Reprezentativnu pauzu HotSport je iskoristio da napravi veliki intervju sa predsednikom FK Crvena zvezda Svetozarom Mijailovićem sa kojim smo pričali o najsvetlijim danima u istoriji kluba, ali i današnjim dešavanjima u ‘Ljutice Bogdana’.

Ako želite uspeh dovedite Svetozara Mijailovića. Predsednik Crvene zvezde vodi klub u drugom mandatu (tačnije trećem ako se uzme u obzir da je jesenas reizabran na čelu našeg najtrofejnijeg kluba), a u oba crveno-beli su napravili istorijske uspehe. Prvo je 1991. godine klub postao šampion Evrope i sveta, a prošle je uspeo posle više od dve decenije problema da stigne do Lige šampiona koja je za većinu klubova iz bivše SFRJ samo san.


Razgovor sa Svetozarom Mijailovićem počeli smo od davne 1987. godine kada je prvi put stupio na čelo Crvene zvezde, iako je u njoj aktivno bio od 1973. godine.

– Nije bila 1987. godina, na ‘Marakanu’ sam stigao 1973. godine, sećam se toga dana, ali način na koji smo ja i dosta drugara iz tog vremena došli u Crvenu zvezdu je pomalo interesantan. Šta je Zvezda i kako se odnosila prema ljudima koji su u nju dolazili? Naime, bila je to ustaljena praksa da mlade ljude Zvezda dovodi i obučava za rad u njoj. Tadašnji generalni sekretar kluba i predsednik Bugarčić je u razgovoru sa bivšim predsednicima rekao da treba otići u Omladinsku organizaciju Srbije i Beograda i videti koji su to mladi ljudi i zvezdaši. Tako smo došli i veliki procenat nas je ostao kasnije u Zvezdi sa značajnim funkcijama. Naime, nas su rasporedili u odgovarajuće te komisije za obrazovanje, za članstvo, za one stvari koje su pratile rad omladinskih selekcija u Crvenoj zvezdi. Iz te takve prakse izašli su Čeda Petrović predsednik Izvršnog odbora, pa zatim Božidar Cerović, koji je takođe bio predsednik Izvršnog odbora, Srđan Kerim, Selimir Obradović, Milivoje Marković, Slobodan Palalić, sve su to momci koji su na neki način postepeno ulazili u Crvenu zvezdu. Tako da je 1987. godine bilo reči o momcima koji su imali bogatu praksu – počeo je priču za HotSport, predsednik Crvene zvezde, Svetozar Mijailović.

 Nedugo po vašem dolasku na čelo Crvene zvezde krenulo je sa realizacijom stvaranja moćnog tima koji će kasnije biti šampion Evrope i sveta?

– Zvezda je već u to vreme bila jedan od vodećih klubova u Evropi, mi smo imali veoma zapaženu ulogu u evropskom fudbalu i na bazi svega toga gradila se jedna Crvena zvezda koja bila zrela za osvajanje jednog evropskog trofeja. To je bio plan koji je sadržavao sve elemente koji bi omogućili da se dođe do evropskog trofeja. Radili su ga i stručnjaci i ljudi koji su bili u Zvezdi i ostvarivanje tog plana je podrazumevalo dovođenje igrača koji mogu da ostvare taj plan, a veliki oslonac su činili igrači koji su ponikli u našim mlađim kategorijama. Veliku ulogu u ono vreme su odigrali sportski direktor Dragan Džajić, koji je kreator onoga tima, uz pomoć ljudi sa Fakulteta za fizičku kulturu koji su učestvovali u jednom takvom planu.

 Kako se Crvena zvezda u to vreme finasirala, jer tada nisu postojale bogate UEFA nagrade, a ni cifre od transfera nisu bile ogromne kao danas?

