Fudbalski svet još uvek je pokušavao da se oporavi od povrede Jana Vertongena i jezivih scena belgijskog fudbalera koji maltene gubi svest prilikom izlaska sa terena u prvom meču polufinala Lige šampiona protiv Ajaksa, kada je usledio novi šok u vidu “nokauta” Mohameda Salaha.

Egipćanin je praktično bez svesti ostao da leži nakon duela sa golmanom Njukasla Dubravkom, nakon čega je iznet sa terena.


Srećom po Vertongena i Salaha, težih posledica nije bilo, ali je (sa pravom), pre svega zbog odluke Totenhemovog lekarskog tima da Belgijancu dopuste da se vrati na teren, diskusija o povredama glave ponovo postala jedna od glavnih tema među medijima i fudbalskim stručnjacima širom sveta.

I više nije pitanje da li već kada će se dogoditi promena u “najvažnijoj sporednoj stvari na svetu” koja bi dovela do poboljšanja bezbednosti igrača, pa nije zgoreg podsetiti se događaja koji je zapravo trasirao put i na povrede glave u profesionalnom sportu bacio jedno sasvim drugo, do tada neviđeno svetlo.

Godina je 2002. mesto dešavanja – Pitsburg u Pensilvaniji, a konkretna lokacija – mrtvačnica bolnice Alegeni. Na stolu se nalazio Majk Vebster, jedan od najboljih centara u istoriji NFL-a i legenda Stilersa, a autopsiju je vršio čovek koji je prvim rezom nad beživotnim telom “Gvozdenog Majka” tog 25. septembra 2002. godine napravio podjednako važan korak ne samo za istoriju američkog fudbala, već sporta generalno, nigerijsko-američki doktor Benet Omalu.

Vebster je, kao centar, praktično svakog dana dobijao udarce u glavu i to od strane igrača u punoj brzini. To je oštetilo prednji deo njegove  lobanje, a kao posledica nastupile su depresija, demencija… Nedugo nakon smrti Vebstera, tačnije dve godine kasnije, čitav sportski svet je sa nevericom pratio jurnjavu po autoputu u kojoj je učestvovao Džastin Strezilčik, 36-godišnji legendarni ofanzivni linijaš Stilersa, koji je tom prilikom i nastradao.

Kada su kod njega pronađeni isti simptomi, a potom potvrđeni nakon smrti Džuniora Soa, Dejva Duersona, Andrea Votersa, usledilo je istraživanje koje je rezultiralo imenovanjem nečega što je danas poznato kao hronična traumatska encepalopatija – skraćeno na engleskom CTE.

Koliko je situacija bila ozbiljna pokazuje i to da je upravo CTE bio glavni razlog iz kog je Pol Tagliabo “sišao” sa mesta prvog čoveka NFL-a i prepustio poziciju Rodžeru Godelu.

Godel je po dolasku na čelo lige saslušao Omalua, prihvatio njegove argumente, i kao produkt nastao je takozvani “protokol kontuzije”, koji sudijama daje mogućnost da igrača udalje iz igre sve dok uspešno ne prođe sve neophodne korake kako bi se vratio na teren. To može da potraje od nekoliko minuta, pa do čak nekoliko utakmica ili meseci odsustva. 

(Youtube/Fumble)

A kakvo je stanje u fudbalu? 

Prema pravilima UEFA, sudija u slučaju takvog događaja zaustavlja igru, dopušta timskom lekaru da pregleda igrača u trajanju retko dužem od tri minuta. Ukoliko je neophodno, vreme se produžava kak obi igrač bio zbrinut na terenu. Igrač koji je doživeo potres može se vratiti samo ukoliko timski doktor da “zeleno svetlo”. 

Na osnovu primera sa belgijskim internacionalcem, jasno je da će do promena uskoro morati da dođe. Ostaje nam da vidimo kako – da li će Omaluovo istraživanje za posledicu imati povećan broj izmena, da li će UEFA, FIFA i ostala fudbalska tela širom planete pronaći neko drugo rešenje, saznaćemo verovatno uskoro. Ono što je sigurno – istraživanje iza kog stoji ime Beneta Omalua u narednim mesecima sve češće će nalaziti svoje mesto u diskusiji među ljubiteljima sporta, ali i čelnim ljudima “najvažnije sporedne stvari na svetu”.

Slika Jana Vertongena kako gubi svest u trenutku dok krvavog nosa kreće ka svlačionici Totenhema trebalo bi da je za posledicu imala uključivanje “crvenog alarma”, a čija posledica bi trebalo da bude pronalazak rešenja koje će bezbednost igrača podići na jedan novi, znatno viši nivo.