U duhu juče završenog ciklusa Lige šampiona HotSport vam donosi listu najmanje zanimljivih završnica najelitnijeg takmičenja u Evropi.

U tri od pet ‘najdosadnijih’ finala učestvovali su klubovi iz istih zemalja. Real i Valensija, Totenhem i Liverpul i Milan i Juventus. Da li zbog važnosti meča, pritiska ili nečeg drugog finala Lige šampione imaju običaj da ne budu ‘lepi za oko’, ali u tome se izdvajaju mečevi ovih rivala. Da li se slažete sa nama ili biste nešto promenili na listi?


5. Real Madrid 3-0 Valensija (2000)

Susret španskih klubova u prvom finalu 21. veka, trebalo je da garantuje spektakl. Ipak, Real je u meč ušao kao apsolutni favorit i to je opravdao. U utakmici koja je više podsećala na meč Primere nego Lige šampiona. Na ‘Stadionu Francuska‘ Valensija je izgledala kao ekipa koja je zalutala u finalu. ‘Slepi miševi’ su imali odličnu ekipu, predvođenu Kanjizaresom, Pelegrinom, našim Miroslavom Đukićem… Sa druge strane našli su se Kasiljas, Raul, Karlos, Morijentes…. Iako je jedini meč na listi koji se završio goleadom nije doneo nikakvu neizvesnost i nije nikako opravdao epitet finala. Strelci za Real bili su Morijentes, Mekmanaman i Raul.

4. Marsej 1-0 AC Milan (1993)

Trideset osmo po redu finale dalo nam je meč gde je pobednika odlučila jedna lopta. Fabijan Bartez je odličnim odbranama pokazao zbog čega je u to vreme bio jedan od najboljih čuvara mreže, a Basil Boli je pogotkom doneo autsajderu šampionski pehar. Robreto Donadoni, Marko van Basten i Frenk Rajkad pokušavali su da skinu čaroliju sa gola fantastičnog Barteza, ali su tada Italijani koji su imali velike zvezde u sastavu ostali praznih ruku.

3. Ajaks 1-1 Juventus (2-4 nakon penala) (1996)

Skoro pa na domaćem terenu Juventus je igrao protiv Ajaksa. Na ‘Olimpiku’ je viđen meč za zaborav u kome je favorit tek nakon penala uspeo da savlada aktuelnog šampiona. Holanđani su godinu dana pre minimalcem savladali Milan, ali im to ovog puta nije pošlo za rukom. Ravaneli je veoma rano doneo prednost ‘staroj dami’ a Litmanen je u 41. minutu postavio konačnih 1:1 nakon regularnog toka. Drugo poluvreme je za 70 hiljada gledalaca bilo prava uspavanka. Ipak, Jugović i družina uspeli su nakon savršenog izvođenja penala da slave sa 4:2. Davids je promašio prvi jedanaesterac za Ajaks, Litmanen i Šolten bili su precizni a Soni Siloj bio je neprecizan u četvrtoj seriji. Ferara, Pesoto, Padano i Jugović doneli su Juventusu novi pehar. Ajaks je u ovom meču bio lišen pomoći Frenka Rajkarda koji se povukao, dok su Majkl Reijziger i Mark Overmars meč preskočili zbog povrede, odnosno suspenzije. Juventus je 1996. godine osvojio pehar, ali ga je ispustio u narednih pet odigranih finala.

2. Liverpul 2-0 Totenhem(2019)

Ovogodišnje finale donelo je šesti pehar ekipi Liverpula. Totenhem je u prvom finalu u svojoj istoriji izgledao kao ekipa koja se izgubila na terenu. Bezidejno su ‘pevci’ odigrali prvo poluvreme, a da nije bilo (diskutabilnog) penala i oskudno odevene navijačice u prvih 45. minuta ne bismo imali o čemu da pričamo. Još jednom se potvrdila priča da je lakše osvojiti titulu Lige šampiona nego prvenstvo u Engleskoj, pošto su se u jučerašnjem finalu našla dva tima koja između sebe 80 godina nisu osvojila titulu šampiona države. Totenhem je zaigrao angažovano tek u poslednjih 10 minuta, ali je odličnim bravurama golmana Alisona pehar završio u Liverpulu. Ukoliko ste navijač crvenih za vas je juče odigrano odlično finale, dok će oni neutralni reći da je odigran jedan od najmanje zanimljivih mečeva u istoriji Lige šampiona. Navijači Totenhema ljuti su na Poketina zbog toga što je fudbaler koji ih je doveo u finale (Lukas Moura) ceo meč presedeo na klupi, a navijači Liverpula, rekli smo, nemaju za čime da žale.

1. Juventus 0-0 AC Milan (2-3 nakon penala) (2003)

U finalu na ‘Old trafordu’ 2003. godine sastali su se Juventus i Milan. Očekivali su navijači i ljubitelji fudbala odličnu fudbalsku predstavu, a dobili jedino finale bez postignuog gola u regularnog delu meča. Pored neefikasnosti meč će ostati upamćen i po poništenom golu Andreja Ševčenka. Sudija je video ofsajd, iako se i danas vode diskusije o tome da li je zaista bilo nedozvoljene pozicije. Trezege, Zalajeta i Montero bili su neprecizni u Juventusu. Mrežu su zatresli Birindeli i Del Pjero, dok su u Milanu promašili Sedorf i Kaladze, a uspešni bili Seržinjo, Nesta i Ševčenko.