ANKETA: Mijailović, Pantić, Lazović – mobing ili nedisciplina?

Da je srpski fudbal dotakao dno, što u finansijskom i organizacionom smislu, što po kvalitetu same igre i infrastrukture, davno je postalo jasno svakom ljubitelju sporta u Srbiji, što se najbolje oslikava porodičnom atmosferom na tribinama svakog vikenda.

Pravdanje lošeg sistema, pogrešnih ljudi u rukovodstvima klubova i odsustvo pravih sponzora na nivou čitave lige, teškom ekonomskom situacijom i krizom u zemlji postala je već otrcana fraza, koja više ne prolazi ni među najvećim ljubiteljima domaće lige (da ne kažem fudbalskim mazohistima). I taman kada čitav scenario sa klupskog počne da se prenosi i na reprezentativni fudbal, i prosečan navijač u Srbiji pomisli da ne može gore, čelnici najvećih klubova (i po tradiciji i po dugovanju za porez) svojim „stručnim“ metodama pokažu Vam da grešite.

Primeri Nikole Mijailovića, Danila Pantića i Darka Lazovića najbolje pokazuju da su sportski radnici u našim najzaduženijim klubovima ipak otišli korak dalje i postavili svojevrsan domaći zadatak. Prisiljavati igrača da produži ugovor, ili mu isplatiti dve plate za celu godinu, a pritom očekivati da praznog stomaka gine na terenu, postala je normalna pojava i spada među glavne atribute kada je u pitanju sposobnost naših sportskih radnika. Međutim stavljanje ultimatuma ispred svog zaposlenog, terati ga da bira između obavljanja svoga posla i plate koja mu je ugovorom zagarantovana, prisiljavati da produži ugovor, ili ga potpuno sprečavati da obavlja svoje obaveze je nešto sasvim inovativno i preti da zaživi u sportu, kao što je već zaživelo u ostalim sferama društva.

Šaljiva krilatica „Ti bi i da radiš i da primaš platu“ postala je glavni moto, ujedno i model poslovanja, koji je u normalnim zemljama ravan fenomenu. Ipak u zemlji nekadašnjih evropskih Brazilaca primena ovog modela poslovanja postalo je jedini način funkcionisanja naših najvećih klubova, nekada po uspesima u Evropi, danas po dugovanju za porez i višemilionskim blokadama bankovnih računa. Da podsetim Danilo Pantić, koji je još uvek pod ugovorom sa crno belima i jedan je od talentovanijih izdanaka čuvene Partizanove škole, odstranjen je iz prvog tima i izgubio je mesto u reprezentaciji (čiji je selektor nedavno bio kandidat aktuelne Uprave za klupu Partizana) samo zbog činjenice da nije želeo da produži ugovor sa klubom, već na leto odlazi u londonski Čelsi bez obeštećenja. Podsetimo Partizan je imao priliku u zimskom prelaznom roku da pusti Pantića ranije i dobije novac za obeštećenje ali su u rukovodstvu crno belih smatrali da je cifra nedovoljna. Danas jedan od talentovanijih momaka u Srbiji stagnira, trenirajući sa igračima koje je odavno prerastao u fudbalskom smislu i sve to zbog činjenice da bivše i aktuelno rukovodstvo nije bilo u stanju da pravovremeno kapariše mladog vezistu na duže vreme bogatijim ugovorom ili ga proda na obostrano zadovoljstvo.

Darko Lazović dugogodišnji prvotimac i do skoro kapiten Crvene zvezde prošao je još goru torturu. Tihom i povučenom momku iz Čačka, kome se duguje preko 500 000 evra na konto neisplaćenih zarada, oduzeta je kapitenska traka i zaprećeno mu je odstranjivanjem iz tima jer nije želeo da produži ugovor. Mladi vezista koji na leto odlazi u Đenovu kao slobodan igrač, prihvatio je zimus sankcije kluba bez mnogo dizanja prašine, kao što to nije radio ni svih ovih godina dok je igrao bez plate. Na kraju postignut je zajednički dogovor, Lazović je pristao da se do završetka sezone odrekne svih primanja i ostane u konkurenciji za tim, kako bi mu zaostali dug (koji mu po zakonu sleduje) na kraju bio isplaćen?! Veliko je pitanje zbog čega je Lazović morao da se odriče bilo čega jer svaki mesec koji profesionalno odradi u klubu, po ugovoru mora da mu se isplati. Naravno treba napomenuti, da je klub u proteklim godinama takođe (poput svojih komšija) odbijao brojne ponude za Lazovića i na kraju ostao kratkih rukava, ali bez obzira na te činjenice, igrač je taj koji će izvući deblji kraj.

Šta tek reći o slučaju Nikola Mijailović. Momak koji je poput svojih prethodnika profesionalno obavljao svoje obaveze, bio jedan od najzaslužnijih za titulu Zvezde prethodne sezone, oteran je iz kluba jer je stvari nazivao pravim imenima (u čuvenom anonimnom pismu čiji autor zvanično do danas nije poznat). Klub je pokušao da opravda svoju odluku, navodnim incidentom između Mijailovića i Bosančića, ali je Arbitražna Komisija FSS-a odbila to kao validan razlog i naložila klubu da omogući svom fudbaleru da profesionalno obavlja svoje obaveze. Crvena zvezda je odbila da ispoštuje odluku nadležnih organa i čitava stvar će dobiti epilog na sudu.

Ipak pravo pitanje je gde je granica u ponašanju i ovakvom poslovanju čelnika Večitih rivala? Deluje poražavajuće da ne postoji nijedna zvanična reakcija na očigledan mobing, koji pokušavaju da nam prezentuju kao nedisciplinu pojedinca. Dokle god se greške očigledno nesposobnih ljudi u Upravama budu lomile na štetu momaka koji pošteno obavljaju svoje profesionalne obaveze i predstavljaju budućnost srpskog fudbala, talenti će bežati iz Srbije pre punoletstva, na utakmicama domaćeg prvenstva ćemo i dalje imati više ljudi u protokolu meča, nego na samim tribinama, a o dovođenju igrača iz bilo koje iole ozbiljnije fudbalske zemlje moći ćemo samo da sanjamo.

 Loading ...

Ukoliko vašeg mišljenja nema među opcijama u komentarima možete da nam ga pošaljete u komentaru.

hotsport.rs

0

0