Đorđević za HotSport: Pred reprezentacijom su bolji dani

Srbija već dugi niz godina važi za svojevrsnu fabriku talentovanih igrača koji su zbog stanja u našem fudbalu primorani da svoje fudbalsko ime grade van granica naše zemlje. Filip Đorđević, posle Crvene zvezde i Rada, odlučio je da svoj fudbalski razvoj nastavi u Francuskoj u dresu Nanta.

Nije pogrešio, već naprotiv svojim igrama, golovima i asistencijama na sebe je skrenuo pažnju svetskim velikanima, pa se mediji već nekoliko meseci unazad bave nagađanjima gde će Đorđević nastaviti karijeru s obzirom na to da mu ugovor sa francuzima ističe na leto.

Mnogi mediji su te već preselili u Italiju. kakva je situacija?

– U medijima su se pojavile razne informacije. Prelazni rok je pred nama ali već sada je sigurno da ću ovu sezonu završiti u Nantu. Imam dosta ponuda ali o svojoj budućnosti ću definitivno odlučiti do kraja januara. Moja želja je da ostanem na zapadu i sigurno je da ću otići u klub u kome ću imati status standardnog prvotimca, kao što bi imao u Nantu ukoliko odlučim da ostanem.

U Nantu si već šestu godinu, sa ove tačke gledišta koliko si napredovao za svo to vreme?

– Mislim da sam dosta napredovao u odnosu na period kada sam igrao u Srbiji. Ovde sam došao veoma mlad i mislim da mi je igranje u drugoj ligi dosta pomoglo, sazreo sam mentalno i fiizički. Što se same igre tiče, napredovao sam u svim segmentima i mislim da sam spreman da igram na najvišem nivou.

Za vreme koje su proveo u Francuskoj, sa Nantom si igrao u prvoj i u drugoj ligi. Da li može da se povuče neka paralela, između takmičarskih rangova u Francuskoj? [stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“left“] O ELIMINACIJI OD GLAZGOV RENDŽERSA – Tada nam je falio samo jedan gol, a imali smo toliko šansi. Sećam se svih šansi koje sam imao, ali tada sam bio klinac. Da je bar jedna lopta ušla u gol verovatno bi me dizali u nebesa. Ali sudbina nije tako htela, posle toga u klubu sam bio još šest meseci i onda sam prešao u Nant. Ali imali smo sve u Glazgovu je utakmica bila potpuno ujednačena. Primili smo gol u 90. minutu. Dobro smo ih stisli, želeli smo da damo prolaz i na kraju smo ispali na taj nesrećni gol. Ja se iskreno nisam nadao da ću sa 19 godina dobiti šansu, jer sam pre toga bio na kaljenju u Radu. Mislim da nisam bio spreman da igram utakmice Lige šampiona da mi je pre toga trebalo bar godinu dana iskustva igranja u prvom timu Crvene zvezde i sigurno je da nam je u timu faio jedan iskusan špic.[/stextbox]

– Sigurno da određene razlike postoje. U prvoj ligi su igrači tehnički bolje obučeni, ali iskreno mislim da je druga fozički jača, više se igra dugim loptama i ima više duela. Tu su uglavnom igrači koji se još uvek kale i sazrevaju i svi su željni dokazivanja. mislim da je Prva liga možda lakša za igru jer je otvorenija, ali obe lige su izuzetno jake.

S obzirom na to da trenutno u Francuskoj igraju velike svetske zvezde poput Ibrahimovića, Falkaa, Silve, Kavanija, Lavecija kako ljudi gledaju na njih i na fudbalere uopšte?

– Nant je miran grad u kome ljudi gledaju svoja posla. Naravno, ima onih koji hoće da se slikaju, ali niko te ne vuče za rukav. Sigurno je drugačije kada vide Ibrahimovića ili Falakaa, ali o tome ne mogu da pričam nisam u njihovoj koži. Francuska liga je poslednjih godina u ekspanziji sa Pari Sen Žermenom i Monakom, jer nije mala stvar kada imate čak dva kluba među pet najbogatijih u Evropi. Samim tim veća je pažnja i posećenost nego u prethodnih nekoliko godina.

Kako to da i pored izuzetno visoke stope poreza, francuski klubovi uspevaju da u svojim redovima zadrže takve fudbalske veličine?

– Porez trenutno jeste veliki, ali ne puno veći nego u ostalim zemljama. Ali u planu je novi zakon koji bi uskoro trebalo da stupi na snagu, koji nije naišao na odborenje od klubova. Čak su se klubovi ujedinili, pominjao se i štrajk, da se neće igrati neki vikend. Takođe, predsednici pokušavaju da odlože donošenje tog zakona, pa ćemo videti kako će se sve to odraziti na fudbal. Sigurno je da će biti dosta problema da te velike zvezde ostanu, ali za sada su i dalje tamo pa ćemo videti šta će biti u budućnosti.

