‘Najlepši gol u istoriji večitih derbija u mreži Partizana obeležio je karijeru, a veliki mečevi su posebna inspiracija, pogotovo pred 80.000 gledalaca’, kaže bivši vezista Crvene zvezde.

Derbi je više od igre, svaki je važan, a jedan jubilarni 100. megdan pre dve i po decenije je posebno u srcima navijača Crvene zvezde. Uspomene ne blede bez obzira što dani prolaze i jedan od glavnih protagonista u ekipi Ljupka Petrovića bio je Nebojša Krupniković. Dribler sa moćnom levicom postao je noćna mora rivalu iz Humske gde je postigao najlepši pogodak u istoriji večitih derbija i neke “tajne uspeha” podelio je u ekskluzivnom razgovoru za HotSport i kako je postao omiljen kod navijača Hanovera, “car” u Gamba Osaki, debitant sa odličnim učinkom u Standardu.


– Mnogo puta se desi da izgubi ekipa koja je više pokazala na terenu, a to je draž spektakla, kakav je megdan dva ljuta rivala. Taj jubilarni okršaj bio je nešto posebno, Partizan je vodio, pogodio stativu… Mi smo krenuli na sve ili ništa ostvarili preokret i uživali danima u velikom trijumfu – kaže Krupniković.

Crveno-beli podvig se pamti posle toliko godina.

– Ostvaren je na slavu “Delija”, pao je na kolena najveći rival pred preko 80.000 gledalaca. Pogledao sam danas malo snimak, igla nije mogla da padne, navijači na stepenicama, a radovali smo se zajedno. Junak je postao Mitko Stojkovski, ali je to naš dan za pamćenje i slavu jedne generacije.

Na obe strane mnogo majstora koji su kasnije imali sjajne karijere.

– Tada se u Srbiji živelo teško posle rata i sankcija, ali fudbal je magija. Tražila se i kasnije karta više, što nije danas slucaj. Nije bilo stranaca, ako računamo igrače sa prostora bivse Jugoslavije, a dosta nas je nastavilo u jakim takmičenjima što danas nije tako često. Svako vreme ima i svoje stvari. Tada smo bili na ceni. Posle smo se razišli.

Klubovi iz top pet evropskih takmičenja i dva ‘elitna giganta’.

– Rambo Petković je otišao u Real, Stefanović i Kovačević u Šefild, Milojević u Anderleht, Đorović u Seltu, Živković i Sakić u Sampdoriju… Na drugoj strani Ćirić je otišao u Barselonu, Ćurčić u Bolton, Miloševoić u Aston Vilu, Mirković u Atalantu… Sve ekipe za respekt tada i danas, ali je sada put do njih mnogo teži. Iz ekipe sam u kontaktu sa Živkovićem, Adžićem, Njegušom i Jovanom Stankovićem.

Nema dileme da je vezista često pobeđivao velike rivale.

– Dao sam Partizanu mislim sedam pogodaka, a dva puta smo ih “razbili” sa po 3:0, a uvek sam se spremao da pokažem da sam dobar u bitnim utakmicama, što je znak da mogu da igram na višem nivou.

FOTO: Privatna arhiva

I u svim klubovima preko je ostavio svoj pečat.

– Kao debitant za Standardam sam postigao sedam golova u polu sezoni. Put me odveo dve godine u Gamba Osaku, gde me pamte po golovima, a pogotovo posle u Hanoveru. Tada smo u Bundesligi rušili velikane, a pamte se moji pogoci Bajernu, Šalkeu, Mehengladbahu… Za pet sezona i preko 120 mečeva.

Postoji jedna lepa anegdota.

– Moji saigrači su se stalno zezali ako bude slobodan udarac da li ću da pogodim? I uspevao sam da obradujem navijače, a dobio sam nadimak “kunstler” što u prevodu znači umetnik.

Zvezda je u srcu i pogotovo su dragi uspesi poslednjih godina.

– Fenomenalno, proleće u Ligi Evrope, dve Lige šampiona su bajka koja volim da još malo potraje. Bez toga nema finansijskog profita, a Vladan Milojević je doneo ogromno pouzdanje i vidim da Dejan Stanković ima novu energiju. Sviđa mi se što daje šansu mladima i želim mu uspehe, da se jednog dana vrati u Italiju i bude trener i povede dva igrača, da budu pravi prestavnici Srbije. Što da ne, gde je trener Brazilac tu su četiri igrača zemljaka i nikome ne smeta.

Na kraju Krupniković je našao sebi posao u fudbalu.

– Imam neku ulogu savetnika, dovodim ljude iz evropskih klubova, preporučujem im talente za koje mislim da mogu da igraju u Nemačkoj ili Italiji, kao i pojedince za Japan.Tu sam se pronašao, a bitno je da radim sa zadovoljstvom – rekao je na kraju razgovora za HotSport, Krupniković.