DRAGOSLAV ŠEKULARAC: Jedan od najboljih igrača svih vremena – istinska legenda kojoj je država stopirala transfer i čovek kog su dva šamara skupo koštala

Malo koji fudbaler sa ovih prostora može se pohvaliti biografijom kakvu je imala druga Zvezdina zvezda.

Od malih nogu ovog umetnika sa loptom zanimala je samo igra, a ljubav prema ‘najvažnijoj sporednoj stvari na svetu’ videla se na svakom koraku. U vreme pohađanja osnovne škole, ali i gimnazije i meteorološke škole u prestonici, njega je više interesovao fudbal i igranje od učenja, a po sopstvenom priznanju  u školu je išao plačući, jer je morao da naputi park u kojem se sa drugarima igrao.

Sudbonosni trenutak za njega, karijeru, ali i život bila je selidba sa roditeljima iz rodnog Štipa u prestonicu. Njeogov otac tada dobija posao u Ministarstvu pravde. Tako ga je svojevremeno prvi primetio Dimitrije Milojević, popularni ‘Čika Mitke’, novinar ‘Politike’ i nekadašnji igrač BASK-a, ali i trener. Kada ga je video kako igra sa svojim vršnjacima, on ga odvodi u pionirsku sekciju Crvene zvezde. Međutim, tada za njega nastaju problemi, jer mu otac nije dozvoljavao da se bavi fudbalom, a čak je i batinama pokušavao da ga odvoji od sporta.

(VIDEO:YouTube/Ivan Pobran)

Prvi ugovor sa crveno-belima potpisao je 6. marta 1955. godine, a u tom klubu proveo je nešto više od 11 godina. Ugovor jetrajao četiri godine, a po svedočenju Šekularca za njega je dobio dve prloče Katarine Valente. Od samog starta on je umeo da privuče pažnju, pa je tako zbog turneje prvog tima ostao da trenira sa rezervnim igračima. Upravo ti treninzi bili su veoma posećeni, pa je po nekoliko hiljada gledalaca dolazilo je da posmatra Majstora.

Prvu utakmicu za tim iz Ljutice Bogdana odigrao je protiv Vojvodine na starom terenu, a već na startu nasuprot sebe imao je istinsku legendu. Ekipu Vojvodine sa kapitenskom trakom oko ruke tada je predvodio slavni Vujadin Boškov, koji je upravo imao zadatak da ‘ukroti klinca’. Međutim lako je na kraj Šekularac izašao sa legendom ‘stare dame’, a njegovi potezi uveseljavali su publiku.

(VIDEO:YouTube/Ivan Pobran)

Ukupno je Šekularac u crveno-belom dresu igrao 375 puta, od toga na 156 zvaničnih utakmica, a postigao je 119 golova. Sa Zvezdom je osvjio je pet titula prvaka (1956.,1957.,1959.,1960. i 1964. godine), a jedini trofej u kupu osvojio je 1959. godine. I pored toga što je njegovu igru krasio drbling i sjajna tehnika, on je postigao i neke veoma bitne golove. Sa nepunih 18 godina postigao je pobedeonosvni gol u 17. večitom derbiju, a tu su i oni u rekordnoj pobedi protiv Hajduka, zatim opet protiv Partizana u polufinalu Kupa i dva gola protiv Espanjola samo su neki od mnogobrojnih.

Međutim, kao i mnoge druge velike zvezde i Šekularac je znao da ispašta zbog svoje ‘prgave’ naravi. Tako je u jesen 1962. godine na sred utakmice udario sudiju Pavla Tumbasa, koji je na ‘Čairu’ delio pravdu na meču Radnički – Zvezda. On je tada kažnjen sa 18 meseci zabrane, a do kompletnog incidenta došlo je slučajno. Šekularac nije trebalo da bude u sastavu za tu utakmicu zbog povrede, a u Niš je otputovao kako bi pratio bokserski meč. Usled opklade sa lokalnim momcima on je trčao u sprintu uz jedno brdo, što nije promaklo njegovom trenru Aci Obradoviću, popularnom Dr. O. Kada je ovaj to video rekao mu je da mora da igra protiv Nišlija, a ostalo je sve krenulo po zlu.

