Tokom jučerašnjeg dana, na zvaničnoj Fejsbuk stranici FK Vojvodina, navijači „stare dame“ imali su priliku da postave pitanja novom-starom šefu stručnog štaba crveno-belih Nenadu Lalatoviću.

Pitanja je bilo dosta, a trener Voše strpljivo je odgovarao na svako od njih. U nastavku teksta, prenosimo vam njegove odgovore.


Zašto na prošloj prijateljskoj utakmici nije branio Emil Rockov?

– On je branio na prve dve prijateljske utakmice, a s obzirom na to da su nam na pripremama bile preostale još dve, donelu smo odluku da ovoga puta minutažu podele Simić i Toroman, tako što će prvi braniti 70, a drugi 20 minuta. Već na narednoj – ponovo će braniti Rockov.

Da li planirate da ostanete u Vojvodini duže od jedne godine?

– Potpisao sam ugovor na godinu dana i voleo bih da radim u Vojvodini dokle god ne odem u inostranstvo. Naravno, pod uslovom da se ne menja uprava. I prvi put kada sam bio ovde, imao sam istu želju, ali je došlo do promene rukovodstva i smatram da je to bila greška onih koji su to rukovodstvo smenili. Da se to nije desilo, možda do danas ne bih ni odlazio iz Vojvodine.

Da li ćete Dejanu Zukiću davati šansu da igra barem 30 minuta na svakoj utakmici?

– Hoću, a sigurno će neke utakmice početi i kao starter. On je jedan od najtalentovanijih mladih igrača koje sam trenirao i predstavlja budućnost, kako naše Vojvodine, tako i srpskog fudbala.

Da li mislite da je Vojvodina krenula boljim putem posle dve godine?

– Vojvodina je veliki klub i uvek mora da bude plasirana među prva četiri na tabeli, jer ima veliku istoriju i renome koji je poznat ne samo u Srbiji, već u čitavoj bivšoj Jugoslaviji. Moj zadatak kao trenera jeste da dam sve od sebe da Vojvodina ponovo izađe u Evropu i siguran sam da ćemo u tome i uspeti.

Da li će Damjan Gojkov ostati u klubu i da li će igrati?

– Kada sam došao u klub, uprava je već bila presekla na koje igrače računa, a na koje ne. Među onima na koje se ne računa, možda je bilo ponekih igrača koje sam želeo da ostavim, ali da ne ulazimo sad dublje u to. U svakom slučaju, u ovom trenutku, klub ne računa na njega.

Da li Vojvodina može da osvoji Kup ove sezone?

– Ja sam za to da najpre izborimo plasman u Evropu, pa da tek onda razmišljamo o trofejima, jer ne treba zaboraviti da se Vojvodina prošle sezone borila za plej-of. Naravno, moja najveća želja jeste da osvojim trofej u Srbiji i bilo bi sjajno ukoliko bi se to desilo ove sezone, pogotovo što sam, i nakon odlaska iz Vojvodine, govorio da sam ovde proveo najlepših 13 meseci u svojoj trenerskoj karijeri. Bilo mi jako lepo i u Nišu, ali nigde kao u Vojvodini.

Kako ocenjujete kvalitet igračkog kadra u odnosu na glavne konkurente?

– Igrački kadar je sigurno bolji nego prošle polusezone, ali moraju da se promene neki principi u igri. Igračima mora da se vrati pobednički mentalitet i glad za pobedom, odnosno da budu još drskiji i agresivniji u igri, te da budemo mnogo bolji u defanzivi, jer je nedopustivo da Vojvodina na dve utakmice protiv Napretka i Crvene zvezde primi 10 golova. Što se tiče ofanzive, siguran sam da ćemo na svakom meču moći da postignemo bar jedan pogodak.

Da li smatrate da je linija centarhalfova Vojvodine dovoljno pouzdana?

– Na svim linijama tima treba raditi. Vojvodina prošle sezone jeste primila mnogo golova, ali ja za to ne krivim zadnju liniju, već ceo tim. Fudbal je kolektivna igra, u kojem odbrana počinje od špica, a napad od štopera. Da bismo primali manje golova, sve linije tima nam moraju biti mnogo, mnogo bolje.

Da li će Nešković, Zukić i Topić konačno dobiti pravu šansu i šta mislite o njima?

