‘Hteo sam pauza da malo odmorim od fudbala, a ovde ga vole i mnogo ulažu i većina ekipa postaje legija stranaca’, kaže igrač Ordabašija.

Niko nije kompetentniji od Aleksandra Simčevića, koji je istinski fudbalski as u Kazahstanu gde je osam godina, da nam govori o fudbalu u ovoj bivšoj sovjetskoj republici. Doveo je Ordabaši do toga da se bori za titulu. Iskusni desni bek je alfa i omega ekipe sa juga zemlje, putujući na utakmice prošao je nekoliko puta planetu, a malo je falilo da se posle jedne decenije zimus vrati u Srbiju.


– Posle Jagodine usledio je poziv Mordovije sa kojom sam izborio plasman u ‘elitu’, a kada je na red došao produžetak saradnje, oni su želeli da traje još šest meseci i onda je Šahtjor Karagandi ponudio dvogodišnji ugovor i došao sam u Kazahstan i evo još trajem u jednoj divnoj zemlji – kaže u razgovoru za HotSport, Aleksandar Simčević.

Došao je u Ordabaši i onda se selio na kratko u Aktobe i Taraz, ali se vraćao u drugu kuću.

– Ovde sam svoj na svome, cene me i poštuju u svakom pogledu. Nisam zatvorio vrata, dva puta sam odlazio, a novo povratak je usledio zimus malo iznenada. Vagao sam da se vratim posle toliko godina kući, ali onda je usledio poziv da budemo zajedno do kraja novembra.

Uvek je odlazio da se vrati.

– Misija u Aktobeu je bila uspešana, a onda su preko noći promenili rukovodstvo i obavestili me da ne mogu da me plaćaju. Usledila su četiri meseca u dresu Taraza sa kojim sam izborio opstanak i sada su ambicije sa Ordabašijem mnogo veće.

Godinama unazad je Astana šampion.

– Vladaju Kazahstanom, iza je Kairat i mi smo uglavnom treći. Sada su ambicije za stepenik veće i čak da se umešamo u šampionsku trku. Uloženo je dosta, imamo legiju od dest stranaca, samo što od ove sezone: Rusi, Jermeni, Gruzini i Belorusi nemaju taj status.

U jednom trenutku defanzivac se našao u domaćem fokusu.

– Ovde jesam igrač sa najdužim stažom uz golmana Erića, a kada je bilo priče da dobijem njihov pasoš i igram za reprezentaciju nisam želeo. Hteo sam bar malo kada je pauza da se odmorim i budem sa porodicom.

Uložiti za sezonu 20 miliona dolara nije problem.

– Ovde gazdu ima samo Kairat. Mi se finansiramo od državnog novca koji se ulaže u sport i za fudbal u našoj oblasti guvernator izdvoji ovu sumu. Malo je drugih sponzora, novca od TV prava i jedina mana su lošiji tereni sa uglavnom veštačkom travom na nekim stadionima, koja nije vrhunskog kvaliteta. Baze su uglavnom super, kao i uslovi za treninge.

Plaćanje za vreme krize nije problem.

– Plata za mart je legla u celosti, pa ćemo da vidimo. Uželeli smo se fudbala i izgleda da će sezona biti skraćena na 22 kola, a glavni razlog je što mnogim igračima ugovori ističu 1. decembra. Ovde ima najviše Balkanaca, a prednjače Srbi, Hrvati, Bosanci… dolaze iz Gruzije i Jermenije. Jedno vreme pojedinci koji nisu igrali za Ludogorec bili su u Ordabašiju.

Postoji neki plan da se uskoro počne sa treninzima.

– Spominje se da je realno da se krene sa nastavkom sezone 15. maja, a mi smo stali posle samo dva kola. Slede nove pripreme, ponovo ispočetka, što nije bajno.

Na kraju Simčević polako planira šta posle karijere, pošto je nedavno napunio 33 godine.

– Ovde sam cenjen, imam dosta prijatelja u klubovima, trenere sa kojima sam sarađivao sve ove godine, pa možda se opredelim da budem menadžer za ovo istočno tržište sa akcentom na Kazahstan. Ovde ko dobije priliku biće zadovoljan u svakom pogledu – poručio je na kraju razgovora za HotSport, Simčević.