Trust mozgova protiv zdrave logike

Jutro je, kažu, pametnije od večeri, a kad smo već kod podele na glupe, pametne i pametnije sebe bih svrstao u prvu, a funkcionere Partizana u poslednju, kod gradacije inteligencije, elitnu grupu. Oni znaju, da je Partizan u blagoj krizi, oni znaju da prvenstvo nije završeno, oni znaju kako će crno-beli sigurno biti šampioni, a svi mi ostali, sa mnom na čelu ne znamo ništa.

Mi samo pričama o tome kako u Humskoj ništa ne funkcioniše, remetimo mir koji je mukotrpnim radom i pored svih udara sa strane, stvaran od avgusta prošle godine. Mi o sportu ne znamo mnogo, osim možda da je poenta da lopta uđe u gol, dok trust mozgova srpskog šampiona zna da u modernom fudbalu to nije suština. Važno je da su se igrači bodrili i da su dali „svoj maksimum“.

Imam utisak da se tako nešto, valjda još samo u Srbiji ističe kao pozitivna karakteristika, dok je u ostalim normalnim delovima sveta to nešto što se podrazumeva.

To vam je isto kao što samo u Srbiji u restoranima stoje znaci „zabranjeno pušenje“, dok će oni koje put odnese u iole ravijenije delove ove planete, uvideti da je zabrana pušenja u zatvorenim prostorijama pretpostavka od koje se polazi, pa da se tek u pojedinim lokalima istakne znak da je pušenje dozvoljeno.

Međutim, ovde svi puše gde hoće i kako hoće, ovde se fudbal odlaže zbog nekoliko kapi kiše, pa zašto nas onda ne bi ubedili da je borbenost i zalaganje u poslu za koji su debelo plaćeni, činjenica koju treba posebno istaći.

Pada mi na pamet da bismo onda mi svrstani u prvu grupu s početka teksta, mogli u napadu gluposti pomisliti kakao sledeći put kad u Humskoj ne budu istakli taj podatak, da zaključimo kako se igrači nisu borili, što bi za sobom moglo da povuče određene sankcije. Ili su te sankcije određene samo za običnu radničku klasu, koja ako ne da svoj maksimum može da se nada ribanju, a verovatno i plaćanju određenih kazni?

No, već smo shvatili da nismo dorasli intelektualnom nivou glavešina iz Humske, koje svojim svemoćnim očima vide apsolutnu dominaciju Partizana u Srbiji i uvereni su u osvajanje šeste uzastopne titule.

Ipak, nije svrha ovog pisanija u tome. Ne sumnjam da će trener Vladimir Vermezović pritisnuti dugmence i igru svojih igrača podići na viši nivo, već me interesuje hoće li on uopšte dobiti tu priliku.

Uprava kluba u čije ime se javnosti obraća sportski direktor Ljubiša Tumbaković dala mu je apsolutnu podršku da završi započeti posao, a iskustvo nam govori da to u Humskoj zapravo znači kako mu uveliko traže zamenu.

Tako je bilo godinama unazad, pa ne vidim razlog zašto neće biti i sada. Možda se samo čeka novi kiks, Ivanjica narednog vikenda je idealno mesto da vidimo hoće li se bilo šta dogoditi, ali ukoliko rezultat bude negativan, korenite promene mogle bi da budu suviše kasne.

Mada, kao što rekoh, nismo mi na tom razvojnom nivou, pa verovatno ne vidimo da je ovo čuveni „rokijevski trik“ umaranja protivnika. Znate ono, on misli da vas je slomio, a vi onda iz pete izvučete skriveni izvor energije i pregazite ga do kraja.

0

0