Crvena zvezda je na utakmici sa Apolonom u Vindišgarstenu imala specijalnog gosta, reč je o ocu novog kapitena crveno-belih Marka Marina – Ranku.

Od specijalnog izveštača iz Vindišgarstena – Mirko Marković


Vidno raspoložen Ranko je odmah demantovao Marka koji je rekao kada je dolazio u Crvenu zvezdu da njegova porodica tradicionalno navija za crveno-bele.

– Otac mi je bio partizanovac. Živeli smo odvojeno, pa smo se viđali kad je on bio na odmoru. Pitao me je šta da mi kupi, rekoa sam biciklu, jer je poni tada bio interesantan. Kaže on dobro, ali ima jedna uslov, da navijaš za Partizan. A meni idol bio Džajić, nema bicikla tog koji bi promenio moje mišljenje. Nraavno, kupio mi je bicikl – počeo je priču Ranko Marin.

Kada je Marko zavoleo Crvenu zvezdu?

– Snimao sam utakmice najslavinijih vremena, puštao sam mu sa kasete, Savićević mu se svideo. Bilo mu je interesantno da neko može tako da razbije Bajern.

Da li se sećate prvog dresa koji ste mu kupili?

– Jedna od prvih je na slici sa trenerom Dragoslavom Stepanovićem, kad je bio trener Ajntrahta. Počeo je baš te godine da trenira u Ajntrahtu. Nisu imali obavezu da nose dresove tog kluba, Marko je nosio Zvezdin.

Kada ste primetili da je Marko veliki talenat?

– Ne znam kakvi su najveći igrči bili u juniorima kad je Marko bio tako doabr u svoje vreme. Nije bilo turnira na kom nije bio najbolji igrač i strelac. Znao sam već tada da će biti dobar fudbaler.

Od koga je nasledio fudbalski gen?

– Svi smo mi tamo igrali fudbal, brat i ja u nekoj republičkoj ligi Republike Srpske – istakao je Ranko.

Koliko je bio težak period selidbe u Nemačku?

– Jeste, pred početak rata! Moja žena je medicinsnka sestra, a tada je postojao ugovor između Nemačke i Jugoslavije, počela je da uči jezik i spremali smo se da idemo tamo.

Da li je bilo šanse da Marko zaigra za Srbiju?

– To je bio proces… Zemlja u raspadu. Dok je bio jako mali nije se ni igrao fudbal, nego su bili ratovi. Bilo je normalno da igra za malđe selekcije Nemčake. Niko ga odavde nije ni elketirao, ni zvao, priznanje kvaliteta je bio poziv da obuče dres ‘elfa’.

FOTO: HOTSPORT

Da li vam je žao što nije igrao za Srbiju?

– Kad je sazreo, digla se pompa, bio je najbolji mladi igrač Nemačke, dobijao je Fric Valter priznanja, medalje. Pritisak je to. Kad je dobijao pozive za reprezentaciju nije baš rado išao, prvo jer je u klubu bio zvezda, a u reprezentaciji kao mlad znao je da nije u prvoj ekipi. To mu je smetao, bio je nestrpljiv. Pritisak na selektora bio je da mora da igra. Možda ovo I nije trebalo da kažem, ali dobro..

Kako vam je bilo kada je 2010. godine na Mondijalu u Južnoj Africi ušao u igru protiv Srbije?

– Nisam bio tamo. Navijao sam za Nemačku samo kada Marko igra, kad je na klupi ili ne igra bio sa u kontri. Nije mi smetalo da Srbija pobedi, samo da on igra dobro.

Da li vas je pitao nešto kada je odlučio da dođe u Zvezdu?

– Javio je samo da me obraduje – kratak je bio Rankov odgovor.

Kakav je bio vaš osećaj?

– Ja sam tu želju imao oduvek, ali ličilo je da neće biti realno. Svima u familiji se ostvarila želja. Bilo je emotivnih trenutaka. Posebno na prvom meču protiv Radnika. Onda I Napoli.

Da li vas je izenandilo da je postao kapiten Crvene zvezde?

– Obradovalo me je to, ali nije iznenadilo. I to i je bila naša želja, to je i neki vrh boravka u Zvezdi.

Najbolji je igrač Superlige, da li ste mu možda postavili zadatak da postigne gol Partizanu?

– Da. To bi nas sigurno bilo sjajno.

Da li biste pristali da radite za FS Srbije i preporučite našu decu koja su u rasejanju?

– To bi bila dobra stvar. Ima nas koji posmatramo utakmice. Nek zemlje to intenzivno rade, Hrvatska, Slovenija i Grčka. Mogu da predložim, pa neka dalje rade oni.