– Struktura tadašnjih prihoda Crvene zvezde je sasvim drugačija nego danas, reći ću vam jedan podatak kao ilustraciju svega toga, na utakmici Zvezda – Bajern u Beogradu prihod od ulaznica je bio četiri miliona nemačkih maraka. Mi smo u ulaznicama generisali veliki prihod sredstava, jedan deo finansija je bio od sponzora, ali Zvezda je tada bila veoma gledana, veliki broj gledalaca je učestvovao i bio na svim utakmicama od domaćih takmičenja do Evrope. Tada nisu bili veliki prilivi novca od transfera, jer su tada vladali neki drugi odnosi u strukturi šta pripada klubu, a šta igraču. Gledaoci su bili glavni izvor finansiranja – jasan je bio Svetozar Mijailović.

 Crvena zvezda je tada pravila moćan evropski tim od najboljih fudbalera sa prostora Jugoslavije, ali je pred ključnu sezonu prodala najbolju svetsku ‘desetku’ tih vremena Dragana Stojkovića Piksija?

– Dosta je elemenata učestvovalo u stvaranju jednog tako moćnog tima, pored Piksija Stojkovića koji je tada bio najveća Zvezdina zvezda bili su tu i drugi igrači poput Savićevića koji je imao sličnu poziciju, u toj konstrukciji tima koji je napravljen tada nije se osećao nedostatak Piksija. Piksi je prosto dobio takvu ponudu, mislim da je njemu verovatno bilo žao što nije imao priliku da u timu Zvezde osvoji evropsku titulu, iako je sa druge strane bio deo ekipe koja se kasnije popela na evropski tron.

 Da li se dugo razmišljalo da li ili ne prodati Piksija Marseju?

– Nije se dugo vagalo, jer se raspolagalo sa dovoljno moćnim timom koji je mogao da ostvari naš cilj. Lagali bismo kada bismo rekli da nam i finansijski prodaja Piksija nije pomogla u ostvarenju cilja sa već postojećim timom. Taj tim se stvarao godinama, kostur tima je dopunajvan Mihajlovićem, Belodedićem, cela ta ekipa je funkcionisala tri godine. Šta je prelomno bilo, izneću jedan detalj koji je bio veoma bolan za Crvenu zvezdu. To je Keln. Na utakmici ovde u Beogradu kada smo pobedili sa 2:0, taj ‘izlet’, namerno ga tako zovem, u Keln je bio presudni momenat u smislu dalje organizacije kluba u pohodu na Evropu. Neke slabosti koje smo tada pokazali u Nemačkoj su bile veliki nauk za kasnije ponašanje čitave ekspedicije koja je kasnije harala Evropom. Ta utakmica je bila prelomni trenutak kada je Crvena zvezde odlučila da to tako ne može više u pohodu na Evropu.

 Keln se posle skoro 30 godina ponovo ispostavio kao neki preloni trenutak i novi početak?

– To je neka božija ravnoteža – rekao je kratko prvi čovek Crvene zvezde.

 Dragan Stojković Piksi je tada prodat za 11 miliona maraka u Marsej, danas jednog Sergeja Milinkovića-Savića cene na 100 miliona evra. Koliko bi danas Crvena zvezda mogla da zaradi kada bi prodavala igrača tipa Piksi?

– Ne može se to sada upoređivati, kada pogledamo kakve su fudbalske veličine odavde odlazile i za koju cenu, sad to nije više za uporediti. Sada je evropsko tržište veoma naraslo, stanem nekada i razmišljam da li sve to tako i toliko vredi da bi moglo da se nekim takvim novčanim jedinicama izakže. Verovatno je to uticaj novih tržišnih vrednosti koje fudbal nalazi imajući u vidu činjenicu da je fudbal postao biznis preko kog se ostvaruju veoma veliki poslovi, veoma veliki profiti na ono što ga prati u suštini. Ono što je ključno upoređujući našu prošlu godinu pokazuje jednu stvar, da Zvezda iako je imala i ima takav budžet može da odgovori svojom igrom na terenu klubovima koji su u tom pogledu daleko, daleko ispred nas.

 Da li se tada Crvena zvezda borila sa najvećim rivalima oko dovođenja igrača?

