Fudbaleri Radničkog i Čukaričkog juče su otpočeli evropsku odiseju srpskih klubova u Ligi Evrope. Videli smo dva lica srpskog fudbala, a nema sumnje da su navijači i igrači Čukaričkog nakon prvog meča zadovoljniji.

Radnički je gostovao Flori, niko ne može da ospori želju srpskog predstavnika u meču protiv Estonaca. U igri Nišlija videla se neuigranost, nema sumnje da će Radnički za nedelju dana igrati znatno bolji fudbal i to na novom travnatom tepihu koji će debitovati upravo u meču protiv Flore.


Zaostatak od 2:0 nije veliki i realno je da Nišlije mogu da preokrenu, ali mnogo toga potrebno je promeniti u odnosu na prvi meč, jer drugačije Radnički nema šta da traži. Ipak, ostavlja gorak ukus sa kolikom su lakoćom bekovi Flore na momente prolazili kraj defanzivaca Nišlija. Svetla tačka u prvom meču bili su borbeni Jirka koji će biti veliko pojačanje za Radnički, a pored njega dobar je bio i golman Nikola Petrović bez koga bi vođstvo možda bilo i ubedljivije.

Odavno je poznato da Radnički ‘zna da ubode’ dobrog golmana. Novi trener Radničkog ima nedelju dana da uigra tim, jedno je sigurno naredni meč Radnički neće početi defanzivno, a to je ključ prolaska dalje.

Sa druge strane videli smo poletni Čukarički. Malo je stvari za koje možemo da kažemo da nisu funkcionisale. Odbrana je bila na nivou, igrači su se konstantno kretali, pravili akacije, vršili presing. Prototip modernog fudbala videli smo na Banovom Brdu. Iskreno, pristup Čukaričkog bio je pravo osveženje. 

Ruku na srce, oba tima imala su lake protivnike, Radnički možda za nijansu težeg. Ipak, Čukarički je pokazao kako treba da se igra. Na pobedu, poletno… Istakao bih da Čukarički u timu nema velike zvezde, već igrače koji imaju želju. U prvom poluvremenu najbolji je bio Milutin Vidosavljević. Osamnaestogodišnji napadač bio je ‘iks faktor’. Drugo poluvreme obeležio je Veljko Birmančević.

Dvadesetjednogodišnji Birmančević je u drugom poluvremenu podigao ekipu kada se videlo da će uslediti mali pad u igri. Poput Miroslava Bogosavca koji je jedan od najboljih igrača belo-crnih, Birmančević je takođe izdanak škole Partizana, a čini se nakon prikazanog da su ga se crno-beli olako odrekli. Upravo je ta želja za dokazivanjem prevagnula kod mladog Šapčanina da pokaže kolika je razlika u klasi između Čukaričkog i Banantsa.

Treći igrač koga treba istaći u ovom meču jeste Slobodan Tedić. Iako se radi o devetnaestogodišnjem fudbaleru, bio je standardan prethodne sezone, a već u prvom meču ove naglasio je šta od njega mogu da očekuju ‘brđani’. Dakle, trojica golobradih fudbalera u jučerašnjem meču pravila su razliku.

Ono što Čukarički odlikuje je sinergija u timu, te u slučaju da neko u timu zakaže, u prvi plan spreman je da iskoči neko drugi. Veselinović je istakao da će Čukarički ove sezone promovisati mlade igrače, a nema sumnje da materijala za to ima na pretek.

Zapratite najjaču sportsku stranicu na Instagramu, hvala na poverenju! 

FOTO: FK Radnički/FK Čukarički