LALATOVIĆ KROZ SUZE O ŽIVOTNOJ TRAGEDIJI: Srpski trener po prvi put govorio o smrti majke

– Znaš šta mi je jedan od najvećih motiva u životu? Ono što me tera da uspem? Uvrede! Uvrede me dodatno motivišu. Kad mi bivšu ženu nazivaju ku**om, kada mi vređaju kćerku… Za mene je porodica sve! To kod mene izaziva revolt i bes, ne znam kako drugačije da objasnim. U meni se onda probudi zver. Nije nimalo lako slušati sve one ljude kako ti se smeju u lice tokom utakmice. Al’ ja onda dobijem neku neverovatnu snagu da se pretvorim u nešto što nisam. Kada sebe vidim posle toga, bude me sramota, ali to je neka energija u meni, otkud znam, počeo je Lalatović za ‘Kurir’.

PROČITAJTE JOŠ: FILIP KOSTIĆ NA METI VELIKANA: Evropski gigant želi igrača Ajntrahta, ali to nije sve!

Najtužniji period života trenera Vojvodine vezan je za smrt majke i sve što je preživeo tada.

– Imao sam 15 godina kada sam ostao bez majke. Nje se uvek setim, moje dobre Dobrile. Radila je u bolnici, ustajala svako jutro pet, spremala nam ručak svaki dan, prala veš, peglala naše stvari, brinula o bratu, ocu i meni, nikad se nije desilo da nas uveče ne uspava… Živela je sa nas tri muškarca, za tatu Borisava, brata Aleksandra i mene. Pomagali smo mi njoj, ali ona je bila stub kuće – kazao je Lalatović, uz napomenu da su u ’40 kvadrata s njima živeli još deda i baba’.

Nenad Lalatović je prvi put javno govorio o smrti majke i traumatičnom periodu koji ga je načinio tvrđim i otpornijim, ali na teži način.

– I sad, 28 godina kasnije… Imali smo psa i trebalo je da mu prenesemo kućicu na terasu, ali nije moglo nikako nego kroz prozor. I, mama, da nam pomogne, podigne kućicu i oseti bol ispod pazuha. Ode na pregled i tamo joj kažu da ima rak dojke. Nisam tada bio svestan šta to znači. Rak dojke!? Nemam pojma o tome. Tek posle godinu dana sam shvatio koliko je to opaka bolest. Majka se operisala i krenula na hemoterapije, bila je u Francuskoj na zračenjima, sećam se da joj je opala kosa… To nikad neću da zaboravim. Oporavi se ona nekako i vrati se na posao medicinske sestre. Mi smo joj svi govorili da je još rano. Naiđe nova nesreća. Mama dobije rak kostiju i padne u krevet. I mnogo se namučila. I te slike, kad se ona muči, ta njena bol, meni su ostale u sećanju…. Nije mogla da se kreće. Brat i ja smo je kupali uljem. Stavimo krpu, uspemo ulje i trljamo joj kožu. Koža joj se sušila, pa smo joj trljali kožu. Eto, stvarno ti kažem, ovo prvi put pričam, vidiš da su mi oči pune suza – otvorio je dušu Lalatović.