Novi napadač Reala je napisao autorski tekst pod nazivom ‘Zdravo, Madrid’ i tu opisao sebe kroz događaje koje je doživljavao u dosadašnjoj karijeri.

Sebe je predstavio kao velikog fanatika za fudbal i igrača koji je od malih nogu opsednut davanjem golova.


– Ponekad mislim da sam rođen sa tim… Svako u životu ima neke talente, ja mislim da je moj da postižem golove. Ne znam kako sam završio kao napadač, ali otkad pamtim bio sam opsednut postizanjem golova. Imao sam na VHS kasetama sve golove sa svih Mundijala do 2006. godine. Oduševljavao me je Rodžer Mila, kao i Ronaldo… Originalni Ronaldo – naveo je Jović.

– Uvek su me gurali na mesto napadača. Otac me je upisao u klub Omladinac u Loznici, sećam se da je sve bilo u plavoj boji. Mislio sam da je svaki teren na svetu plav, ali kada su me videli skauti Crvene zvezde uvideo sam da postoje i druge boje u fudbalskom svetu. Imao sam osam godina i nisam imao ideju gde će me sve fudbal odvesti – napisao je Jović.

Odrastao je u mestu Batar i opisao ga kao ‘selo lepše od Pariza’.

– Ne očekujem da znate za to mesto. Ne brinite. To je jedno malo mesto, sa sveg 105 kuća. Za mene je to mesto posebno. Jedan čovek iz Batara je rekao da je moje selo lepše od Pariza. I tako ga ja danas vidim. Gotovo svi se bave poljoprivredom i ako ih pitate u šta veruju odgovoriće vam da veruju u težak rad i velike snoge. Svi iz Batara rade da bi stekli dovoljno novca da pomognu deci da se školuju ili da se presele u veći grad. Tako je bilo i sa mnom. Moj otac je teško radio da bi našao način da mi pomogne u životu. Imali smo prodavnicu kada sam bio mali, ali kada bismo imali lošu godinu, otac je uzimao pozajmice iz banki da bi mogao da me vodi na svakodnevne treninge. Moj stric je radio u Rusiji, kada bi čuo da smo u problemima, kupovao bi mi kopačke i patike i slao je novac mom ocu kada mu je bio potreban. Mislim da su sve srpske porodice takve. Veoma smo bliski. Morali smo da budemo – dodao je.

Najteže trenutke proživeo je kada se njegova sestra borila sa leukemijom. I izborila!

Kada sam imao devet ili deset godina moja sestra se razbolela. Rekli su joj da ima leukemiju, mnogo vremena je provela u bolnici i taj momenat je obeležio naše živote. Porodica nam je bila razdvojena, majka je bila sa sestrom u bolnici, a ja sa ocem i dedom i na trenizima u Zvezdi. Bilo je teško. Sećam se osećaja kada se vraćam iz Beograda u Batar posle utakmice. Jednog dana je na putu moj otac pokupio strica i rođaka. Nismo znali šta se dešava i upali smo u veliko slavlje. Kod kuće nam je moja sestra pokazala papir na kome je pisalo da je izlečena – naveo je Jović.

FOTO: Adidas

Istakao je da je tog momenta dobio želju za uspehom, iako nije uvek bilo lako.

– Želeo sam da budem pobednik kao ona. Moj san je bio da igram za Zvezdu i da dam gol Partizanu u večitom derbiju. To ne razumeju ljudi koji nisu iz Srbije. U Zvezdi je sve posvećeno pobedi. Ako ne pobedite, to je neuspeh. Pre nekoliko godina su fudbaleri napisali pismo javnosti u kom su naveli da je klub u teškom stanju i da čak u svlačionicama nema šampona. Sledećeg dana, navijači su obili automobile nekih od njih i prosuli šampon po sedištima. Razumete o čemu pričam? To je više od fudbala, ali odrastanje u takvom okruženju vam daje moć da se ničega ne plašite – napisao je Jović.

– Sećam se da mi je majka rekla da znaju da volim Zvezdu više od njih, ali i da moram da stavim sebe na prvo mesto. Mislim da to govori sve o Zvezdi, moja majka je brinula da li ja više volim klub od nje. Na kraju, otišao sam u Benfiku, ali se sve desilo prebrzo. Nisam bio spreman da napustim porodicu. Kada sam stigao u Lisabon samo sam mogao da pomislim na svoj dom i da počnem da plačem. Bez razloga. To je loše vreme bilo za mene, osećao sam se usamljeno. Srećom, sve se promenilo kada sam prešao u Ajntraht. Taj klub ću uvek voleti, ne radi se tu o novcu ili skupim igračima, radi se o hemiji i osećaju zajedništva sa navijačima. Žao mi je zbog polufinala Lige Evrope, to je jedini put u karijeri kada sam plakao od tuge – napisao je Jović.