ZLATAN ŠEHOVIĆ: Volim ovaj klub, gledao sam svaku utakmicu Partizana kod kuće i to je stvar vaspitanja

Crno-beli će ove godine na pripremama biti pojačani novim mladim nadama.

Nakon Jovana Kokira, mladi fudbaler Partizana Zlatan Šehović je takođe predstavljen navijačima.

Za zvaničan sajt Partizana svoju fudbalsku, ili praktično životnu priču ispričao je mladi fudbaler crno-belih, a mi vam je prenosimo u celosti:

– Ja sam Zlatan Šehović, rođen 08.08.2000. u Beogradu, dete sam Partizana. Počeo sam da treniram fudbal sa nepunih pet godina, da bih u Partizan došao sa devet, gde sam i dan danas. Za fudbal sam počeo da se interesujem gledajući najveće fudbalere tadašnjice na televiziji, kada sam i odlučio da napravim svoje prve fudbalske korake sa drugarima ispred zgrade na malom fudbalskom terenu. Od kada sam počeo da treniram fudbal igram na istoj poziciji kao i danas. Drugi sportovi me nikada nisu posebno zanimali, jer mislim da se bavim najboljim sportom na svetu i nikada nisam razmiljao o tome. Svoje prve fudbalske korake sam počeo u školi fudbala Alijansa Lima. Sjajna škola fudbala za razvoj mladih fudbalera, gde sam mnogo naučio od trenera Relje Reljića i Marka Reljića, koji su mi prvi treneri i kojima sam puno zahvalan na svemu što su učinili za mene.

U Partizan sam došao sa 9 godina kod trenera Milana Ristića sa kojim sam sarađivao i u prvom timu Teleoptika. U Partizanu sam prošao sve omladinske kategorija od predpetlića pa do omladinaca, osvojio sam 3 titule sa petlićima, pionirima i kadetima i to je zaista najlepši period u mom životu. Sanjam titulu i u prvom timu.

Najteže mi je bilo kada sam bio dva puta povređen u mlađim kategorijama zbog čega nisam mogao da treniram i pomognem saigračima po dva ili tri meseca, ali to je iza mene. Hvala Bogu ne razmišljam o povredama, nego da najbolje što mogu odradim svoj zadatak, kako na terenu tako i van njega.

Omiljeni igrač mi je Marselo, igrač Real Madrida. Igramo na istoj poziciji u timu tako da pokušavam što više da ga gledam i naučim neke stvari od njega. Omiljen mi je zato što na poziciji kao što je levi bek obavlja i defanzivne i ofanzivne zadatke, ima sjajan centaršut i čitanje igre, a znamo da sve to zajedno je jako teško na ovoj poziciji, tako da mi je on najveći idol.

Najviše se družim i provodim vreme, naravno, sa Svetozarom Markovićem i Jovanom Kokirom sa kojima sam zajedno prošao sve kategorije u omladinskoj školi. Najbolji smo drugari, najbolje se razumemo i na terenu i van njega, stalno smo zajedno. Slobodno vreme provodim gledajući neku fudbalsku utakmicu, jer i tako mogu mnogo da naučim. Volim da pročitam neku preporučenu knjigu. Odem i sa Kokirom i Svetom do grada, prošetamo negde, jer džabe ako imate slobodno vreme, a ne znate kako ili sa kim da ga iskoristite.

Idem u Ugostiteljsko-turističku školu u Beogradu, treća sam godina. Prve dve godine sam išao redovno, ali zbog sve više obaveza u klubu sam morao da se prebacim na vanredno školovanje. Zahvalan sam profesorima i direktoru školu, jer su mi mnogo pomogli oko izostanaka i imali su razumevanja za mene.

Ne bih posebno izdvojio neke utakmice, ali najbolja mi je protiv Vojvodine prošle sezone kada sam postigao dva gola i poveo svoj tim do pobede. Ove polusezone u dresu Teleoptika sam postigao dva jako bitna gola protiv Novog Pazara za pobedu od 2:1 i protiv Radničkog iz Kragujevca za nerešen rezultat 2:2 . To su neke utakmice koje bih izvojio, ali ima još puno puno dobrih i sjajnih utakmica.

Da idem na pripreme prvi mi je javio trener omladinaca, a sada pomoćnik u prvom timu trener Žarko Lazetić sa kojim sam sarađivao u omladincima. Prvo sam javio svojoj porodici. Osećali smo se svi neverovatno, jer se za taj poziv trenira i radi sve ove godine, tako da sam jedva čekao da dođem na prozivku i da krenem sa treninzima. Prvi dani u prvom timu protekao je zaista fenomenalno.Stariji saigrači su nas prihvatili kao da smo tu već nekoliko godina, a ne 3 dana. Mnogo sam naučio i u ova 3 dana, a posebmo mi je zadovoljstvo što mogu da treniram sa igračima kao što su Saša Ilić, Zoran Tošić, Vulićević, da ne nabrajam sada, svi su fenomenalni i kao igrači i kao ljudi.

Pratim igre Partizana u svim sportovima, jer volim ovaj klub. Svaku utakmicu ove sezone sam gledao kada se igrala na našem stadionu, jer je to jednostavno stvar nekog vaspitanja i ljubavi prema klubu.

Za mene je derbi najveća i najlepša utakmica koja može da se igra. Igrao sam mnogo derbija u mlađim kategorijama, a najviše ću pamtiti onaj kada smo pobedili 4:0, kao i derbi u kadetima kada smo za titulu pobedili 2:1. Sanjam da igram derbi u prvom timu pred punim stadionom i da naravno pobedimo .

Pre svega bi želeo da ostanem u Partizanu što duže i ostavim neki trag, da osvojim duplu krunu sa ovim klubom i da uđemo u Ligu šampiona, jer ovaj klub to zaslužuje i sigurno da su mu takve ambicije svake godine.

0

0