Rivalstvo Lacija i Rome poznato je kao jedno od najvećih ne samo u Italiji već i u Evropi i svetu ali prave vrednosti jednostavno ne poznaju razlike u bojama.

Mnogo puta je Frančesko Toti presudio “nebesko-plavima” u rimskom derbiju, zbijao šale na njhov račun, znao dobro da ih “pecne” na i van terena ali jednostavno to je tako u domenu sporta. To je ono što prati svako veliko rivalstvo na zemaljkoj kugli i što donosi dodatno uzbuđenje i draž derbijima.


Navijači Lacija su pokazali da umeju da cene prave vrednosti, pa makar one dolazile i iz najomraženijeg im kluba na svetu, Rome.

Oni su “princu Rima” uoči njegove poslednje utakmice za “Vučicu” uputili pismo, koje svakako neće ostaviti ravnodušnim ni jednog pravog ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu.

Lacijali su Totiju ukažali poštovanje kao, kako kažu “njihovom najboljem neprijatelju” i istakli razočaranost tretmanom koji je poslednje dve godine imao u svom klubu.

Evo šta su njegovi “neprijatelji” imali da mu poruče:

-Tog 6. marta 1994. smo se upoznali prvi put. Ušao si umesto Đovanija Pjaćentinija i zaradio penal koji je Đuzepe Đanini promašio. Bio si tako mlad, a uveliko sposoban da predstavljaš istoriju tvog tima na tako veličanstven način, istoriju penala i promašenih mogućnosti-.

-Od tada, dok si beležio rekord po rekord, dok su stadioni širom sveta aplaudirali, dok si razmišljao šta ćeš napisati na majici ispod dresa i snimao reklame za Sanremo, Lacio je osvojio skudeto, Kup pobednika Kupova, UEFA Superkup, četiri Kupa Italije i tri Superkupa Italije-.

-Koliko si za to vreme mogao da osvojiš sa Real Madridom, niko nikada neće saznati. Ti si jedini šampion kojeg oni nisu mogli da kupe-.

-Bez tebe, osvojili su dva Internacionalna kupa, dva FIFA svetska prvenstva za klubove, pet puta bili prvaci Evrope, tri UEFA Superkupa, sedam titula šampiona Španije, tri Kupa kralja, šest španskih Superkupova… Nije to mnogo za igrača tvog talenta-.

-Ali, u svakom slučaju, naročito u ovim vremenima, postigao si ciljeve koji su vredni poštovanja. Poštovanja, koje nisi dobio od svojih navijača i svog kluba i, zbog toga – kažemo ovo bez ironije, iskreno – žao nam je-.

-Nikada ne bismo dozvolili da igrač kao što si ti bude tretiran na takav način. Nikada ne bismo tiho posmatrali ono što su ti uradili i što ti rade-.

-Niko te ne brani sada, naravno ne možemo ni mi to da uradimo. Ne ljutimo se za sve one majice i šale na naš račun. One su tu, zapravo one svedoče – ovo je Rim i ovde stvari tako stoje-.

-Ali, u svakom slučaju, pružamo ruku protivniku koji posle svih ovih godina napušta teren kao ‘naš najbolji neprijatelj-, stoji u pomenutom pismu.

Šta reći na kraju… Verovatno su navijači Lacija poslednji od kojih smo mogli da očekujemo ovakav emotivan oproštaj od legende Rome, ali eto… Oni su nam ipak pokazali šta pravo rivalstvo znači.