‘Švarcenbah je član šestog ranga, a ovde ima jedanaest liga i “naterali” su me da se vratim posle četiri godine u penziji i ponovo budem aktivan od 2014. godine’, kaže bivši reprezentativac Srbije i Crne Gore.

Ova priča vezana je za dobro poznatu konstataciju da su golmani kao vino, što stariji to bolji, a jedan Srbin je aktivan i u petoj deceniji života i to u Nemačkoj. U dresu Švarcenbaha između stativa je Dragan Žilić, bivsi reprezentativac Srbije i Crne Gore, koji je nastupao za Kikindu, Vojvodinu, Cska iz Sofije, Sartid Smederevo, Rijeku i Goricu kao profesionalac. Posle odlaska 2010. godine na mesto predsednika OFK Kikinde nije ni sanjao da će ponovo da bude na terenu. I 2014. godine je nastavio na amaterskom nivou, a brojne detalje otkriva u razgovoru za HotSport.


– Bio sam u jednom rangu niže, a onda sam dobio poziv Švarcenbaha iz šestog ranga. Naravno od četvrte lige ostale su amaterske sve do 11. takmičenja, koje je poslednje u Nemačkoj. Hteo sam pred početak ove sezone da se povučem, ali su tražili da ostanem i pred prekid smo na šestom mestu od šesnaest ekipa – kaže Žilić.

Fudbal je u venama stasitog čuvara mreže.

– Četiri godine sam bio na čelu Kikinde gde sam počeo karijeru i otišao sam zbog posla i ovde su me “naterali” da branim. Otvorio sam školu za naslednike i učim za licencu, tako da je plan da radim sa mladima.

Nije lako odrađivati treninge.

– Imam tri puta nedeljno, ali sve je to dozirano. Fizički sam spreman, kroz karijeru nisam imao povrede i jedina je razlika što imam tri ili četiri kilograma više. Osećam se dobro, a kada sam želeo da me zameni neko mlađi klub je tražio potpis na još godinu dana.

Uslovi za rang takmičenja su odlični i na mini stadionu imaju reflektori.

– Dolaze i navijači. U borbi u Kupu naše regije došli smo do samog finala, a onda smo izgubili od Homburga (3:1), koji je dva ranga iznad nas i oni su otišli u glavni žreb nacionalnog Kupa sa 32 ekipe.

Ovogodišnja senzacija je četvoroligaš Sarbriken.

– Oni su u mom komšiluku i još pre dve godine, zbog uslova im je zabranjeno da igraju na svom stadionu i sada grade novi i sportski centar za akademiju. Uspeli su da stignu do polufinala Kupa Nemačke gde ih čeka meč sa Leverkuzenom. Izbacivali su redom velike ekipe.

Moguce je da srpski čuvar mreže promeni ekipu.

– Ne kao golman, već kao trener i da pored svoje škole i individualnog rada sa decom budem u mlađim selekcijama Sarbrikena. U razgovoru sam sa glavnim ljudima iz kluba koji je ubedljivo prvi i oni se sele u treću ligu od naredne sezone.

U pojedinim amaterskim klubovima ima starijih kolega.

– Bivši igrač Vojvodine i Osjeka Nenad Drljača bio je aktivan do 50. godine, a u komšiluku kod mene, samo rang niže igra još čuveni Mario Basler sa 52. godine. Neki momci kao sin Dimitrija Dimitrijevića je od osme stigao do četvrte lige koja je profesionalna i tima Promes. Svake godine je preskakao po jedan rang.

Na kraju Žilić može da napiše roman šta je sve prošao i još je na sceni.

– Igranje za reprezentaciju iz Vojvodine i Smedereva nije bilo lako, osvojen je i Kup sa Sartidom, a svaka sledeća stanica donela je pomak, kao i vreme provedeno u Rijeci. Možda uskoro sebi kažem da je kraj, ali ostajem i dalje u fudbalu bez dileme – poručio je na kraju razgovora za HotSport, Žilić.