U domovini Partizanovog organizatora igre ne skrivaju ponos jer je njihov sunarodnik igrao na Old trafordu protiv slavnog Mančester junajteda.

BBC Afrika objavio je priču o tome kako je Sejduba Suma započeo svoju fudbalsku karijeru u mlađim kategorijama Ajaks Kejptauna.


 Ajaks je tada igrao protiv Felo Stara u Konakriju, odakle je Suma rodom. Zapazili su ga tako što je žonglirao iza gola sa teniskom lopticom, a detalje je otkrio vlasnik ovog kluba Džon Komitis.

– Dok smo trenirali i pripremali se za utakmicu sa Felo Starom, iza gola je stajao dečak ne stariji od 12 godina, koji je žonglirao sa teniskom lopticom. Tokom sat vremena loptica nije pala na zemlju više od tri puta i ne šalim se kada vam to kažem. Koristio je obe noge, kolena, vrat, glavu. Ma, bio je neverovatan – priseća se Komitis, a priču preneo ‘Telegraf’.

– Trener Gordon me je upitao da li sam primetio veštinu dečaka? Odgovorio sam da jesam naravno i da ga pozove, jer zna francuski jezik. Upoznali smo se i Suma mi je rekao da ima 12 godina, a ja sam ga upitao da li sve što može da učini sa teniskom lopticom može da ponovi sa fudbalskom loptom.

A onda je tek mali Sejduba pokazao šta ume.

– Izdvojili smo ga i dali mu loptu, a to šta je sa njom činio je bila čista magija. Naši igrači su stajali u neverici, a onda su počeli da ga bodre. Upitao sam ga zatim da li može da igra i odgovorio je potvrdno. Uvrstili smo ga u igru “pet na pet” i Sumi niko nije uspevao da oduzme loptu. Bio je neverovatno brz, vešt sa loptom, a jako je i šutirao, iako je bio sitne građe.

Foto: FK Partizan / Miroslav Todorović

Potom je bio problem pridobiti poverenje porodice i Sumine majke i braće, koji nisu želeli tek tako da puste dete da ode na fudbalsku akademiju ‘u nepoznato’.

– Usvojiću ga kao svoje dete, ako se brinete. Potrošio sam skoro dve godine ne bi li pribavio svu papirologiju, kako za imigracione procedure, tako i za starateljstvo nad dečakom. Kada je konačno stigao u Akademiju bilo mu je 14 godina.

U Južnoj Africi je kao mladi igrač išao na dve pozajmice, a potom se otisnuo u Slovačku, prvo Nitru, a zatim i Slovan.

– Pustio sam ga da bi više igrao, iako nisam baš bio srećan zbog toga. Nije uspeovao da se nametne, ali sam bio svestan o kakvom se talentu radi. Ipak, nisam ni mogao da nateram trenere da mu pruže priliku, jer to prosto nije moj način rada i bio sam zaista frustriran što nam dragulj izmiče iz ruku – rekao je Džon Komitis.

Potom je iz Slovana stigao u Partizan i tek u trećoj sezoni pridobio navijače, pokazao šta ume i stekao status ljubimca.