Možete da ga volite, možete da ga ne volite, ali niko ne može da ospori uspeh koji Nenad Lalatović pravi gde god da se pojavi. Britkog jezika, ali uvek iskren.  Harizmatičan je i energičan trener koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

U novogodišnjem intervjuu za HotSport, Nenad Lalatović je govorio o uspesima u 2019. godini, kao i očekivanja od predstojeće godine. Koga gleda kao fudbalskog oca, kome je bio na krštenju deteta, kom klubu želi plasman u Evropu i koga smatra za preporoditelja srpskog fudbala, pročitajte u nastavku teksta


Na početku razgovora Lalatović se osvrnuo na prethodnu godinu za koju smatra da je bila uspešna. Počeo je sa Radničkim, a nastavio da pomera granice u ekipi Vojvodine.

Prethodna godina se za mene izdvaja po tome što sam imao priliku da sa dva velika kluba pravim uspehe. U Radničkom sam proveo veoma lepoo vreme, pamtiću godinu po uspesima sa klubom. Oborili smo sve klupske rekorde, imao sam sjajnu saradnju sa Ivicom Tončevim, koga smatram za velikog prijatelja, a njemu i njegovoj porodici čestitao bih novu godinu. Velika mi je novogodišnja želja da se Radnički i Vojvodina zajedno plasiraju u Evropu, jer po publici, zalaganju grada, ljubavi građana ka klubu to apsolutno zaslužuju. Nakon uspešne sezone na ‘Čairu’ potpisao sam ugovor sa Vojvodinom u kojoj sam proveo neke od najlepših trenerskih dana, to je klub koji jako volim i gde su me navijači veoma lepo prihvatili kao deo svoje porodice. Sa Vojvodinom sam za šest meseci osvojio duplo više bodova nego što je klub osvojio prethodne sezone. Opet smo na pravom putu, zahvalio bih Dušanu Bajatoviću i Vojislavu Gajiću velika je čast sa njima raditi, želim takođe i njima i navijačima Vojvodine sve ono što želim svojoj porodici u Novoj godini – počeo je Lalatović

Kao trener ‘ređali’ ste uspehe u Voždovcu, Vojvodini, Radničkom, Borcu iz Čačka ipak, postoje navijači osporavaju vaš rad? 

– To nisu navijači, to su ‘navijači’ kluba koji misle da ja ne volim njihov tim, a kada pogledamo ne samo rezultate nego i igrače koji su se afirmisali u mojim klubovima, tu su Nemanja Radonjić, Luka Jović, Marko Grujić, Predrag Rajković, Petar Mićin, Slobodan Tedić, to su neki od igračakoje sam ja lansirao u klubovima u kojima sam radio, Adam Marušić je danas u Laciju, Dušan Jovančić u Crvenoj zvezdi, Nemanja Miletić je u Partizanu, to su sve fudbaleri koji dolaze iz radionice Nenada Lalatovića. Moj uspeh može da se osporava, ali to rade navijači kluba za koji ja neću nikada da navijam, ali im neću zameriti što me osporavaju. 

Kada smo se već dotakli Luke Jovića, u jednom od ranijih razgovora za naš portal savetovali ste Joviću da ne napušta nemačku, već da odabere Bajern.

Luka je igrač kome sam u Crvenoj zvezdi dao šansu, iza koga sam stao i ukazao mu poverenje. Igrao je u kontinuitetu, veoma mi je drago što je kvalitetom dobio poziv Real Madrida. To je velika zasluga njega, njegove porodice i prijatelja koji mu svakodnevno pružaju podršku. Drago mi je što sam u njega verovao, znam da je i on jako verovao u mene, to sam zaključio po razgovoru koji smo obavili kada sam napustio Crvenu zvezdu. Mojim odlaskom njegova minutaža je pala za 80 posto. Smatrao sam da treba da potpiše za Bajern jer se radi o velikom klubu, a on je već znao sistem u Nemačkom fudbalu. Luka je veliki borac i verujem da će uspeti da iz trenutne situacije u Madridu izađe kao pobednik.

Šta očekujete od 2020. godine.

– Dvadeset je moj srećan broj, pod dresom sa tim brojem osvajao sam brojne trofeje, pratio me je kroz karijeru. Voleo bih da sa Vojvodinom izborim izlazak u Evropu, jer Vojvodina i Novi Sad zaslužuju tako nešto. Velika mi je želja da osvojim trofej, dao bih svoj život za takav uspeh. 

Navijači su vas odabrali  za najboljeg trenera Vojvodine u prethodnoj deceniji, kako gledate na to priznanje? 

– To priznanje mi je jedno od najdražih, tik uz pehar navijača Radničkog koji su mi se na taj način zahvalili na svemu. Biti trener decenije u izboru navijača meni je merilo uspeha, jer dolazi od navijača. Zbog njih smo tu i zbog njih sve ovo radimo, tako da ima veliku težinu. Ja im se ovom prilikom iz sveg srca zahvaljujem – rekao je Lalatović.

Srbiji predstoji baraž za Evropsko prvenstvo, može li Srbija nakon 20 godina da se plasira na EP? 

– Nesporno je da Srbija poseduje kvalitet, voleo bih da igrači naše reprezentacije pokažu zajedništvo i ljubav prema grbu koji nose. Potrebno je napraviti dobru atmosferu, a to je posao selektora. Apsolutno je  Ljubiša Tumbaković prava osoba za to, radi se o čoveku koga gledam kao prijatelja i oca, Ljubiša je veliko ime našeg fudbala. Verujem da mogu, a svim srcem ću i da navijam za ‘orlove’ kako zbog Tumbakovića, tako i zbog Vladimira Matijaševića sa kojim sam dugo sarađivao u Čukaričkim. Takođe i zbog Slaviše Kokeze, za koga takođe mogu da kažem da je moj blizak prijatelj, od trenutka njegovog dolaska u FS Srbije, stvari su za klupski i reprezentativni fudbal krenule uzlaznom putanjom – rekao je Lalatović.