– Prošle sezone, Vojvodina je mnogo rizikovala sa toliko mladih igrača u svom sastavu, pa na kraju nije igrala Evropu i nikoga nije prodala. Mora se raditi pametno, a svaki mladi igrač mora sačekati pravo vreme da mu se pruži šansa. I ja sam bio mlad igrač, ali meni je tada najvažnije bilo to da igram. Kada nisam imao mesta u Crvenoj zvezdi, želeo sam da idem negde na pozajmicu da se kalim. Neki od njih bi možda mogli da odu i u Prvu ligu Srbije, pa da, kad se vrate, odmah mogu da budu pravo pojačanje za Vojvodinu. Nešković je talentovan igrač, kao i Topić, koga tek sad upoznajem, ali treba uzeti u obzir to da u prvom timu Vojvodine, od mladih igrača, već imamo Devetka, Veselinovića, Zukića… Jednostavno, ne možete počinjati utakmicu sa pet-šest omladinaca, odnosno fudbalera mlađih od 19 godina. Možemo da pravimo decu Vojvodine i da onda od njih možda u budućnosti zarađujemo, ali da pravimo rezultate i izađemo u Evropu pored mnogo iskusnijih ekipa od nas, to je teško. Moj zadatak jeste upravo da vratim Vojvodinu na evropsku scenu i da usput afirmišemo dva-tri mlada igrača.

Da li smatrate da su za sportskog radnika na mestu komentari i pohvale na račun političara (predsednika države) koje ste za vreme prethodnog mandata uputili na zvaničnoj konferenciji kao trener, a ujedno i predstavnik kluba?

– Navijači moraju da znaju da sam, u tom trenutku, kao trener bio u najgorem položaju, jer su mnogi želeli da odem iz Vojvodine i slali me u druge klubove, a ja to nisam želeo i imao sam pritisak kakav samo ja znam. Moja stvar je to šta ću da kažem i za to se nikada nikome nisam pravdao, niti ću, ali tada sam bio doveden u situaciju da treba da budem sklonjen na šest meseci iz fudbala, samo zato što sam trener Vojvodine. Pošto sam video šta se dešava i da ostajemo bez uprave kluba, samo sam želeo da istaknem da mi je teško da sam vodim Vojvodinu. Želeći da naglasim koliko je teško voditi ovakav klub, spomenuo sam koliko je teško voditi Savez i državu, pa sam istovremeno rekao da oni koji vode Savez i državu to rade dobro, uzimajući u obzir da imaju još veći pritisak i probleme sa kojima se suočavaju. Nije mi bila namera da bilo kome podilazim, iako ću, kad god me neko pita, uvek reći da je moje opredeljenje za Aleksandra Vučića.

Da li smatrate da je Radnički prošle sezone imao naklonjenost sudija?

– Kad je dobra organizacija u njima, veliki klubovi uvek imaju naklonjenost sudija. Tu mislim na Crvenu zvezdu, Partizan, Juventus, Milan… Ja se nadam da će i Vojvodina imati naklonjenost sudija, odnosno da će suđenje na njenim utakmicama biti 50:50. Ipak, moram da kažem da je Radnički tokom prošle sezone imao samo dva poraza i, posle Crvene zvezde, bio najkvalitetniji tim u Srbiji. Igrao je najlepši fudbal i osvojio najviše bodova u istoriji kluba, oborivši i brojne druge rekorde. Da nismo igrali tako kvalitetno, Radnički posle mog mandata ne bi Ranđelovića, koga smo doveli iz Dinama iz Vranja, prodao u Olimpijakos za 500.000 evra. Crnomarkovića smo doveli iz Javora, koji je ispao iz lige, i prodali ga u Leh za takođe pola miliona. Radovan Pankov, koji nije igrao u Rusiji, za 350.000 je prešao u Crvenu zvezdu. Za Haskića smo dobili zvaničnu ponudu od 400.000 evra, ali gospodin Tončev traži 500.000. Golman Ristić je otišao u Larisu, Drinčić je došao u Vojvodinu… Nikakvu naklonost sudija nismo imali, već smo igrali dobar i kvalitetan fudbal. Na 40 utakmica, imali smo samo dva poraza, pri čemu smo tri puta pobedili Partizan, sa Crvenom zvezdom igrali 2:2, remizirali i sa Makabijem… Ja sam jako ponosan na period koji sam proveo tamo.

Kako komentarišete rad FSS, kada se uzmu u obzir realni kiksevi reprezentacije u svim kategorijama još od odlaska Muslina i Svetskog prvenstva u Rusiji?

