Trener Vojvodine dao je zanimljiv intervju u kom je iskreno pričao o pričama i okolnostima koje ga u Srbiji često prate.

Lalatović se osvrnuo na optužbe da koristi nedozvoljena sredstva i da ljudi uglavnom imaju pogrešnu percepciju o njemu.


– Ljudi me ponekad pogrešno doživljavaju, jer nisam folirant i uvek hrabro i otvoreno govorim ono što mislim. Tako se lepše osećam. U duši sam čist, zato mirno spavam. Impulsivno reagujem kada me neko ponižava i vređa. Nisam od onih koji klimaju glavom ni gazdama, ni predsednicima klubova.

– Da sam drugačiji, možda ni tih rezultata ne bi bilo. Gde god da sam radio, pravio sam rezultate. Puno dobrih igrača i donosio sam ogroman novac tim klubovima, milioni evra su u pitanju – rekao je Lalatović u razgovoru za ‘Alo’.

NAKON IZNENADNOG TRANSFERA: Oglasio se Zoran Tošić povodom odlaska u Kinu – ‘Ne plašim se!’

Najviše ga na utakmicama pogađa kada mu vrećaju porodicu.

– Kada mi vređaju ćerku od devet godina. Navijač sa tribina može da mi tokom meča kaže šta hoće, jer je kupio kartu, ali je i neoprostivo, kada mi trener, porodični prijatelj koga posebno cenim, dva puta opsuje pokojnu majku. Kako da ne odreagujem na takve stvari? To što ja doživljavam, ne doživljava niko u srpskom fudbalu, da ga toliko pljuju, gađaju i ponižavaju – otvorio se Lalatović.

Zatim se osvrnuo na izjavu Milorada Kosanovića, koji je nedavno izjavio da mu je Lalatović bio kao dete dok se nije naduvao i prolupao.

– Nije mu bila umesna ta izjava da sam se naduvao. Ne znam šta je time hteo da kaže. Ima li negde moja fotografija kako duvam, da se vidi da radim nešto ružno? Pa pogledajte me kako ja izgledam. Sve sam lepši i lepši, zdraviji i zdraviji, sve sam mlađi i mlađi. Moj izgled govori o svemu tome. Svaki dan pretrčim po 10 kilometara. Šta god da je čika Miša mislio tom izjavom da sam naduvan, ne zameram mu. To je čovek uz koga sam odrastao i koji me je trenirao kao dete. Malo ko će napraviti karijeru kao čika Miša. Sada je u ozbiljnim godinama, pod stresom je – opisao je Lalatović.

IMAMO PROMAŠAJ MESECA, MOŽDA I GODINE: Stefane, šta učini?

Na kraju je rekao i šta mu u fudbalu najteže pada i šta smatra najvećom nepravdom.

– Najviše me zaboli kada idem na utakmicu za koju unapred znam šta me čeka. Kada vam sudije ne dozvoljavaju ravnopravnu borbu, sa na papiru boljim, većim i bogatijim klubom. Sve moje rivale izaziva to što ne mogu da me pobede. I kada god igraju protiv kluba koji vodim, oni kažu “hajde da pobedimo Lalatovića”. Oni bi voleli da ja ćutim, a izluđuje ih to što ih se ja ne plašim. Ne bojim se nijednog huiligana, jer sam s jedne strane i ja huligan. Tako se kaže. Huligan se huligana ne boji. Nemam razloga da se bilo koga plašim, jer ne kradem i nikome ništa ne dugujem – zaključio je Lalatović.