Vicešampion Evrope je sinoć odigrao briljantnu utakmicu na stadionu ‘Rajko Mitić’ u korist čelnika EKA koji žele da naprave zatvoreno takmičenje bogatih klubova Evrope.

Nema se šta zameriti fudbalerima Crvene zvezde. Narod je takav, ‘posao’ mu je da uvek bude optimista i veruje u pobedu, ali je realnost na terenu drugačija. To je juče demonstrirao vicešampion Evrope Totenhem koji je u dve utakmice i nešto više od 180 minuta postigao čak devet golova protiv Crvene zvezde, četiri na ‘vrućem’ beogradskom ‘tepihu’, četiri iz fudbalskih udžbenika, četiri iz savršeno odrađenih fudbalskih video igara.


Možda bi utakmica otišla u nekom drugom pravcu da je u 23. minutu Milan Pavkov iskoristio ‘zicer’ jedan na jedan sa Paulom Gazanigom, ali je Argentinac pročitao nameru napadača Crvene zvezde i odbranio. Takve promašaje veliki timovi kažnjavaju, a Totenhem je juče dokazao da je veliki tim. Ne jedan nivo kako bi to rekao strateg crveno-belih Vladan Milojević, već više nivoa iznad Crvene zvezde i srpskog fudbala.

Razlika u kvalitetu dva tima je velka, to su dve različite dimenzije, dve suprotne fudbalske galaksije, zato sam odlučio da pišem o tri utiska koja su na mene ostavili fudbaleri Totenhema, Crvene zvezde, ali i navijači.

SON I DRUGARI SA NEKE DRUGE PLANETE

Lepo je gledati kada Liverpul, Mančester siti i Totenhem igraju u Premijer ligi preko ‘malih ekrana’, ali je to još lepše bilo videti uživo. Kao da igrate FIFA igricu na konzoli sa džojstikom u rukama. Kratki pasovi, stoprocentno precizni, brzo utrčavanje u prostor, nesebičnost i nekomplikovanje u završnoj trećini terena. Realizacija jednostavna i vrhunska. Falili su samo oni ‘žuti kružići’ oko fudbalera Totenhema koji olakšavaju igraču video igara koji potez sledeći da napravi, koje dugme da pritisne, da li ‘x’, ‘trougao’, ‘krug’ ili ‘kocku’.

Hjong Son izgledao je sinoć, baš kao i u Londonu, kao da radi na baterije. Lasom ga uhvatiti ne možeš. Oko sebe je imao super raspoloženog Ndombelea, Alija, Kejna, Lo Selsa i Rouza, a kada je tako odbrani Mančester sitija i Liverpula nije lako, a kamoli defanzivcima Crvene zvezde.

FOTO: FK Crvena zvezda/Nikola Mitić

Bile su to sve školske akcije, brze sa malo dodira, iza leđa odbrane. Kao iz najboljih fudbalskih almanaha. Evropska fudbalska lekcija koju u stručnom štabu Crvene zvezde treba dobro da analiziraju i u budućem vremenu teže ka takvom pristupu najvažnijoj igri na svetu.

Što bi jedan moj kolega ogorčen porazom sinoć rekao, ne trkaju se ‘Stojadin’ i ‘Ferari’.

FS SRBIJE I HITNA ‘REFORMA’ SUĐENJA I SUDIJSKE KOMISIJE

Navikli su fudbaleri Crvene zvezde i Partizana u domaćem prvenstvu čim ih protivnički igrač namršteno pogleda da padnu i za to dobiju faul. A, u Evropi to nije tako. Svaki čvršći kontakt sa Dajerom, Sisokom i Ndombeleom doveo je do situacije da se Dušan Jovančić i Njegoš Petrović nađu na travi, sudija Karlos del Sero Grande je samo slegao ramenima, a Son, Lo Selso i Kejn su bili pred golom. Dva od četiri pogotka su tako pala.

Veliku ‘krivicu’ za to snosi FS Srbije koji nikako da ‘reformiše’ Sudijsku komisiju i suđenje u Superligi Srbije. Čak i van svih lakrdija koje gledamo sa dosuđenim i nedosuđenim penalima, dovoljno je videti faulove koji se na sredini terena sude, a koji su za Ligu šampiona i Ligu Evrope komedija.

FOTO: FK Crvena zvezda/Nikola Mitić

Nisu krivi igrači, oni su samo naviknuti na uslove koje imaju iz nedelje u nedelju, a nije lako ‘prešaltati se’ sa superligaškog kriterijuma na ‘elitni’ fudbalski kriterijum suđenja. Zato to u srpski fudbal mora uvesti FS Srbije kao odgovoran za Sudijsku komisiju i deljenje pravde.

‘Reforma’ je potrebna i to hitno. Čelnici srpskog fudbala, probudite se! Zvezda i Partizan već treću godinu zaredom igraju najbolji evropski fudbal, mnogo kasnite…

SLIKANJE I ‘ŠEROVANJE’

‘Brojka’ od 42.381 navijača na tribinama nije mala, mada smo ne tako davno navikli da kada Crvena zvezda igra veliku evropsku utakmicu ljudi jedni drugima ‘sede na glavama’. To sada više nije tako, tribine stadiona ‘Rajko Mitić’ nisu bile ispunjene do poslednjeg mesta, a razlog su cene karata. Ali, prazna mesta sinoć nisu bila najveći problem, već ona popunjena pre svega na ‘zapadu’.

Lični utisak je da navijanje juče nije bilo na nivou onog na koji smo navikli. ‘Sever’ i ‘Delije’ nisu podbacile, kao i uvek bile su ‘motor’ navijanja na našem najvećem stadionu, ali je Crvena zvezda visokom cenom ulaznica izgubila onu svoju vernu publiku pre svega sa ‘zapada’.

FOTO: FK Crvena zvezda/Nikola Mitić

One koji su stalno tu, da li se igralo protiv Javora ili Barselone. One koji se istinski raduju i one koji znaju da kude. Znaju na poziv ‘Severa’ da ustanu i budu vetar u leđa. Zbog paprenih cena karata deo njih se preselio na ‘jug’, a deo je odustao. Njih su zamenili oni kojima je dolazak na stadion moda, ne ljubav prema Zvezdi. Oni kojima 30 hiljada dinara služi da naprave dobru ‘fotku’ i šeruje na društvene mreže.

Tako je juče u vreme koreografije umesto da grmi sa sve četiri tribine da se sledi krv u žilama Sonu, Kejnu i drugarima, ‘grmelo’ samo sa ‘severa’ i ‘juga’, ‘istok’ je dao podršku, a centralni deo ‘zapada’ je slikao i šerovao. Za nih su na kraju ‘lajkovi’ pobedili, ni Zvezda, ni Totenhem.