– Što se tiče Saveza, nisam selektor da bih bilo šta komentarisao i pričao. Zanima me samo Vojvodina i to kako da je vratimo na evropsku scenu. Iskreno, utakmice reprezentacije ni ne pratim, iako joj želim sve najbolje. Ja sam siguran da će Slaviša Kokeza sve to postaviti kako treba, jer se radi o kvalitetnom čoveku. Uostalom, nakon njegovog dolaska, naša reprezentacija je posle osam godina otišla na Svetsko prvenstvo, a i mlada reprezentacija je učestvovala na Evropskom. To znači da se napravio veliki pomak u našem reprezentativnom fudbalu i toga moramo biti svesni, jer ne može sad zbog jedne utakmice i poraza da u vodu padne sve ono što su Fudbalski savez i Slaviša Kokeza fenomenalno radili tokom prethodne četiri godine. Kokeza je moj prijatelj i sa moje strane ima podršku.

Da li možemo do kvalifikacija za Ligu Evrope i koliko daleko možemo u njima?

– U ovom trenutku, najbitnije je to da dođemo do kvalifikacija za Ligu Evrope. Prošli put, sa Vojvodinom sam došao bukvalno na pola koraka od plasmana u grupnu fazu, iako to tada niko nije očekivao. Ako se ponovo plasiramo u Evropu i ukoliko ovaj tim ostane na okupu, uz dva-tri pojačanja, sigurno ćemo daleko dogurati.

Zbog čega strani igrači kod Vas retko dobijaju priliku da igraju?

– Gde god sam bio trener, nisam imao mnogo stranih igrača u timu, eventualno po jednog. Obično je slučaj da strani igrači u Srbiji neće da igraju ukoliko ne dobiju jednu-dve plate, a ja nedisciplinu ne podnosim. Jednostavno, on mora da ceni klub za koji igra. Ja mogu da shvatim da je došao da igra za platu, ali i on mora da razume da u Srbiji plate nisu redovne. Kada ga vidim na treningu da trenira sa 30% zbog toga što mu uprava nije dala platu, kod mene neće igrati ni na utakmici, jer znam da neće dati svoj maksimum. S druge strane, naravno da nemam ništa protiv stranaca, naprotiv. Jedino što stranac uvek mora da bude mnogo bolji od domaćeg igrača. Ja ću uvek pre u tim staviti dete iz Srbije, koje se bori za svoju porodicu i želi da zaradi, a stranac koji dođe i ima duplo veću platu mora biti i duplo bolji. Ako nije duplo bolji, neće igrati.

Da li govorite neki strani jezik?

– Govorim ruski.

Zbog čega pojedinim igračima Vojvodine niste dali priliku da debituju za prvi tim, govoreći da nemaju kvalitet, a kasnije ste ih odveli u Čukarički, gde su vam redovno igrali?

– To apsolutno nema nikakve veze sa mnom, jer njih je Leo Lerinc odveo u Čukarički. Mićin je bio moja velika želja i u jednom trenutku sam hteo da mu dam šansu da debituje za Vojvodinu, ali su tada ljudi iz omladinske škole došli kod mene i rekli mi da on nije taj kvalitet, već da treba da se kali, a da debituje neko drugi. Ja sam se suprotstavio tom mišljenju i dao mu šansu da odigra dve prijateljske utakmice. Posle toga, on je operisao koleno, a ja sam napustio Vojvodinu. Još tada sam video da je Mićin jedan vrlo kvalitetan igrač, dok Tedić tada nije bio pri prvom timu i njega sam upoznao tek kada je došao u Čukarički. Da se nije povredio, Mićin bi sigurno debitovao kod mene, jer ja sam ga i priključio prvom timu. Ljudi iz omladinske škole su mi rekli da je u Vojvodini pravilo da za prvi tim debituju igrači koji su članovi reprezentativnih selekcija, ali sam im rekao da kod mene ne prolaze igrači koje menadžeri guraju u reprezentaciju za 500 evra, što se dešavalo u periodu pre dolaska Slaviše Kokeze, te da oni ne mogu da igraju pre Mićina. U njemu sam video perspektivu i budućnost kluba, kao što sada vidim u Zukiću, koji će proći još bolje od njega. Mićin je na kraju iz Čukaričkog prodat za 2,5 miliona evra i ispostavilo se da sam bio u pravu. Ne znam kako je on došao u Čukarički, ali mi je bilo čudno, fascinantno i nenormalno da je tamo otišao bez obeštećenja. Dok je Vojislav Gajić bio u klubu, sve je funkcionisalo besprekorno, ali posle su igrači odlazili bez obeštećenja, što znači da se u klubu jako loše radilo, pa ovo pitanje treba postaviti onima koji su tada bili na čelu kluba i omladinske škole, jer to je njihov ogroman propust.

