‘LJUBAV PREMA ZVEZDI BILA JE SAMO PROBLEM’: Trnovit put Radovana Pankova do dečijeg sna!

Novi štoper crveno-belih se namučio u Rusiji, ali se preko niškog Radničkog izborio za najdraži potpis.

(Specijalni izveštač HotSporta iz Vindišgarstena – Mirko Marković)

Pamtiće Radovan Pankov maj 2019. godine po dve velike radosti – postao je otac i potpisao ugovor sa klubom čiji je navijač od malih nogu. Igrama u niškom Radničkom skrenuo je pažnju na sebe i posao je realizovan.

– Nekoliko dana posle dolaska u Zvezdu rodio mi se sin, nisam ni bio svestan šta to znači dok ga nisam uzeo u ruke. Neverovatna sreća. Dali smo mu ime po mom pokojnom ocu, Milošu – pojasnio je Radovan Pankov.

Novi Zvezdin štoper izgubio je oca sa 11 godina, u saobraćajnoj nesreći decembra 2006. stradala su braća Miloš i Ljubiša Pankov.

– Jedna sestra je imala devet godina, druga samo dva meseca kad nam je poginuo tata. Bilo je teško, mnogo teško… Mogu samo da zamislim kako je bilo mami, a babi i dedi najteže jer su izgubili i mog strica, oba sina u jednoj večeri. Mi, unučići, dali smo im snagu da nastave dalje. Prvih dve do tri godine je bilo teško, katastrofa. Tata mi je bio najpotrebniji.

Radovan je ime dobio po dedi.

– Nije često ime kod nas Srba. Trebalo je da se zovem Nemanja, ali je tata presekao i rekao da ću dobiti ime po dedi, Radovan–Raša. Tako je i bilo.

Rašin pokojni otac igrao je takođe fudbal, bio je i predsednik Mladosti iz Tovariševa. U tom vojvođanskom mestu održavaju se memorijalni turniri „braća Pankov“.

– Porodica sa očeve strane je iz Tovariševa, a majčina iz Bačke Palanke. Rođen sam u Novom Sadu, odrastao tamo, iz naselja Podbare sam.

Dete je Vojvodine, nosio je i kapitensku traku novosadskog kluba, a na promociji u pojačanje ruskog Urala pojavio se u majici Delija posvećenoj tragično stradalom navijaču Marku Ivkoviću.

– Ljubav prema Zvezdi nikada nisam krio, a bila mi je samo problem u karijeri. Pogotovo u Vojvodini. Svega je tu bilo… Nije mi žao, uopšte. Kao što oni vole svoj klub, tako ja volim svoj. To što sam ponikao tamo i što sam dete Vojvodine mi uopšte nije predstavljalo problem da dođem ovde. Do sada sam u šali govorio, ali mislim ozbiljno – da nisam stigao u Zvezdu smatrao bih da se nisam ozbiljno bavio fudbalom.

Pankov je samo nastavio niz nekadašnjih fudbalera Vojvodine u Crvenoj zvezdi. Tu su Ivanić, Babić, Jovančić, Popović i Meleg koji je pred odlaskom. U stručnom štabu je Kosanović, Radovanov učitelj i u Novom Sadu i mlađim reprezentativnim selekcijama.

– Kosan je premijer u našoj vojvođanskoj grupi. Drago mi je što nas ima, to je dokaz da se dobro radilo u školi Vojvodine. Iz moje generacije, 1995. godišta, poniklo je nekoliko sjajnih igrača, pre svih Sergej Milinković-Savić i Gaćinović. Tu su i Babić, golman Rockov, Kosović, Makarić, Spremo… Sergej i Mijat su napravili velike karijere.

Sa Milinković-Savićem, Gaćinovićem i Babićem, Pankov je pre četiri godine osvojio titulu svetskog šampiona za mlade na Novom Zelandu. Imao je čast da bude deo generacije za ponos.

– Vezao nas je taj uspeh, za ceo život. To je definitivno rezultat u dva ili tri najveća srpska fudbalska… Zvezdina titula prvaka Evrope u Bariju, možda Čileanci, pa mi. I dalje smo u kontaktu. Doduše, slabije se piše u grupi, ali čestitaju se rođendani, transferi… Selektor Paunović je bio kreator svega, inicijator, držao nas, verovao zajedno sa saradnicima Kosanovićem i Mitrovićem.

Odlazak u ruski Ural, u leto 2016. godine, bio je pogrešan korak.

– Čovek koji je doveo Dingu i mene, brzo je otišao iz Urala. Došao je novi trener Tarhanov i sklonio nas, posebno mene. Na pripremama sam video da me nema u kombinaciji, trebalo je odem u Čukarički na pozajmicu kod Lalatovića, ali se klubovi nisu dogovorili.

Naredna stanica bio je AEK iz Larnake, na Kipru je sve bilo bolje.

– Posle Prvenstva Evrope za mlade 2017.  godine otišao sam na pozajmicu na Kipar. Bilo mi je teško u početku da se naviknem. Trener je bio sjajan, igrali smo sa trojicom pozadi. Ekipa je bila dosta iskusna, prosek je 31 godina. Osvojili smo Kup, prvi u istoriji kluba.

Povreda je od pre dva dana proslost.

– Desio se peh sa ložom i pokušaću da se spremim i trebaće vremena da uđem u ritam. Jedva čekam debi, možda neki minut protiv Zenita ili Blau Vajsa. Želim zajedno nove trofeje – poručio je Pankov.

0

0