Za njega je vođenje reprezentacije bila svetinja, poštovao je tradiciju našeg naroda i fudbalski virtuz u kopačkama kao trener imao je magiju i duh pobednika…

Sportsmen i Mister. Veliki čovek. Najveći u svakom smislu. Planetarno poznat i priznat po sporstskim uspesima, ali Radomir Antić iznad svega bio je plemenit i čovek otvorenog srca. Imao sam tu čast da davne 1995. godine upoznam Čika Radeta, a od tada smo providili mnoge, zajedničke dane družeći se u Madridu i na njegovom Zlatiboru. Dva njegova raja, dva mesta, plus Beograd, gde je disao punim plućima i osećao se kao da je njegov “čitav svet”. Uvek je znao, u svakom trenutku da mi kaže: ” Vidiš Mirkić nije važno samo da si veliki na terenu, već da imaš kulturu ponašanja, što sam težio da usadim mojim igračima“… Sećam se kada smo se sreli u Torinu, pred meč četvrtfinala Lige šampiona, kada je predvodio Barsu, da mi je rekao “videćeš kakvi su majstori Ćavi i Iniesta. Pravi. Veliki virtuozi…“.


Komentarisao je godinama, kada nije radio, mečeve šampionata Španije iz svoje fotelje, a mi se okupimo i slušajući divimo, koliko je poštovan i cenjen u Španiji. Klanjali su mu se navijači Atletika, za njih je bio Bog od 1996. godine. I znao je da uživa u uspesima na terenu, ali bez samoisticanja iako su njegove zasluge bilie mnogo velike. Osvojiti duplu krunu pored Reala i Barse, je kao dotaći Mont Everest.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Naslovna strana današnje Marke! 🙌 #RadomirAntic #Marca #RIP Inače Antić je jedini trener koji je vodio sva 3 velikana iz Španije – Atletiko Madrid,Real i Barselonu!

A post shared by HOTSPORT (@_hotsport) on

U restoranima su mu se klanjali, rivali poštovali u šta sam se nekoliko puta uverio družeći sa njim i porodicim, njegovim sinom Dušanom, a Čika Rade, kako sam ga zvao iz milošte, stalno nas je edukovao fudbalski. Nije mu bilo teško da satima na Zlatibiru, pričamo o “njegovoj fudbalskoj deci”: Kiku, Kamineru, Molini, Mičelu… Sa njima je živeo kao porodica, delio im savete fudbalske, trenerske ili životne, kao Jokanu (Slaviša Jokanović prim.aut), Veljku Paunoviću, Šoletu Pantiću (Milinko Pantić prim.aut)… I ostali naši igrači, koji su igrali u Španiji dolazili su na “čašicu razgovora”. Čika Rade je okupljao ljude, uvek pomagao i iznad svega voleo svoju porodicu, suprugu Veru, koja ga je pratila kroz život, ikone sina Dušana i ćerku Anu, a unuci Radomir i Marko i unuke Ivana i Petra su bili njegov centar sveta.

– Nema ništa lepše nego, kada se ovako svi okupimo, to je nešto prelepo – često je sa ushićenjem pričao Čika Radomir.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

❤️unuci

A post shared by verarade (@verarade) on

Prošao je sito i reseto i iz svega izlazio kao pobednik, a profesionalno je spojio ne spojio tri velikana, mada je doalzak na mesto selektora Srbije za njega bio ponos i odgovornost, zbog ogromne ljubavi prema svojoj zemlji. I znao je “zvezde” da sklopi u kolektiv sa Dekijem, Banetom, Vidom, Lanetom, Mikijem, Krasom, Pantom, Žigom… Živeli su kao tim, znali i uspeli da stignu do Južne Afrike. Za njega je vođenje tima Srbije bilo svetinja, voleli su ga partizanovci, poštovali zvezdaši, a on ih ujedinio vratio na tribine. Samo Čika Radomir svojom harizmom, autoritetom i duhom pobednika.

I mogao bi ovako da pišem danima i nije fraza da je srpski sport i posebno fudbal mnogo izgubio silaskom sa životne scene Radomira Antića. Otišao je u legendu, a iza njega su ostala velika dela na terenu i izvan njega. Nema šta, Sportsmen i Mister bez premca…