Da li ste član neke političke partije?

– Nisam, niti ću ikada biti, ali uvek imam svoje političko opredeljenje. Volim ljude koji su hrabri i veruju u ono što rade, te moje mišljenje niko nikada neće promeniti. Nije me niko nagovarao, niti poznajem lično te ljude, niti mi išta u životu treba od njih. Samo volim da slušam pametne ljude i ne vidim zašto bi meni neko zamerao ukoliko ja za nekog kažem da je dobar. Taj neko meni nikada nije pomogao u životu, niti bih se ikada ponizio toliko da od nekog tražim pomoć. Mislim da vredim dovoljno da mogu svaki uspeh da ostvarim sam.

U kojoj ligi biste voleli da radite i da li postoji neki klub o kojem maštate?

– Ja sam dosta realan čovek i znam da, osim ukoliko niste 15 godina igrali u Italiji kao Siniša Mihajlović, mi Srbi teško možemo da dođemo tamo. Naravno da je moja želja da se oprobam u nekoj jačoj ligi, ali ja sam igrao na ruskom podneblju. Da sam Španac i da sam ovakve rezultate pravio u bilo kojoj drugoj zemlji, danas bih zarađivao nekoliko miliona evra po sezoni. Međutim, ja sam Srbin i zbog toga sam najponosniji na svetu. Ipak, moram biti realan i iskren i zbog toga, eto, voleo bih da radim u Rusiji.

Da li možete u jednoj reči da opišete sledeće osobe: Piper, Nikolić, Obradović, Šegrt, Angelovski?

– Sudije.

Da li će doći neki navalni igrač koji može da postigne barem 10-15 golova u sezoni?

– Doveli smo Čovića, koji je bio moja velika želja, jer je jedan od najtalentovanijih igrača u ligi na toj poziciji. Na prvoj prijateljskoj utakmici je dao gol i već pokazao ono što tražim od njega, na drugoj je takođe sjajno igrao tih pola sata, ali nažalost, tada mu je, u jednom duelu, protivnički igrač pao na nogu i on je povredio koleno. On bi sigurno dao 15 golova u sezoni. Sada u špicu imamo Matića, a tu može da igra i Bojić, Zukić, Milojević, Nešković, Eze, Gemović, Kokir… Imamo dosta kvalitetnih igrača, a ja posebno verujem u Matića i verujem da će sigurno dati preko 10 golova ove sezone.

Da li je moguće da Vojvodina u prvih šest kola osvoji 18 bodova, a potom u sedmom kolu pobedi Crvenu zvezdu?

– Nadam se da ćemo u prvih šest kola osvojiti što više bodova, a što se tiče Crvene zvezde, to je tim koji u svom sastavu ima jednog Marina sa godišnjom platom od milion evra, a tu su i Mića Ivanić, Ben, Boaći… Imaju jako kvalitetan tim, sa ogromnim budžetom. Međutim, kada je Crvena zvezda imala najduži pobednički niz i kada joj je jako malo nedostajalo da obori evropski rekord koji drži Benfika, taj niz su prekinuli Novi Sad i igrači Vojvodine na čelu sa Nenadom Lalatovićem. Mojim igračima uvek govorim da pokažu da mogu da pobede veliku Crvenu zvezdu, pa da sutra i oni mogu da igraju u velikim klubovima u Evropi. Ako nam se bude ukazala šansa, sigurno ćemo je iskoristiti.

Ako bi Vam, teoretski, Crvena zvezda ponudila da na polusezoni preuzmete taj tim, da li biste prihvatili?

– Moja velika želja je da više uopšte ne radim u srpskom fudbalu, odnosno da posle Vojvodine odem u inostranstvo. Dokle god ne odem preko, bio bih jako srećan i ponosan da budem u Vojvodini, jer jako volim Novi Sad kao grad i publika mi je ovde do sada uvek bila naklonjena. Njenu naklonost ponovo treba da zaslužim i nadam se da ću u tome uspeti.

Kada ste prošli put trenirali Vojvodinu, zašto Džon Meri nije igrao, a videli smo da je posle bio prvi strelac slovenačke lige i da je nastavio da daje golove u Kini?