U inostranstvo si otišao veoma mlad. Koliko ti je vremena bilo potrebno da naučiš jezik, privikneš se na tamošnji način života i stil igre? [stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“right“]činjenice – 43 utakmice Đorđević je odigrao za Crvenu zvezdu i postigao 16 golova. Za Nant je upisao 173 nastupa i 57 puta bio strelac, dok je dres A selekcije ‘Orlova’ nosio 8 puta i 3 puta zatresao protivničku mrežu.[/stextbox]

– Dugo sam se privikavao na Francusku i njihov način života. U početku su sa mnom bili Babović i Klasnić držali smo se zajedno. To je u neku ruku dobro, ali i nije jer manje misliš na prilagođavanje, manje pažnje posvećuješ jeziku. Od kad sam ostao sam, više sam posvećen sebi. Tako da mi je bilo potrebno dve, tri godine da se potpuno prilagodim i savladam jezik.

Postigao si nebrojano pogodaka, koliko te motivšu navijači i celokupna atmosfera na stadionima tokom meča?

– Od kada sam otišao u Nant pa sve do ove sezone nismo imali ovoliku podršku. Došli su neki novi klinci, stadion je uvek pun, prate nas čak i na gostovanja. To me je iskreno iznenadilo jer tamo je obično porodična, pozorišna atmosfera. Tamo sam najduže od svih tako da sam donekle ljubimac publike.

Svoje prve fudbalske korake napravio si u Crvenoj zvezdi. Da li sada pored mnogobrojnih obaveza imaš vremena da pratiš dešavanja u svom bivšem klubu i Superligi uopšte.

-Kada god mi to vreme dozvoli, pratim utakmice ali i čitam vesti na internetu. Nemam mnogo informacija o dešavanjima unutar kluba, ali čini mi se da Zvezda ove godine ima najbolji tim u ligi i mislim da će osvojiti titulu. Takođe, drago mi je što je tu i Miloš Ninković jer u našoj ligi skoro nije bio takav igrač. Što se tiče Superlige, drago mi je da je konačno izjednačena. Dobro je da ima i drugih klubova koji konkurišu za vrh tabele i što su se klubovi poput Čukaričkog ponovo podigli.

Da li bi ukoliko se u budućnosti stvore uslovi za to, voleo da ponovo obučeš dres Crvene zvezde?

– Mislim da bi svi mi koji igramo preko najvše voleli da u svojoj zmelji imamo odlične uslove, da možemo da zaradimo kao što zarađujemo u inostranstvu kao što je to slučaj u najvećim evropskim ligama. Ali u ovom trenutku razlika je drastična u svim segmentima. Da je situacija drugačija, siguran sam da bih mogao celu karijeru da provedem u Crvenoj zvezdi. Evo u Nantu sam već šest godina i ne bih imao ništa protiv da produžim ugovor i ostanem još.

Srbija je ostala bez još jednog velikog takmičenja. Kako iz tvog ugla izgleda minuli kvalifikacioni ciklus i da li si ti zadvoljan učinjenim?

– Što se mene lično tiče zadovoljan sam što sam uspeo da se izborim za mesto standardnog reprezentativca. Mislim da nam predstoje bolji dani jer napravljena je grupa od nas dvadesetak koji smo na okupu neko vreme i evidentno je da sve to izgleda mnogo bolje nego prethodnih godina kada je dosta igrača prolazilo kroz reprezentaciju i zbog toga nam je trebao duži period da se upoznamo i uigramo. Iskreno, mislim da je Mihajlović postavo dobru bazu, jasan je bio napredak u našoj igri u poslednjih nekoliko mečeva. Mihajlović je kao selektor odlučivao ko će igrati, ali najbitnije je da je na kraju da je stvorio ekipu, koja u naredne dva tri ciklusa može da igra u ovom sastavu.

Navijače reprezentacije Srbije, možda najviše peče poraz na Hravtske. Šta je reprezentaciji Srbije nedostajalo da načini taj poslednji korak i izbori odlazak u Brazil?

– Od svih poraza u karijeri onaj na Maksimiru najviše boli. Ali u našoj grupi su bile ekipe Belgije i Hrvatske koje su na okupu već godinama. Tim koji je izašao na Maksimir ili protiv Belgije u Briselu, skoro da je prvi put igrao u tom sastavu. Mi u tom trenutku nismo imali iskustvo igranja velikih utakmica, za to treba vremena. Ono što je jako dobro za nas je to što svi reprezentativci prave značajne korake u karijerama, igraju u jakim ligama, dobrim klubovima. Taj individualni kvalitet moramo da ujedinimo i da zajedno doprinesemo uspehu reprezentacije.

I.L/B.M.

0

0