Toplo vreme je u martu, a rasutost stanovništva u ovom delu je plus, kao i zatvaranje granica, mada su mnogi bez posla – rekao je bivši igrač Crvene zvezde.

Čitava planeta je u borbi sa koronavirusom koji je ‘posetio’ Australiju. ‘Zemlja kengura’ dugo je odolevala u odnosu na većinu zemalja.


Krenule su restrikcije, a dešavanja na petom kontinentu za HotSport dočarao je bivši fudbaler Crvene zvezde Branko Jelić koji je tehnički direktor Subijaka iz Perta.

– Nema panike, mada su krenule brojne restrikcije i fudbal je stao na svim nivoima. Federacija je odlučila da suspenduje takmičenje do 14. aprila, a posle će uslediti konačna odluka. Ekipa sa Novog Zelanda došla je na utakmicu, potom su bili dve nedelje u karantinu i nisu odigrali meč, a kada su se vratili ponovo su otišli u izolaciju – počeo je Jelić.

Usledilo je ograničenje rada.

– Restorani samo dostavljaju hranu i mnoge profesije ostale su bez posla. Zatvoreni su hoteli, kazina, nema taksija, deca idu u školu, mada uskoro sledi raspust.

Čini se da će borba potrajati

U ovoj oblasti ima 170 zaraženih pored spoljne temperature od 33 stepena celzijusa. Ovde će biti toplo i tokom aprila, a rasutost stanovništva je plus, kao i zatvaranje granica. Razmak od jednog do drugog dela Perta je kao od Beograda do Čačka, a na tom prostoru je samo 2,5 miliona ljudi.

Spremna je rezervna varijanta za stanovništvo.

Ukoliko se bude povećavao broj zaraženih, oni će biti premeštani na ostrvo koje je jedno pola sata vožnje čamcem od Perta i na ovaj način žele da sprovedu izolaciju. I moj otac se spremao za povratak kući, ali nije stigao da izađe iz zemlje i tu je sa nama, što nije problem pošto ima vizu.

Bez profesionalnih obaveza do daljeg.

Sve je stalo. Imao sam ulogu tehničkog direktora u klubu Subijako, kao i u akademiji koja je radila dobro sa čak hiljadu članova svih generacija, plus ženske selekcije. Više nema treninga i nadamo se da pauza neće potrajati dugo.

Jelić je igračku karijeru završio u zemlji ‘kengura’ gde je odlučio da nastavi sa životom.

Jednom godišnje dolazim u Beograd i to uglavnom u septembru. Ovde sam se stacionirao, imam posao u fudbalu koji volim i napredujem. Mislim da mogu svoja iskustva da prenesem mlađima.

Čačanin je posle Borca, Zvezde i Vojvodine igrao za Kotbus i Peking, a sada sin želi da ‘pobedi’ oca.

– Stalno me tera da idemo u obližnji park da šutira i obožava volej udarac. Videćemo kako će ići, ali mnogo voli fudbal.

Pored činjenice da je na drugom kraju sveta Jelić se čuje sa svojim saigračima iz Zvezde.

– Na vezi sam sa Milivojem Vitakićem i Dejanom Ilićem, a kada sam u Beogradu igramo tradicionalni mali fudbal i družimo se što je iskreno lepo. Dolazak ću malo da pomerim ove godine, samo da prvo prođe koronavirus, zaključak je Jelića.