Sinoć smo imali priliku da po poslednji put na terenu vidimo legendarnog Frančeska Totija, pa bi bilo red da napišemo koju u čast čoveka koji je obeležio jednu celu epohu evropskog fudbala.

Nemali broj ljudi danas pogrešnim očima posmatra fudbal. Pokušavaju da ga svedu na biznis gde prvenstveno gleda profit i gde sve ima svoju cenu. Ipak, ima li cene za ono što smo večeras videli na “Olimpiku”?


Oproštaj Frančesta Totija od voljenog dresa, možda čak i od igračke karijere pokazao nam je pravo lice fudbala, on nije biznis ili neka puka razonoda za široke narodne mase. Fudbal je čista emocija. Onima kojima to nije bilo jasno do sada, posle utakmice Rome i Đenove moralo bi da bude.

Prštalo je večeras od emocija u “Večnom gradu”, nije bilo onoga ko je uspeo da ih suzdrži. Navijači Rome su na sjajan način, po poslednji ispratili svog voljenog kapitena u slačionicu u svojstvu igrača i tako zatvorili jedno veliko poglavlje u istoriji kluba, koje je trajalo 25 godina.

Izvor:Youtube/Ermes79Channel

Da da… 25 punih sezona. Mnogi od nas jedva da imaju toliko i godina života i praktično ne poznaju fudbal u kome nema Totija, ipak na to ćemo morati polako da se navikavamo.

Kada je legendarni Vujadin Boškov tog 28. marta 1993. godine ubacio šesnaetogodišnjeg dečaka u igru na utakmici sa Brešom, verovatno niko nije mogao da pretpostavi da će taj dečkić izrasti u ikonu kluba. “Vučica” na grbu i Frančesko Toti zauvek će ostati simboli, sinonimi za fudbalski klub Roma. U to nema sumnje.

“Princ Rima” je na taj dan i fudbalski rođen a do današnjeg dana je upisao nevervatnu brojku od 784 utamica za Romu, na kojima je postigao 307 pogodaka za dve ipo decenije koliko je proveo u klubu.

Izvor:Youtube/ades priambodo

Nije Toti nikada osvojio Ligu šampiona, nije proglašavan za najboljeg fudbalera sveta, niti je čak bio neki previše atraktivan igrač. Međutim to ništa ne utiče na njegovu veličinu i ne umanjuje jednu sjajnu fudbalsku karijeru.

Rođeni Rimljanin nikada nije bio igrač koji je jurio za trofejima i priznanjima. Jedino priznanje do kojeg mu je ikada bilo stalo bilo je ono Rominih navijača, njegovih sugrađana, komšija.

Da je hteo mogao je da ode u bilo koji evropski klub i naosvaja se titula i titula, zaradi mnogo više para nego li što je to učinio kod kuće. U ostalom imao je ponudu madridskog Reala i jedan je od rektih igrača koji ih je odbio “kraljevski klub”. On je imao svoje sopstveno “kraljevstvo” koje nije želeo da napusti ni po koju cenu. Da je to učinio danas ne bi smo govorili o ovakvom Totiju, kakvom danas govorimo, jednostavno… to ne bi bio Toti.

Takav odnos prema klubu i pogled na fudbal doneo mu je poštovanje celokupne javnosti, čak i navijača najvećeg rivala Lacija, koji su se na sjajan način oprostili od svog večitog ili kako su ga oni nazvali “najboljeg neprijatelja”.

PISMO ‘NAJBOLJEM NEPRIJATELJU’: Oproštaj navijača Lacija od Totija neće vas ostaviti ravnodušnim! (FOTO)

Atmosfera koja je vladala u prestonici Italije na dan poslednje utakmice “princa Rima” je posebna priča. “Večni grad” danas je bio u znaku Frančeska Totija, autobusi su umesto broja linije na kojoj saobraćaju imali ispisan broj 10 uz natpis “hvala kapitenu”. 

Rimske novine “Il tempo” danas su prvi put posle 73 godine promenile ime na naslovnoj stranu u “Il tempo di Toti”, kompletan stadion u suzama… Ovako nešto svaki sportista sanja i to vredi možda i više od trofeja.

Što njih tiče, Toti ih je u klupskoj karijeri osvojio četiri i to jedan Skudeto 2001. godine, dva Kupa i Superkup Italije a reprezentacijom se okitio titulom svetskog šampiona 2006. godine u Nemačkoj.

Takođe jednom je bio najbolji srelac Serije A, a na večnoj listi nalazi se odmah iza Silvia Piole koji je postigao 274 pogotka (24 više). Kada govorimo o večnim listama treba reći i da je Toti treći po broju nastupu u italijanskom šampionatu, više od njega zabeležili su samo Paolo Maldini i Đanluiđi Bufon, kojeg ćemo na veliko zadovoljstvo imati prilike još neko vreme da gledamo.

Što se tiče Frančeska Totija to bi bilo to. Zavesa je sinoć i zvanično spuštena na njegovu veličanstvenu karijeru u Romi, ali mit o legendarnom kapitenu zauvek će lebdeti nad “Večnim gradom”.

Izvor:Youtube/Lorenzo F7