Fudbaleri Radničkog očekuju paklenu nedelju, a trener Nenad Lalatović je pred teške izazove odgovarao na pitanja navijača Radničkog na zvaničnoj stranici kluba. 
O Lalatoviću ne treba trošiti mnogo reči. Gde god da je radio posao je obavljao sa velikim uspehom. Odličan je bio na kormilu Čukaričkog, Vojvodine, Borca iz Čačka a još bolji je na niškom Čairu. Trener Nišlija nikada ne beži od izazova, a danas je hrabro izašao pred ‘Meraklije’ koji su ga u intervjuu rešetale pitanjima. Nenad Lalatović je otkrio da li bi ikada prešao u Partizan, da li želi na klupu reprezentacije Srbije, kao i ko je najtalentovaniji fudbaler koga je trenirao, a pored toga otkrio je i mnoge druge zanimljivosti.

Foto: Želimir Krstev

Istakao je Lalatović da je sportski direktor Marko Jovanović jedan od najzaslužnijih za rezultate i uspehe Radničkog, u istoj meri poput samog Lalatovića ili Tončeva, ali da se o tome neopravdano malo priča u javnosti, iako je pogodio s dovođenjem igrača.


– Imamo Leku JovanovićaLazara Ranđelovića, Petra  RistićaPetra Petrovića, Radovana Pankova, Đorđa Crnomarkovića, Tarasa Bondarenka… Pogodili smo sa svim pojačanjima. Želim da kažem jednu stvar, kada smo pravili tim, radili smo sve u saradnji sa Markom Jovanovićem. Za njega tvrdim da je najbolji sportski direktor u našoj ligi. On ne dobija medijsku pažnju koju zaslužuje. O njemu se malo govori. On je zaslužan za ove uspehe koliko i ja, predsednik kluba Ivica Tončev, direktor Dejan Propadalo. Pogodili smo sa svim igračima. a ne bismo mogli da dovodimo mlade igrače da nismo imali finansijsku bezbednost u klubu, počeo je Lalatović i potom nastavio da odgovara na pitanja navijača.

FOTO: STARSPORT

Najbolji fudbaler koga si trenirao?

– Moram da spomenem Luku Jovića kog sam sa šesnaest godina ubacio u prvi tim. Znao sam da će biti na ovom nivou i ne kajem se ni malo što sam mu dao priliku u kada smo igrali derbi. Tada sam kao trener izgubio sa 1:0, a Drinčić je dao gol. Luka Jović je najbolji naš napadač i najtraženiji, drago mi je što sam sa njim pogodio, a drugi je Nikola Drinčić.

Luka Jović je danas na meti mnogih velikih svetskih klubova, kakav bi mu savet dao u izboru novog kluba?

– Da bude pametan i da ne juri za parama. Da ostane u ligi u kojoj se odlično snašao. Ako ga traži Bajern, neka izabere Bavarce i ostane u Nemačkoj.

Ka kom takmičenju će se Radnički fokusirati u nastavku sezone?

– Spremni smo za pakleni ritam. Igramo dva teška meča u Beogradu pa dočekujemo Partizan. Fokusirani smo na oba takmičenja. Dok god postoji nada, nadaćemo se čudu. Mislim da su moji igrači zaslužili jedan trofej ove sezone. Konkurencija je jaka, a mi imamo pravo da se nadamo.

Foto: Želimir Krstev

Da li je utakmica protiv Crvene zvezde za tebe najveća u karijeri i hoćeš li slaviti ukoliko Radnički pobedi Zvezdu?

– Naravno da ću slaviti. Ja sam profesionalac. Crvena zvezda mi je pružila sve u životu i to ću ceniti, ali za mene postoji samo Radnički. Daćemo sve od sebe da slavimo u meču. Odigrali smo 33 utakmica u ligi i kupu i imamo jedan poraz. Naš niz je fenomenalan, bio bih srećan da pobedimo Zvezdu. Ono što je PSŽ u Francuskoj, to je Zvezda u Srbiji. Pobediti takvu Crvenu zvezdu je veliki uspeh i nadam se da ćemo uspeti.

Koja je ključna stvar u stvaranju pobedničke ekipe?

– Kao što je rekao predsednik kluba Ivica Tončev, nadam se da će titula izaći iz Beograda. Fudbal se ne igra samo u Beogradu. U Nišu doživljavam prelepe trenutke. Odavno nisam video grad u kome ljudi ovoliko vole klub. Ukoliko bi ovaj tim ostao uz par pojačanja Radnički bi mogao do titule.

Da li ti je sada iz ove perspektive malo jasnije zbog čega si ranijih sezona imao ‘vruć doček’ u Nišu?