– U toj situaciji, bio sam se opredelio za druge igrače. Džon Meri ima svoj kvalitet, ali on je više jedan individualac, dok smo mi u tom trenutku gajili kolektivnu igru kroz posed i pas. On je igrač koji može da igra u timovima koji igraju na polukontru i kontru, pa da sam rešava neke situacije svojom brzinom i snagom, ali u ono vreme mi smo igrali jedan drugačiji fudbal. Da je to bio dobar fudbal, govori to što 13 meseci nismo izgubili kod kuće i što smo bili došli na pola koraka od plasmana u grupnu fazu Lige Evrope. Ipak, o njemu imam prelepo mišljenje i u slovenačkoj ligi je pokazao da je kvalitetan igrač, iako tu ligu smatram slabijom od srpske.

Koliko puta u Vašoj trenerskoj karijeri ste pobeđivali Crvenu zvezdu?

– Pobedio sam je sa Voždovcem 1:0 i Vojvodinom 3:1, a dva-tri puta sam igrao nerešeno. Češće sam pobeđivao Partizan, ali to je zbog toga što je Crvena zvezda kvalitetniji tim od Partizana. No, ja svakako uvek dajem sve od sebe da pobedim i Crvenu zvezdu.

Gde su Vošina deca i igrači na kojima se bazirala budućnost kluba u poslednjih šest meseci?

– Još pre nego što sam došao, uprava kluba je bila donela odluku da ti igrači moraju da idu na pozajmicu. Oni jesu budućnost kluba, ali moraju da znaju da i jedan Nikola Lazetić, Nenad Lalatović, Nemanja Vidić itd. nisu napravili karijere tako što su iz omladinske škole odmah ušli u prvi tim. Za njih je najbolje da igraju, bez obzira na to da li u Vojvodini ili Prvoj ligi Srbije. Ja sam dve godine u drugoj ligi igrao za Radnički iz Kragujevca i Milicionar, potom još godinu dana u prvoj i tek onda sam, sa 20 godina, došao u prvi tim Crvene zvezde. To je pravi put, jer ne može ništa na silu i preko noći. I ja bih voleo da moj sin sada igra u Mančester junajtedu, ali prvo mora da se kali i da se trudi. To što pojedini roditelji imaju veću želju da njihova deca uspeju od same te dece, to je njihov problem. Neka samo puste svoju decu da igraju fudbal i ukoliko su talentovani, u njima će se kvalitet prepoznati i oni će uspeti.

Koji igrači u ovom prelaznom roku su dovedeni po Vašoj želji?

– Ne mogu da odvajam direktora Lazetića od sebe, pa da kažem: „Direkor je kriv za ovog, a ja sam kriv za ovog igrača.“ Ako se neki igrač ne bude pokazao, krivica će apsolutno biti zajednička. Nikola Lazetić i ja se poznajemo u dušu, pa čak i da ni ne pogledam nekog igrača, ako ga on dovede, znaću da je to pojačanje za Vojvodinu, a isto tako i on veruje meni. Jako mi je žao što sam došao tek pre 10-12 dana, pošto nismo mogli lepo da sednemo i na miru da vidimo šta nam sve treba, nego je sve moralo nekako usput. Zato sada u klubu mora se zna ko šta radi i šta je čiji posao, a ja mislim da će taj četvorougao Bajatović-Gajić-Lazetić-Lalatović fenomenalno funkcionisati. Naravno, verujem i računam na veliku podršku naših navijača, jer samo zajedno možemo doći do cilja.

Zbog čega, kada govorimo o plasmanu, uvek se potencira da budemo treći? Da li to ne postoji šansa da budemo prvi, nemamo hrabrosti ili je u pitanju već ustaljena državna hijerarhija gde Vojvodina ne sme da bude na vrhu?

– Ne radi se tu o Vojvodini, jer mislim da bi bio smak sveta da, pored Zvezde i Partizana, neko treći bude prvi. Moj bivši gazda Tončev je bio hrabar da to kaže, a i ja sam hrabar da kažem da mislim da je vreme da titula izađe iz Beograda. Kad bi sve bilo realno i pošteno, mislim da bi se to dogodilo za jedno tri-četiri godine, ali to je strah mnogih, pa i onih koji su mnogo veći od mene.

Šta mislite da je potrebno da Vojvodina dugoročno bude uspešna, a ne da bljesne na jednu ili dve sezone?

