ZORAN MILINKOVIĆ ZA HS: Partizan je blistav deo moje karijere, eliminacija Steaue najdraža – Vojvodinu pamtim po rekordima

„Već na debiju uspeo sam sa Spartakom na stignem do Evrope, a živim za dan povratka na teren i cilj mi je da klub iz mog rodnog grada, Kolubara, stigne u elitni rang“, kaže popularni Kiza

Trenerska enciklopedija, odmeren i tačan, kao njegove ekipe, poput švajcarskog sata sa znanjem i autoritetom, koje je Zoran Milinković sticao u brojnim klubovima.

Svuda je ostavljao prepoznatljiv pečat, uporan i vredan trener sa vizijom pobednika obeležio je svoj uspon, titulom sa Partizanom, učešćem u Ligi Evrope. Pre toga je put do vrha, gradio kroz uspehe sa Spartakom, rekordima sa Vojvodinom, a imao je i inostrane angažmane, spasavao je Rad u nemogućoj misiji.

Srpski trener pauzu provodi krod brata u Lazarevcu, kovajući plan da Kolubaru dovede u elitni rang. Na mnogo tema pričao je u uskršnjem, otvorenom razgovoru za Hot Sport, popularni Kiza.

– Svi smo u nekom iščekivanju, da sve prođe, pa da možemo da se vratimo na teren i poslu. Iskreno, biće složeno posle pauze pronaći dobitnu formulu, mada živimo za taj dan u nadi da će uskoro nastaviti, tamo gde smo stali – kaže Milinković.

Trenerski posao je po svemu specifičan i veoma odgovoran.

– Privilegija je jednog broja ljudi je da rade ono što vole. Naravno pobede i porazi su sastavni deo, slavni dani i loši momenti, a na fudbal gledam kao ljubav prema igri. Taj rad postane nekada rutina i način života.

Milinković je i sam bio fudbaler, što mu sada koristi, kada je „pored linije“.

– Igrao sam 15 godina, od toga osam u inostranstvu i osvajao trofeje. Prvo sa Nicom Kup Francuske, a onda je Anortozis postao šampion i prigrlili smo dva Super kupa na Kipru. Omladinski staž proveo sam u Partizanu i prosto nisam želeo i mogao da izađem iz fudbala. Sada imam sve na stolu…

Čvrstim koracima, stepenik po stepenik najbolji je put za pravljenje karijere.

– Uz mnogo rada i odricanja budeš nagrađen rezultatom. Spartak je bio moj prvi klub u Superligi i odmah prve sezone smo izašli u Evropu. U Vojvodini je išlo bajno, do samog finiša smo se borili za titulu, ušli u finale Kupa i ljudi iz kluba sa istorijom od preko sto godina izneli su mi podatak da sam uspeo da jednu sezonu oborim čak osam rekorda.

Vrhunac je dolazak na klupu Partizana.

– Partizan je nizbrisivi i blistav deo moje karijere, kao dete kluba, posebna emocija i zahvalan sam Bogu, što sam dobio priliku. Taj period za mene je nešto posebno, osvojena titula, plasman u Ligu Evrope.

Jedan meč je ostao upamćen, po velikoj pobedi.

– Savladana je Steaua u jednom bajkovitom revanšu, zbog gola minusa i preokreta. Sam način na koji je ostvaren podvig je za ponos, a hvala toj generaciji Partizana, stvarno su bili sjajni momci kao i igrači u Spartaku i Vojvodini.

Usledile su inostrane misije i zatim povratak na Banjicu.

– Sa Radom je bila nemoguća misija, deo opusa, koji je veliki izazov da opstaneš sa već unapred otpisanim timom sa lošim rekordima, dugim nizom bez pobede… Kreneš da radiš, guraš, a onda je uIvanjici, posle velike borbe, došao je srećan kraj.

Kada je magična igra u krvi, onda nema mnogo odmora između angažmana.

– Napravio sam skoro godinu dana pauze zbog bolesti majke, hteo sam da budem uz nju, ali je nažalost preminula u decembru vratio sam se u rodni Lazarevac i zimus preuzeo kormilo Kolubare.

Odgovrnost među svojima je uvek još veća.

– Svestan sam težine misije, a uz ono sto poseduje Kolubara, klub samo ide napred i velike zasluge ima predsednik Bojan Stević. Ambicije su nam se poklopile i pored inostranih ponuda, procenio sam da je ovo trenutak da dam svoj doprinos rezultatima, da u bliskoj budućnosti uđemo u elitu. Taj put je zacrtan iz tri teške utakmice imamo sedam bodova. Sve je to proces i daćemo sve od sebe da uspemo, a ovde su uslovi na visokom nivou.

Trener se uči do odlaska u penziju.

– Sa 52 godine sam mnogo toga prošao, a proces edukacije ne prestaje. Pratim dosta i za mene je najveće iznenađenje eliminacija Liverpula. Simeone sa svojim stilom, homogenom ekipom, sjajnim Oblakom na golu uz dozu sreće ispisao je uspeh. Granice se pomeraju, ali tehnika igrača je temelj fudbala. Posle dolaze brzina i snaga, koji obelezavaju ovu dekadu.

Postoje treneri čiji stil posebno zapada za oko kolega.

– Meni je zaista ove dve godine obeležio Jirgen Klop, jasna vizija, skockana ekipa, vođenje… Pristup Masima Alegrija je nešto posebno za mene ponajbolji stručnjak, a tu je i Zinedine Zidan sa trostrukom krunom na klupi Reala.

Na kraju ovogodišnji Vaskrs se slavi u specifičnim uslovima, a Milinković posebno poštuje verske praznike i veran je tradiciji.

– Biću sa porodicom. Krivo mi je što nisam otisao na liturgiju u crkvu, pošto sam ceo post, postio, ali takve su okolnosti. Poželeo bih svima puno zdravlja i napretka, kao i vašim čitaocima – poručio je na kraju razgovora za HotSport, Milinković.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Srećan Uskrs dragi naši hotsportisti!Hristos Vaskrse! Želimo vam mir,sreću i blagostanje! ❤️🙏❤️

Објава коју дели HOTSPORT (@_hotsport) дана 19. Апр 2020. у 12:50 PDT

0

0