Da ne bi gubio vreme tada je odlučio da ode u vojsku, a prema rasporedu bio je poslatu u Bileću. Nije Šekularac imao lepa sećanja na ovaj preiod i odnos koji su prema njemu imali u pešadijskoj jedinici, a sa odsluženja vojnog roka vratio se i sa loše zalečenom povredom mišića desne noge. Nakon vojske vlasti su odlučile da odbiju unosnu ponudu za Šekularca koju je poslao slavnu Juventus. Tada prvi čovek kompanije ‘Fijat’ Đani Anjelijo došao u Beograd lično zbog Šekularca. Kreativnom fudbaleru trebalo je da pripadne preko pola miliona dolara od transfera, ali su vlasti predvođene Slobodanom Perazićem Krcunom stopirale taj transfer uz obrazloženje da bi trebalo da još zabavlja narod u Jugoslaviji.

(VIDEO:YouTube/Ivan Pobran)

Ipak, 1966. godine on napušta zemlju i prelazi u redove nemačkog Karlsruea. Nije mogao da u tom klubu pruži idealne partije, a razlog svega bila je povreda kičme. Nakon toga on se vratio u Beograd i zajedno sa Milošem Milutinovićem nosio je dres Romantičara sa Karaburme. Krajem 1969. godine ponovo je usledila selidba, ovog puta u Santa Fe, a onda i u Milionarios iz Kalija. Igrao je Šekularac i za kanadske Bele Orlove, Pariz, a karijeru je završio u Dalasu.

Kada se pogleda repreznetativna karijera, uz dva meča za mladu i osam za omladinsku on je ukupno odigrao 41 i postigao šest golova. Debitovao je 30 septembra 1956. godineprotiv Čehoslovačke, a poslednji put igrao je 1, juna 1966. godine protiv Bugarske prijateljsku utakmicu. 1962. godine bio je uvršten u najbolji tim sveta, a sve zbog sjajnog izdanja na Svetskom prvnestvu koje se igralo u Čileu, gde je Jugoslavija zauzela četvrto mesto. Možda najbolji meč u dresu sa nacionalnim grbom on je odigrao protiv Engelseke 11. maja 1958. godine. Selekcija Jugoslavije je slavila sa 5:0.

(VIDEO:YouTube/Ivan Pobran)

Trenerski posao kao i igrački on je započeo u Crvenoj zvezdi, ovog puta kao trener mlađih kategorija. Bio je tvorac čuvene generacija igrača koja je osvojila trofej Kupa evropskih šampiona i popela se na krov sveta. Predložio je tada Draganu Džajiću da se u klub dovedu najbolji mladi igrači, što je ovaj i prihvatio, a dodatno je i poradio na odnosima među njima. Ekipu Zvezde preuzeo je od Branka Stankovića Ambasadora u drugoj polovini sezone 1988/89., a već u sledećoj osvojio je duplu krunu. Kada je ponovo trebalo da zasija najsjajnijim sjajem, Šekularac je zbog svog karaktera morao da napusti klub. Naime, on je nezadovoljan suđenjem nakon utakmice Kupa UEFA protiv Kelna u tunelu ošamario sudiju. Zbog ovog čina kažnjen je sa osam mečeva i tada kormilo prepušta Ljupku Petroviću, koji je godinu dana kasnije napravio najveći uspeh u istoriji kluba.

Pored crveno-belih Šekularac je vodio i OFK Mladenovac, Futskrej Džast iz Melburna, Al Nas iz Rijada, Amerike iz Meksika, Hajdelberg Junajteda, Atletiko Marbelje, Busana, Obilića u kom je bio i sportski direktor, a poslednji angažman imao je 2006. godine u Srpskim belim orlovima iz Kanade.

(VIDEO:YouTube/PeraKaskadera777)

Šekularac je proglašen za drugu Zvezdinu zvezdu, a njegov fudbalski uzor bio je Rajko Mitić, odnosno prva Zvezdina zvezda. On je za njega govorio da je bio stub Crvene zvezde i pravi uzor mlađim igračima. Veliko poštovanje za vreme igračkih dana on je stekao i od slavnog Portugalca Euzebija. Njih dvojica upoznala su se a turniru u Njujorku, a slavni fudbaler bio je na oproštajnoj utakmici Šekularca u rodnom Štipu. Po sopstvenoj potvrdi alkohol i cigareta nikada ga nisu interesovale, a voleo je da poseti kultni ‘zvezdaški’ restoran ‘Madera’

Odlaskom Šekularca ne samo srpska, već i evropska i svetska fudbalska scena ostala je bez velikog Majstora i Mađioničara, kakvih nema mnogo.

0

0