– Kao prvo, da ima dugoročnu upravu kluba, a kao drugo, da ne prodaje igrače čim dobije prvu ponudu, već da održi tim na okupu bar dve-tri godine. Takođe, da u tom periodu ima jednog trenera, bez obzira na to da li ću to biti ja ili neko drugi.

Kada će se desiti da Crvena zvezda i Partizan ne budu prvaci države, već neko drugi?

– Nažalost, ne u skorijoj budućnosti.

Mislite li da je u redu prema ostalim klubovima što država pomaže Crvenoj zvezdi?

– Ne znam da država pomaže Crvenoj zvezdi, ali znam da je ranije mnogo godina pomagala Partizanu. Pre sedam-osam godina, hteli su da unište i Crvenu zvezdu, i Vojvodinu i sve što je crveno-belo, ali nisu uspeli. Crvena zvezda sigurno ima veliki budžet i u ovom trenutku ima najbolji tim u ligi, te unapred mogu da kažem da će osvojiti treću titulu zaredom, jer to se vidi po kvalitetu tima, organizaciji i svemu ostalom. Ipak, apsolutno se ne slažem sa tim da Crvenoj zvezdi pomaže država.

Zašto stalno nosite marker na utakmicama?

– Smiruje me da ga vrtim po rukama i prosto, to mi je neka navika, nikakvo sujeverje. Kad vodim utakmicu, dajem 200 posto sebe, a nije lako voditi utakmicu na način na koji ja to radim. Ipak, ja to radim zato da bih od svojih igrača uvek izvlačio maksimum. Nikada nisam bio u situaciji da imam jedan tim na okupu dve godine, pa da mogu da sednem na klupu i da se opustim. I sada kada sam se vratio u Vojvodinu, opet je nov početak, novo uigravanje, novo stvaranje, a za to treba mnogo energije i rada.

Da li je Seku Kone još u ekipi i da li će dobiti šansu?

– Od kako sam došao u Vojvodinu, na njega klub ne računa i on trenira odvojeno. Nisam ga ni video, niti znam da li je klubu, jer mi ga niko nije ni spominjao.

Koga od trenutnih igrača Vojvodine, pogotovo onih mlađih, vidite u dresu reprezentacije, kako u bližoj, tako i u daljoj budućnosti?

Zukića, Veselinovića, a mislim da ove sezone može da eksplodira i Đuričin, koji je isto mlad igrač, jer ima 23 godine. Topić je budućnost kluba, ali da bi bio na nivou na kojem je bio jedan Slaviša Jokanović, njemu su potrebne utakmice. U tom slučaju, za godinu-dve dana biće na nivou da može da igra u najjačim evropskim ligama. Pored njih, mislim da je tome još najbliži Nešković, ali i Kokir, koji je za mene otkrovenje. Radi se o pretalentovanom igraču, detetu Partizana. Kod mene je do sada bilo dosta onih koje je Partizan oterao, pa sam im promenio život i napravio milionske transfere.

Kad Vojvodina može da osvoji titulu i da li je to uopšte moguće?

– Da svaka, ali bukvalno svaka utakmica u ligi bude 50:50 po pitanju suđenja, Vojvodina bi mogla da se nada tituli u naredne četiri godine. Međutim, dokle god Crvena zvezda i Partizan moraju da budu prvaci, mi tu nemamo šta da tražimo.

Ko su Vam trenerski uzori?

– Nemam ih.

Da li biste doveli još jednog igrača na poziciji zadnjeg veznog?

– To je osetljiva pozicija, pogotovo što mi u odbrani imamo mlade igrače, pa nam je zato bila želja da dođe Ostojić iz Partizana, kako bismo dobili na iskustvu. Zadnji vezni mora da unosi sigurnost štoperima i celom timu, ali zadovoljan sam sa tim kako treniraju Đurišić i Topić. Za sada sve ide kako treba, ali videćemo, prelazni rok traje do 31. avgusta. Sve zavisi od toga kako će se sadašnji igrači pokazati na prvim prvenstvenim utakmicama.

Da li biste voleli da sarađujete sa igračem Rada Njegošem Petrovićem?

– On je jedna od mojih najvećih želja. Ako bi ga uprava Rada pustila da dođe u Vojvodinu, makar taj ugovor bio 50:50, siguran sam da bi, pod mojom komandom, na njegovom transferu milione zaradili i Vojvodina i Rad. Jako bih voleo da ga vidim u timu Vojvodine, jer on bi za nas bio ekstra veliko pojačanje.