VIJEIRA ZA PORTUGALSKE MEDIJE: Ovo što osećam sad više nikada osetiti neću!

Zvezdin napadač smatra da ono što doživljava u Srbiji neće više nikada ponoviti.

Na početku razgovora za portugalski Zerozero, sjajni napadač je govorio o svojoj pokojnoj supruzi:

– Znam da nikad neću biti sam, da će ona biti tu, u srcu, mislima… Neizbežno je. Skoro mi je prijatelj rekao da je najbolje tek predamnom, ali rekao sam mu da greši. Najbolje za mene je bila Edina… Nije lako, ali takva je realnost i moram da živim sa tim. Mnogi ne razumeju zašto sam stalno išao nazad u Žil Visende, ali čim sam saznao da je bolesna, fudbal je pao na drugo mesto… Pre njene bolesti sam sa prijateljem imao deset snova koje nismo ispunili, ali kad se Edina razbolela, postojao je samo jedan…Zato će Barselos i Žil Visente uvek biti moja druga kuća.

Tokom perioda u Žil Visenteu, potpao je pod radar Benfike, koja je uspela da ga angažuje ispred Sportinga. Ipak, nije dobio pravu šansu:

– Ne razmišljam o tome. Da sam danas tamo, možda bih bio među najboljima u Evropi, ili bih igrao za velike pare negde, ali sve to je relativno. Najbitnije je ipak ovo sad.

Kada je mislio da je njegovo prošlo, došao je poziv iz Crvene zvezde i najbolji trenuci u karijeri:

– Ovde se osećam posebno, u Zvezdi me vole. Nisam bio spreman kad sam došao, ali obećao sam i Edini i sebi da ću postati šampion.

Golova je bilo mnogo, neki su prelepi, ali posebni su oni sa dva derbija?

– Prijatelj je skoro bio na utakmici Galatasaraj – Bešiktaš, drugi na Panatinaikos – Olimijakos, pa i dueli Benfike i Sportinga… ali, ništa sa ovim mečom ne može da se meri. Atmosfera vas tera da osetite obavezu da i sledeći put budete još bolji. Utakmica koje ćete se sećati narednih 100 godina. Navijači je pretvaraju u vulkan… neobjašnjivo je. Jedinstveno. Dođite i osetite, drugačije je nemoguće opisati.

Poseban utisak ostavili su, naravno, navijači:

– Nema reči da im izrazim zahvalnost za ono što rade za mene. Kada izađem na ulicu, čak i Partizanovi navijači su ljubazni prema meni. Na kraju prošlog derbija na Partizanovom stadionu, moji saigrači su utrčavali u teren dok su ih navijači Partizana gađali pirotehnikom, upaljačima, mobilnim telefonima… Svim i svačim! Ja sam ostao poslednji i krenuo sam polako i mirno ka tunelu, a onda sam dobio aplauz od tih istih Partizanovih navijača! I kako onda da se ne osećam posebno u ovom gradu i zemlji? Neke stvari jednostavno ne mogu da objasnim, ta utakmica je magična. Sada znam da nikada neću hodati sam…

Najblaže rečeno, postao je miljenik Zvezdaša. Neki idu i korak dalje…

– Neki kažu da sam najbolji stranac u istoriji kluba, a Zvezda je bila prvak Evrope, imala fantastične fudbalere… Nedavno mi je na košarkaškom meču 20.000 ljudi skandiralo ime. Ovakvo nešto neću više nigde osetiti, gde god bio.

Priče o njemu stigle su i do Portugala. Priča se i o reprezentaciji, neki ga porede i sa Kristijanom Ronaldom:

– To je komplikovano pitanje. Nema mesta poređenju mojih brojki sa brojkama Kristijana Ronalda. To je neuporedivo. Ali šta da radim i kažem? Jedino što mi preostaje je da nastavim da postižem golove. Ne znam da li ću dobiti poziv. Želeo bih da pomognem reprezentaciji moje zemlje. I da pomognem Kristijanu da osvoji titulu jer je zaslužuje. Ali za sada me niko nije kontaktirao po tom pitanju. Dva puta su me do sada kontaktirali iz portugalskog Saveza. Prvi put kada su igrali Srbija i Portugalija u Beogradu da me pozovu da gledam utakmicu. I drugi put kada su dve reprezentacije igrale na EP u futsalu. Takođe da me pozovu na utakmicu. Ali to je sve. Nastaviću da radim svoj posao, da postižem golove i živim u nadi da će poziv stići na moju adresu, završio je fudbaler koji iz dana u dan kupuje navijače Crvene zvezde.

0

0