Posle poraza 4:2 od Portugalije na stadionu ‘Rajko Mitić’ jasno je da Srbija neće direktno kroz kvalfikacije na Evropsko prvenstvo.

Čekamo to Evropsko prvenstvo dve decenije i kako stoje stvari dočekati ga nećemo. Dok se srpski klupski fudbal polako uzdiže dobrim rezultatima Crvene zvezde i Partizana na međunarodnoj sceni, reprezentativni fudbal je upao u apatiju iz koje izlaska za sada nema.


Nije sramota izgubiti od Portugalije, reč je o selekciji šampionu Evrope koju predvodi jedan od najboljih fudbalera u istoriji ove igre Kristijano Ronaldo. Ali je sramota pred 40 hiljada gledalaca igrati bez duše i srca, a tako je to sinoć izgledalo na travantom tepihu ‘Marakane’, ali i primiti četiri gola. Četiri gola koja su dovela do toga da je nekada najjača odbrana evropskih kvalfikacija sada primila čak 11 golova na svega četiri utakmice.

Činilo se sinoć da Portugalci mogu postići gol kad god požele. Kako je naš tim matirao Ruia Patrisija, nedugo zatim je šampion Evrope uzvratio i ponovo se odlepio. Kiša koje je padala predveče u Beogradu kao da je uspavala ‘orlove’, a Ljubiša Tumbaković nije znao da ih trgne iz te dremke. Kad je reč o samom selektoru neka filozofija igre se mogla naslutiti prodorima po bokovima, ali bilo je tu dosta loših stvari, a najveća senka su svakako izmene. Pre svega kasno uvođenje Luke Jovića, do odluke da umesto brzog Filipa Kostića zaigra Aleksandar Katai (tehnički sjajno potkovan, ali spor za bekove Portugalije), a na klupi ostane sprinter poput Nemanje Radonjić. Takođe, ne baš visoku odbranu Portugalaca trebalo je razbijati visinom, te nema sumnje da je Sergej Milinković-Savić morao da dobije neku ‘rolu’, ali neka bude da je selektorova poslednja.

Kriza ne drma samo ‘A’ selekciju. Mlada reprezentacija Srbije doživela je brodolom na Evropskom prvenstvu u Italiji, iako je ta generacija važila za jednog od favorita na turniru. Njihovi naslednici su u petak neslavno krenuli i bitku za novo prvenstvo Evrope protiv Rusije. Omladince smo zaboravili kada su poslednji put igrali na Evropskom prvenstvu, a poslednje Svetsko prvenstvo bilo je ono 2015. godine na Novom Zelandu.

‘Nešto je trulo u državi Danskoj’, vreme je da se taj disbalans klupskog i reprezentativnog fudbala završi. Vreme je za presek ili za reset, sve lađe još uvek nisu potonule, Mladen Krstajić je ostavio ‘plan B’ zvani baraž za EP, a na čelnicima FS Srbije, stručnom štabu i igračima je da sednu za isti sto, pogledaju se u oči, krenemo ispočetka…