– Nisam ništa imao protiv Radničkog. Kada radim za neki klub ja dajem sto posto sebe. To svi koji dolaze na utakmice mogu da vide. Krivo mi je što je uz ovakve rezultate trećeplasirani tim na tabeli deset puta više od nas u medijima. Nisu fudbal samo Zvezda i Partizan. Sa time i navijači moraju da se pomire. Za dobrobit našeg kluba potrebno je više prostora za Radnički u medijima i ja se nadam da će to da se popravi u narednim mesecima.

Da li si zadovoljan podrškom na Čairu?

– Očekivao sam i veću podršku u prethodnim mečevima. Nikada se ništa ružno nije dešavalo na tribinama. Kada nam lošije ide u prvom poluvremenu oni su nam ipak davali vetar u leđa. Razgovarao sam sa predsednikom kluba Ivicom Tončevim, dogovoreno je da u nekim narednim mečevima ulaz na stadion bude besplatan, dok će za neke mečeve u plej-ofu ulaznice koštati samo 100 dinara. Potrebna nam je pomoć navijača u ovom paklenom ritmu. Ovaj uspeh je i naš i naših navijača. Pozivam ih da u narednim mečevima dođu u što većem broju. U pobedi protiv Bačke bilo ih je više i bilo je lepo igrati pred njima.

Gde je lepše, odnosno slađe boriti se za titulu u Crvenoj zvezdi ili Radničkom?

– Slađe je ovde sa Radničkim. Niš nema takvu podršku kao Zvezda ili Partizan. Pritisak je uvek veliki, ide se na pobedu. Došao sam da se borim za Evropu, želim da moji igrači imaju moj mentalitet da u svakom meču jure pobedu. Uspeh se nigde ne prašta. Ne volim kada neko umanjuje uspeh mojih igrača. Znam koliko im je teško, koliko se trude i koliko naporno rade. Moram da kažem da nemamo uslove za treninge kakve imaju Partizan i Vojvodina, a ispred njih smo na tabeli. Moji igrači su pravi heroji.

Da li si prešao preko prozivki od strane ‘Meraklija’?

– Nisam im ništa zamerio. Oni su navijači i imaju prava na svoje mišljenje. Znam ko sam i šta sam i koliko sebe dajem do ljudi do kojih mi je stalo. Drago mi je da su imali priliku da me upoznaju i vide ko je Nenad Lalatović.

Da li i po kojim uslovima bi ostao i naredne sezone u Radničkom?

– Kada nešto započnem ne odlazim nezavršenog posla. Ne bih imao protiv ni da ostanem u Radničkom, a to zavisi od uprave kluba. U Nišu mi je prelepo, beležimo dobre rezultate sa klubom. Ne zavisi ništa od mene. Apsolutno, voleo bih da ostanem.

FOTO: STARSPORT

Kako ocenjuješ igru Nermina Haskića?

– Za mene je on reprezentativni igrač. Robert Prosinečki mora da prepozna njegov kvalitet. Ime igrača ne igra, već igra onaj ko je u najboljoj formi. Kada sam došao u mladu reprezentaciju, ja nisam menjao, jer sam došao za te tri utakmice. Ako pravda postoji i ako selektori biraju igrače koji su u najboljoj formi, siguran sam da će Haskić dobiti poziv za narednu utakmicu reprezentacije.

Da li bi prihvatio poziciju selektora Srbije?

– Sigurno je da je to velika čast, to je kruna karijere. Što se trenerskog posla tiče, mlad sam, radiću još dvadeset godina. Sigurno je da bih voleo jednog dana da budem selektor, ako zaslužim naravno.

Da li će doći vreme da neko treći bude šampion?

– Mislim da je to Srbiji potrebno. Ako Partizan bude najbolji neka bude prvak, ako Crvena zvezda bude najbolja, neka bude prvak, ako to bude Radnički, neka bude prvak.

Da li bi ikada prešao u Partizan?

– Ne! Nema tih para, pljunuo bih po sebi i svojoj porodici i po nekome ko mi je sve dao u karijeri.

Zbog čega imaš kompleks od Partizana?

– I šta to uopšte znači? Pogledajte statistiku, više sam ja njih pobeđivao nego oni mene. Poštujem Partizan, ali sam od malena naučen, da ne kažem ‘dresiran’ da želim da pobedim Partizan, to je taj rivalitet između mene i njih. Nema nikakvih kompleksa. Posle utakmice apsolutno sve zaboravljam, dok za vreme meča nastojim ka pobedi. Apsolutno imam istu želju da pobedim Partizan i Zvezdu, samo što u ovom trenutku imam više uspeha protiv Partizana.

Čini se da su se i Zvezda i Partizan u prošlosti olako odricali svoje dece? Sa jedne strane imamo Miroslava Bogosavca, a sa druge braću Srnić?

