MILAN BORJAN: Navijači su me oborili s nogu

Još jedna sjajna godina je iza Milana Borjana.

Polusezona u kojoj je dominantno osvojena jesenja titula u Superligi sa 11 bodova prednosti, obezbeđen plasman u četvrtfinale kupa Srbije i igrana grupna faza Lige šampiona bila je još jedna koja će se pamtiti u istoriji Crvene zvezde, ističe Milan Borjan, najbolji igrač tima u 2019. godini u izboru igrača.

– Bila je teška godina, naporna polusezona, ali radosna jer smo mnogo uspeha i sreće doneli našim navijačima. Možemo samo da budemo ponosni na jesenji deo, na toliko bodova prednosti nad rivalima, novoj Ligi šampiona koju smo igrali. Idemo sada na odmor i od januara, Bože zdravlje da se dobro pripremimo i napadnemo duplu krunu – uveravao je Borjan.

‘Marakana’ ne pamti momenat iz 23. minuta meča sa Čukaričkim jer nijedan golman kao Borjan nije dobio takve ovacije, a posle primljenog gola sa centra.

– Specifičan momenat, nestvaran jer zaista ja za života nisam video i čuo da su navijači nekome skandirali ime posle onakvog primljenog gola. Još jednom su me ganuli, oborili s nogi i hvala im na tome, a ja ću dati sve od sebe da im i naredne godine donosem uspeha, sreće i osmeha. Momku iz Čukaričkog svaka čast, ali desilo se šta se deslio, šef traži da stojim visoko i pratim zadnju liniju. Važno je da je naša ekipa pokazala karakter, da je stala uz mene, vratila rezultat pa smo svi zajedno zadovoljni otišli na zasluženi odmor.

Zvezdin golman je imao i lično uspešnu godinu, branio je fenomenalno u kontinuitetu za klub i selekciju Kanade.

– Zdravlje me poslužilo, odigrao sam zaista pregršt utakmica sa Zvezdom i reprezentacijom, putovao sam mnogo. Stigao me umor, a sve je to slatka muka. Posle odmora nastavljamo istim putem, da osvojimo duplu krunu i da uđemo ponovo u Ligu šampiona – nada se Borjan.

Crvena zvezda je od 9. jula odigrala 36 utakmica: 20 u Superligi Srbije, dve u nacionalnom kupu i 14 u kvalifikacijama i grupnoj fazi Lige šampiona. Na domaćoj sceni klub je nastavio sa apsolutnom dominacijom, osvojio je jesenju titulu sa 11 bodova prednosti u odnosu na Partizan. Ostvarili smo 18 pobeda, remi i poraz, osvojili 55 bodova uz gol razliku 45:13. Svih 10 utakmica na stadionu „Rajko Mitić“ smo rešili su voju korist.

Golove u Superligi Srbije za naš klub postizalo je ukupno 16 igrača uz dva autogola (Grabež – TSC i Tekijaški – Spartak): El Fardu Ben devet, Milan Pavkov sedam, Aleksa Vukanović i Antonio Tomane po četiri, Marko Marin i Mateo Garsija po tri, Milan Jevtović, Veljko Simić i Miloš Vulić po dva, Nemanja Milunović, Žander Santana, Ričmond Boaći, Marko Gobeljić, Hoze Kanjas, Miloš Degenek i Branko Jovičić po jedan.

Pobedama nad Trepčom (8:0) i Mačvom (1:0) naš klub se plasirao u četvrtfinale Kupa Srbije i tako ostao na putu za oba domaća trofeja. U kupu smo postigli devet golova: Veljko Simić četiri, Ričmond Boaći, Radživ van la Para, Aleksa Vukanović, Miloš Vulić i Antonio Tomane po jedan.

Poseban pečat polusezoni dale su kvalifikacije za Ligu šampiona gde je klub bio treći najuspešniji u “Stazi šampiona” sa dve pobede, pet remija i porazom, uz gol razliku 10:8. Do druge uzastopne Lige šampiona crveno-beli tim redom je otipisivao: Suduvu (0:0, 2:1), HJK Helsinki (2:0, 1:2), Kopenhagen (1:1, 1:1 – penalima 8:7) i u plej-ofu Jang Bojs (2:2, 1:1).

U grupnoj fazi pobeđen je Olimpijakos u Beogradu 3:1, doživljeni porazi po dva puta od Bajerna i Totenhema. U odlučujućem meču za ostanak u Evropi i na proleće, usledio je poraz od Olimpijakosa 1:0. U kvalifikacijama i grupnoj fazi Lige šampiona strelci 13 pogodaka bili su: Ričmond Boaći četiri, Milan Pavkov dva, Miloš Vulić, Nemanja Milunović, Aleksa Vukanović, Miloš Degenek, Mateo Garsija, Dušan Jovančić i Marko Marin po jedan.

0

0