Vladica Popović, legenda srpskog fudbala u kome se proslavio najpre kao igrač, a onda i trener Crvene zvezde, preminuo je u 85. godini, a neke od njegovih anegdota večno će se pamtiti.

Kada je Crvena zvezda u Tokiju pobedila čileanski Kolo Kolo (3:0) i postala prvak sveta, upravo je on bio kormilar te ekipe, koja se prethodno rastala sa Ljupkom Petrovićem.


Ali, crveno-bele nije samo do krova planete sa klupe predvodio Vladica Popović, već je on u sezoni 1991/1992. obranio i titulu šampiona Jugoslavije, a finalu Evropskog superkupa izgubio je od Mančester junajteda (mada ‘delije’ nikada neće ‘oprostiti’ Englezima što se igrao samo jedan meč, i to na njihovom terenu, za šta je bio kriv krvavi raspad SFRJ).

PROČITAJTE JOŠ: TUŽNE VESTI ZA SRPSKI FUDBAL: Legendarni as Crvene zvezde preminuo u 85. godini

U svakom slučaju, Vladica Popović je, prisećajući se spektakularnog trijumfa nad Kolo Kolom za 28. godišnjicu tog uspeha, istakao dve stvari. Najpre jedno žaljenje:

– Samo je Jugoslavija mogla da napravi onakvu generaciju Crvene zvezde. Nažalost, ja neću doživeti da Zvezda ponovo bude prvak Evrope i sveta, ali vam iskreno želim da vi to vidite još barem jednom u životu. Voleo bih da neko uskoro ponovi moj i uspeh Ljupka Petrovića, ali sa svoje 84 godine nisam optimista – rekao je za ‘Danas’ Vladica Popović u decembru 2019. godine.

Potom je ispričao neverovatnu priču dok je radio u Kolumbiji. Naime, Popović je pre velikog uspeha sa Zvezdom kao trener radio u ovoj latinoameričkoj zemlji, gde je takođe bio uspešan. Jednom prilikom posao mu je ponudio niko drugi do narkobos Pablo Eskobar.

– U Kolumbiji sam kao trener radio sedamdesetih i osamdesetih, osvajao sam titule sa klubovima iz Santa Fea (Independiente), Medeljina (Atletiko Nacional) i Kalija (Deportivo)… Jednom me je na razgovor pozvao Pablo Eskobar. Svi su već tada znali ko je on i to je bio poziv koji ne smeš da odbiješ. Odveo me je u svoju vilu i želeo da me impresionira tako što me u bazenu poslužio viskijem. Tražio mi je da postanem trener njegovog kluba iz Medeljina, ali sam ja to odmah odbio – rekao je Popović i objasnio zašto je doneo takvu odluku:

– Znao sam da takvom čoveku ne smem da kažem da ću da razmislim jer bi to bilo isto kao da sam pristao. Pogledao sam ga u oči sa iste razdaljine kao što sada gledam vas, skupio sam hrabrost i rekao: ‘Hvala, ali ja to ne mogu’. Tražio je da ne odbijam odmah, pričao da će napraviti zabavu u svojoj vili sa najlepšim ženama samo za mene, da ću dobiti koliko god para želim… Međutim, znao sam da ne smem u tako nešto da uđem. Ako me pitate da li sam se uplašio kada sam ga odbio, neću vas lagati. I sad mi kolena klecaju kad se setim, ali zato i sada znam da sam doneo jedinu ispravnu odluku u tom trenutku.

Donosio je legendarni Popović mnogo ispravnih odluka u životu, a na sreću armije crveno-belih navijača – mnoge od njih i na ‘Marakani’. Upravo zato je i njegov odlazak – teško pao svim pristalicama Crvene zvezde, ali i svim ostalim iskrenim ljubiteljima fudbala.

 

FOTO: Twitter/printscreen