Sve što je Bibras Natho izveo sinoć u Humskoj, bilo je zapanjujuće i za duboki naklon, a to je potvrdila i UEFA koja ga je stavila u tim kola.

Sredinom avgusta, Partizanovih 90 minuta strepnje u Malatiji i tesan prolaz u plej-of za Ligu Evrope, nisu doneli samo šansu da se crno-beli bore za novi ulazak u grupnu fazu. Doneli su i novac, novi polet i kuraž rukovodstva da se dovede Bibras Natho, bivši igrač Rubina, CSKA iz Moskve, Olimpijakosa…


Posle mesec dana pregovora, kapiten reprezentacije Izraela (60 nastupa) prelomio je i stigao u redove ‘parnog valjka’, a nije puno vremena bilo potrebno da navijači shvate kakvog su igrača dobili.

Nije Natho nepoznanica za ljubitelje fudbala u Evropi. U pitanju je šesti igrač u istoriji po broju odigranih utakmica u Ligi Evrope (111). Može se reći – specijalista za ovo takmičenje. Pre godinu i po dana je u šesnaestini finala na plećima nosio vezni red moskovskog CSKA protiv Crvene zvezde, delio lopte ‘kao rukom’, pa je sve to samo nastavio da čini u Partizanu.

Pokazao je magiju već u prvim kontaktima sa loptom protiv Moldea, blistao nedavno u Novom Sadu protiv Proletera, a meč sa AZ Alkmarom ga je promovisao u potpunog lidera ove generacije. Dao je dva gola, namestio Asanu, Sadiku, Sumi i Markoviću sijaset šansi, izostala je samo pobeda…

On je igrač momenta, ‘iz kolena’ može da okrene utakmicu ‘naopačke’, a sinoć je nekoliko puta to i učinio. Njegova dodavanja, ali zaista nije preterivanje, bila su teledirigovana. Na lasersko navođenje. Čini se da je za potpuni užitak potrebno samo malo više razumevanja i osećaja za prostor od strane saigrača.

FOTO: FK Partizan/Miroslav Todorović

U nekoliko navrata, novinari i prijatelji kluba u loži stadiona su u neverici razmenjivali poglede i hvalospeve zbog lakoće sa kojom Natho pleše po terenu. I da, definitivno je da od velikog ljubimca ‘Grobara’, Almamija Moreire, Humska nije gledala većeg majstora fudbala.

Ne sme se zaboraviti da on nije prošao pripreme sa ostatkom tima, nije imao timski rad nekoliko meseci unazad pre dolaska u Partizan i čini se da od njega tek možemo očekivati spektakl.

Možda će neko biti mišljenja: ‘Plaćen je 600.000 evra godišnje, on mora tako da igra…’ Ali verujte, dovođenje ovakvog igrača za te pare može se svrstati u Partizanovu ‘pljačku’ ostatka Evrope, svih onih timova koji su ga tražili, ili onih koji su procenili da nije vredan tog novca.

Želeli su ga mnogi bogatiji timovi, ali čekao je Bibras crno-bele, i sada su oni dočekali njega. Iskra se uveliko stvorila, a sa još jednom partijom poput ove protiv AZ, buknuće potpuni plamen euforije kod navijača.

A sledeći je, ni manje ni više, nego ‘večiti’ derbi…