– Ne mogu da govorim o Partizanu, tamo nisam bio. Crvena zvezda je olako puštala svoju decu. Kada sam ja bio u Zvezdi mi smo došli u situaciju da se posvetimo Zvezdinoj deci. Luki Joviću, Predragu Rajkoviću. Ja sam tada govorio da ne mogu da verujem da braća Srnić ne igraju u Zvezdi da ih ja nemam ovde. Sa Čaušićem, Krunićem, Stojkovićem ili bismo osvojili titulu ili smanjili dug Crvene zvezde. Hteo sam da radim i besplatno, ako to ostvarim da budem nagrađen, ako ne da odem iz kluba. Crvena zvezda je tada bila u lošoj finansijskoj situaciji. Tamo sam bio predstavljen kao novi trener u mraku, nije bilo struje na stadionu. Sve što sam uradio uradio sam iz ljubavi ka klubu. Mislim da Partizan i dalje pravi pogrešne poteze.

Šta te motiviše da prihvatiš mesto trenera u nekoj ekipi?

-Ničega se ne plašim. To sam pokazao kao trener Borca iz Čačka. Nismo imali ništa, a bili smo drugi. Radnički je klub sa ogromnom tradicijjom i čast mi je što treniram ovako veliki klub.

Šta bi radije, osvajanje kupa ili grupnu fazu LE?

– Svi u klubu bi voleli grupnu fazu Ligu Evrope, zbog finansijskog aspekta.

Kog fudbalera bi doveo u Radnički a da nije član večitih?

– Nisam mnogo razmišljao o tome. Prezadovoljan sam svojim igračima. Neb ih nikog izdvajao, jer bi se naljutili moji igrači zbog čega baš na njihovoj poziciji.

Kakvo je tvoje mišljenje o Bogosavcu?

– O njemu imam fenomenalno mišljenje. Miroslav Bogosavac je igrač koji apsolutno zaslužuje da igra u Partizanu. Napravili su dosta grešaka i sad su i u krizi jer su možda olako puštali svoju decu i prave Partizanovce. Imali su mesta da igraju u Partizanu, on je jedan od najboljih levih spoljnih koje sam trenirao. Ima reprezentativni kvalitet.

Da li je Radnički poslednji klub u Srbiji koji vodiš kao trener?

– To ne možete nikada da znate. Gde će me put odvesti to ne znam. Da mi je neko rekao da ću posle Zvezde da vodim Borac iz Čačka… To sam uradio da svima pokažem koliko vredim i koliko znam. Ne tražim niko da me hvali. Meni je dovoljno da na mene budu ponosni moj otac i brat, moja porodica…

Sigurno imponuje što mnogi navijači priželjkuju da ostaneš na ‘Čairu’ i naredne godine?

– Kada uzmemom u obzir da sam rizikovao kada sam došao ovde. Radnički je u sezoni kada je bio treći mnogo trenera je bilo smenjeno. Došao sam u klub gde sam mogao da budem smenjen posle tri utakmice, ali sam još jednom pokazao koliko vredim.

Šta je to što nedostaje mladim igračima u Radničkom?

– Nedostaje im iskustvo. više su dobili igrači koji su se kalili. Teško je ući u prvi tim iz srednje škole. Lazar je iskoristio šansu jer se kalio u Vranju. Mladi Ćirković igra u Pirotu i dosta je napredovao. Verujem da će od leta biti u timu. Aleksa Jovanović ima tu nesreću da igra na Drinčićevoj poziciji, koji igra u odličnoj formi. On je jedan od najtalentovnaijih igrača. Petrović i Ćumić će biti budućnost kluba u svima njima će Radnički imati veliki zalog za budućnost.

U tvoje vreme igrači su sa velikim zadovoljstvom išli na pozajmice u manje klubove, danas je to dosta drugačije?

– Njih menadžeri ubeđuju da su najbolji. Žele brz novac. Ranije je bilo, odem kod Džajića i kažem ‘nemam ništa od toga što sedim na klupi, pustite me da idem‘ igrao sam na pozajmicama, a posle sam postao i kapiten Crvene zvezde. Jednostavno, igrači moraju da shvate, ništa ne može preko noći. Treba da idu korak po korak. Danas igrači imaju veliku platu i zadovoljni su da sede na klupi i primaju platu.

Pred Radničkim je paklena nedelja. Kakvim epilogom bi ti bio zadovoljan?

– Pobeda. Nemamo razloga da se ikoga plašimo. Treniramo kao i oni. Imamo sjajnu atmosferu u svlačionici. Ne plašimo se ni Zvezde ni Partizana. Imamo sjajne igrače koji mogu to da iznesu. Moramo da razmišljamo pozitivno i izađemo hrabro na teren i nadamo se pobedi.

Kako ocenjuješ igru svojih fudbalera na skali od jedan do deset?

 – Jedanaest.

Nenad Lalatović je u Radnički definitivno doneo energiju i harizmu koju je preneo na igrače, jer ove sezone ponovo je aktuelna krilatica da ‘Real iz Niša sve redom šiša’!