Nadam se da mi ne zamerate što juče nisam pisao dnevnik, ali ipak na pripremama je slobodan dan jedva dočekan i zlata vredan – sada se vraćamo u ritam.

(Od kapitena Voždovca iz Beleka – Miloš Pavlović)


Slobodan dan na pripremama ako je proveo na svojoj strani, ali većinom su momci otišli u šoping i da se malo prošetaju gradom.

Sve u svemu itekako je prijao odmor, a na kraju slobodnog dana u hotelu nas je dočekalo prijatno iznenađenje – Lazar Arsić. Sportski sektor našeg kluba radi najviše kada se najmanje nadamo.

Ozbiljno pojačanje zaista, i to znam jer sam sa njim imao velike probleme kada je igrao protiv nas. Odličan fudbaler i nadam se da će od sada da predstavalja veliki problem za druge u dresu našeg kluba. Inače on je drugo pojačanje na pripremama nakon Srnića i obojica će zaista doprineti da podignemo svoju igru na dosta viši nivo.

Danas, ali pošto vi ovo čitate u utorak, dakle juče, smo igrali utakmicu sa ekipom Šonan Belmare, koja se takmiči u japanskoj prvoj ligi. Ekipa koja igra zaista brz fudbal, azijska škola. Ali fali im fizičke snage, tu smo mogli da dominiramo.

I zaista, tako i jesmo otvorili utakmicu. Jakom dominacijom na samom početku utakmice stavili smo ih u nezgodan položaj, što je rezultiralo golom već u trećem minutu kada je Duronjić postigao pogodak. Nastavili smo da pritiskamo, i samo pet minuta kasnije na sjajnu asistenciju mog cimera Maksimovića, Stuparević sjajno rešava situaciju i dovodi nas u vođstvo od 2:0. Dva gola za osam minuta, sjajan početak!

Jedno od najboljih pola sata ove ekipe na pripremama, krunisano je trećim golom u 29. minutu. Sudija je dosudio penal za naš tim, nakon igranja rukom jednog igrača japanske ekipe, a Stuparević je uzeo loptu da izvede penal. Bio je siguran, smestio loptu u donji desni ugao i doveo nas u prednost od 3:0.

U tom momentu izgledalo je kao da držimo sve konce igre u svojim rukama. U zadnjoj liniji Marko Jovanović i Strahinja Bošnjak su izgledali kao da godinama igraju zajedno, a Strahinja standardno kao da je nekoliko godina stariji. Sjajno pojačanje, fenomenalno će se uklopiti u ovu grupu mladih igrača, i nas starijih koji bi trebalo da budemo korektivni faktor u ekipi i da mlađi uče od nas.

Maksa i Nišić sjajno su igrali u vezi sa Duronjom i Purtom, Stupi je dao dva gola. Zaista mladi igrači na koje Voždovac može da bude ponosan, to ističem skoro u svakom dnevniku, ali šta ću kada je istina. Sjajno je gledati takve sjajne mlade fudbalere kako stasavaju pored nas, pogotovo što su jako kvalitetni momci.

FOTO: FK VOŽDOVAC

Nego, da se vratimo na utakmicu i naših 3:0 u prvih trideset minuta. U 32. minutu korner za Šonan, lopta upada u naš šesnaesterac, prolazi kroz peterac i u opštoj gužvi najbolje se snašao igrač japanske ekipe i smanjio rezultat na 3:1. Prekid je bio koban po nas na ovoj utakmici sva tri puta. Nastavili smo da napadamo i tražimo još jedan gol, ali to se nije desilo i otišli smo na odmor sa dva gola prednosti. Dogovor je bio da nastavimo da kidamo i grizemo i jurimo još golova.

Igra se nastavila i sve do 55. minuta je bilo u redu, a onda je jedan start ostavio zaista gorak ukus nakon ove utakmice. Zličić je imao nezgodan duel sa Japancem nakon kojeg je zaista bolno jauknuo i ostao na zemlji držeći se za nogu. Njegovi krici dok je ležao na zemlji govorili su sve. Koleno….

Doktori su bili na terenu nekoliko minuta, i izneli ga sa terena. Čekamo da uradi snimanje sutradan, tj već dok vi čitate tekst trebalo bi da bude na snimanju i tada ćemo znati više o svemu. Zaista mi je mnogo žao momka i nadam se da neće biti ništa ozbiljno. Zliča je jedan od najvaspitanijih i najboljih momaka u ekipi, i definitnvno nije zaslužio da mu se to desi. Čekamo vesti i svi smo uz Zliču.

Umesto Zličića na teren je ušao Luković koji će kasnije i rešiti utakmicu. Pre toga primili smo još jedan pogodak iz prekida. Prekršaj ispred našeg kaznenog i slobodan udarac sa oko 20 metara i sjajno izveden udarac od strane Japanaca. Ilić je zaista bio nemoćan, a rezultat bio 3:2.

Morali smo da se vratimo, da damo sve od sebe, međutim Japanci su našli svoj ritam i postigli nakon nekog vremena još jedan pogodak, 3:3. A vodili smo 3:0. U tim momentima kreće nervoza u timu, ali ne sme da se pokazuje, moramo to da pretvorimo u energiju za povratak u utakmicu. Bodrimo se međusobno – ‘Idemo, ajmo bre, nije kraj, nema opuštanja, vraćamo se u igru!’.

Preuzimamo inicijativu, ali kružimo oko kaznenog, pokušavamo ali bezuspešno. Maške je pogodio prečku, ali sa druge strane naš mladi golman Karadžić, na koga takođe treba obratiti pažnju, sjajno skida jedan šut glavom koji smo videli u golu. Karadža figurira da takođe postane ozbiljan golman i nadam se da će raditi na sebi jer je jako mlad. Dolazimo do 89. minuta i prekršaja za naš tim na 25 metara od gola. Loptu uzima Lukec, dobro je poznata već svima njegova leva noga. Zateže kako samo on zna i lopta ide pravo u leve rašlje.

Fenomenalan pogodak, za rezultat 4:3 i sudija je nedugo nakon tog gola svirao kraj.

Druga pobeda iz tri utakmice na pripremama uz jedan remi. Nije loše. Tek ćemo da se zategnemo pred prvenstvo, tu su i ozbiljna pojačanja, nema dileme, moramo da pucamo na najviše domete ove polusezone. Sve u svemu, dobra utakmica, Japanci su nas pošteno izmorili. Kao male osice su, trče, svuda ih ima na terenu. Igrao je i igrač koji ima 150 santimetara visine, i koji se okreće oko sebe brže nego bilo ko protiv koga sam imao prilike da igram. Sve u svemu, nakon utakmice led i oporavak, masaža i rano spavanje, čim završim ovaj dnevnik.

Drago mi je zbog pobede, ali mnogo žao zbog Zličića. Nadam se da će biti sve u redu, javiću u narednom dnevniku. Čitamo se sutra. Laku noć!

FOTO: FK VOŽDOVAC