UPOZNAVANJE MUSE NDŽEA: Kada sam čuo za Srbiju, pomislio sam na rat i rasizam! A zapravo…

Najveća akvizicija Partizana ove zime je Musa Ndže, pojačanje iz norveškog Stabeka od kog će navijači mnogo očekivati na proleće.

Partizan se prošle godine opekao sa ‘bombom’ u vidu Sejdube Sume i od tada ga u javnosti prati zao glas i poređenje sa svakim strancem koji dođe u Humsku. Tako će verovatno biti i sa Musom Ndžeom, bez obzira što je plaćen mnogo puta manje od Gvinejca.

Međutim, njegovo je samo da se dokaže na terenu i ako tu bude pravi, lako može da postane novi ljubimac navijača. Njegova želja je da zablista baš u ‘večitom’ derbiju koji je na programu 27. februara.

– Shvatio sam da su Srbi strastven narod, da im je fudbal važan segment života, ali navijačima poručujem da mi ne sude na osnovu mečeva u predsezoni. Neka sačekaju bar takmičarske susrete, onda ćemo da vidimo – rekao je Ndže u intervjuu na pripremama, prenosi ‘Mocartsport’.

Sam kaže da nikada nije imao teže pripreme.

– Umoran sam, svaki čas me nešto boli, ali nemam utisak da se mučim. Sve je to normalno na pripremama. Kad sezona počne imaću više energije i snage. Prirodan proces. Ne teraju nas treneri tek tako da treniramo, nego imaju plan kako i kad da budemo u najboljem izdanju. Verujem svakom iz stručnog štaba, iako ovom delu rada mene kao brzog fudbalera stiže umor tu i tamo.

– Dosta teže i zahtvenije treniramo nego u Norveškoj. Ne znam da li ćemo ovako i kad počne sezona, ali ovo su mi najteže pripreme u životu. Imamo dva treninga dnevno, oba naporna. Taman završim jutarnje vežbanje, sledi ručak, obavezan odmor i onda se vratim na teren da radim isto. Kompikovano i za glavu i za telo.

Istakao je šta navijači mogu da očekuju od njega, kao i da je njegov glavni ‘problem’ to što je više ‘paker’ nego ‘ubica pred golom’.

– Nije stvar o načinu na koji pucam, niti u snazi udaraca, već da se nađem u pravo vreme na pravom mestu. Na primer, kad sam u kaznenom prostoru defanzivac uvek izađe ispred mene i pokupi loptu. Moram da predosetim da će se nešto desiti, kao što Kristijano Ronaldo može da „namiriše“ gol tako moram i ja da budem na pravoj poziciji. Pogotovo što mi prija Partizanov stil, totalno drugačiji do Stabekovog. Želimo sve vreme da imamo loptu, kontrolišemo utakmicu, a kad je tako onda je lakše i meni. Još ako budem na istim talasnim dužinama sa ekipom u kojoj su svi dobri tehničari, biće mi lakše da dođem do izražaja.

Ispričao je kako je prvi put došao u dodir sa Srbijom i kakva mu je bila prva reakcija.

– Kad su mi prvi put pomenuli Partizan i Srbiju ništa nisam znao. Ma, nisam imao pojma. Štaviše, pre tri meseca, kad sam čuo da me zove srpski klub, pomislio sam „ne, ne, ne, nema šanse“. Raspitao sam se i naslušao se raznih priča. Uglavnom loših. A onda sam shvatio da su predrasude formirane na osnovu glasina. Neko kaže ovo, neko ono, neko doda, prepravi i zavrti se priča. Očigledno, neistinita. Tek kad sam od iskrenih prijatelja čuo kakva je Srbija država, a Partizan klub, rešio sam da dođem. Prvo su mi rekli da je poštovan klub, koji neguje tradiciju i insistira na porodičnim vrednositma. Onda sam malo „kopao“ i odmah shvatio da su crno-beli učestvovali u Ligi šampiona, da su uglavnom redovni u Ligi Evrope. Prava sredina za mene.

Mišljenje je u potpunosti promenio kada je došao u Beograd i dobio doček za nezaborav.

– Oduševio sam se na prečac. Svi su me dočekali raširenih ruku i tog dana sam presekao. Odlučio sam da je Partizan moja budućnost, iako su mi razni ljudi pričali da je ne tako davno ovde buktao rat i da bih mogao da budem meta rasista, jer je reč o istčnom bloku, gde, navodno, nema mnogo ljudi moje boje kože. Potom sam shvatio da su ljudi toliko gostoprimljivi, bukvalno su me primili kao najrođenijeg, zagrlili su me i svi moji strahovi su nestali.

– U međuvremenu sam skapirao da su ovde sjajno prolazili momci iz Senelaga, Kameruna, Nigerije, Gvineje Bisao… Dake, nema problema za Afrikance. Pre dolaska sam pričao sa Rikardom, predočio mi je da u Srbiji strance obožavaju i da mi preostaje da mislim samo na fudbal, jer je sve drugo obezbeđeno. Kad sam to čuo – presekao sam, shvativši da mi Beograd omogućava uživanje u poslu koji volim.

Upoznat je sa istorijom kluba i strancima koji su obeležili poslednju deceniju u Humskoj.

– Kad budem odlazio voleo bih da ljudi moje ime izgovaraju s jednakim poštovanjem kao što čine u slučaju Vesta, Dijare, Emeghare, Boje… Ili, u novije vreme, Leonarda. Da uzvratim na poverenju, da me se sećaju po lepom i da jednog dana kažu „bio je taj Musa dobar fudbaler“, baš kao su i meni pričali za pobrojane. A najveće dostignuće bi bilo da iz Humske zapucam pravo u Premijer ligu, jer nikad u životu ne znate šta će se desiti. Samo valja verovati – poručio je Musa Ndže.

Zapratite najjaču sportsku instagram stranicu HotSport. Hvala na poverenju.

0

0