– Zvezda je magnet i mnogi igrači sa prostora bivše Jugoslavije su imali želju da zaigraju u tom klubu. Nije bio taj problem, tačnije nije se postavljao na taj način koji bi danas mogao da se tumači kao da si nekoga jurio da bi došao, većina fudbalera je želela da dođe u Crvenu zvezdu i to je olakšavalo okolnost. Kad ispred nekog igrača stane legenda kakva je Džajić ili kada ga on pozove ima se drugačiji odnos, makar to iz priče i prakse se može zaključiti. Ono što je bilo ključno, igrači koji su bili potrebni Crvenoj zvezdi bili su praćeni, to se zove danas skauting služba, a tada su bili prijatelji iz zemlje koji su ukazivali na talentovanu decu koju bi trebalo dovesti u Zvezdu. Radili su to i drugi klubovi, ali Zvezda je bila magnet, tako da su momci koji su voleli Crvenu zvezdu se lakše odlučivali da okušaju sreću u našem klubu – objasnio je Svetozar Mijailović.

 

 Postoji li neki igrač kog ste želeli u to vreme a da nije obukao crveno-beli dres?

– Bilo je igrača. Postoje možda i adekvatniji sagovornici od mene, ali znam da veliki igrači koji su se u Evropi kasnije ostvarili sa prostora bivše Jugoslavije bili su na radaru Crvene zvezde. Recimo, znam sigurno za Davora Šukera, da se nije desilo to što se kasnije desilo, da bi bio taj za koga smo bili zainteresovani. Bio je i on da dođe u Crvenu zvezdu. To je ona generacija koja je osvojila omladinsko Svetsko prvenstvo u Čileu – otkrio je Mijailović.

 Crvena zvezda je krajem osamdesetih godina dovela najtalentovanije fudbalere iz bivše Juge, svi oni su bili različitog karaktera, da li je bilo teško od njih napraviti dobar tim?

– Nije. Oni su se dobro slagali. To je bio zdrav sistem koji se razvijao tokom timskog rada, na terenu su bili komplementarni, Binić je imao takvu brzinu da je Robijeve ili Dejine lopte znao da upotrebi na adekvatan način. Jedan Pančev koji se nadavao golova bio je čovek koji je stvarao hemiju, umeo je da zapeva. Stvarano je jedno složno društvo koje se i na terenu potvrđivalo kroz to.

 Koja je anegdota iz Barija vama ostala najupečatljivija i danas dan vas razveseli kada je se setite?

– Na mene je ostavila utisak ta večera pred utakmicu u Bariju, za jednim stolom smo sedeli predstavnici klubva, sa jedne strane predsednik UEFA Johanson, generalni sekretar, delegat utakmice i predsednik FS Italije. U tom razgovoru predsednik Marseja Bernar Tapi nam se u šali obratio ‘Ljudi, vi ste mlađi, pustite mene da osvojim trofej evropskog šampiona, za vas ima vremena’. Svi smo se nasmejali, a predsednik FS Italije je dodao da će ipak navijati za nas. Ostalo mi je upečatljivo tokom izvođenja penala u Bariju, Tapi koji je bio tamniji u licu, je sišao iz svoje lože i gledao jedanaesterce i stajao je nepomično bled kada se sve završilo, a mi smo skakali i grilii se, pevalo se tada i plakalo – emotivno se predsednik Crvene zvezde prisetio scena sa stadiona ‘Sveti Nikola’ u Bariju.

 O evropskoj tituli i svetskoj kruni je mnogo toga do sada isrpičano, šta se dešavalo u Zvezdi posle najvećeg uspeha u istoriji i početkom rata u Jugoslaviji?

– Objektivno, ta prva godina posle Barija i Tokija, Zvezda je imala tim koji je i dalje u Evropi mogao da ima značajnu ulogu. Onda su nas izbacili da ne igramo u Beogradu, a to izbacivanje je dovelo do toga da smo shvatili da više nismo poželjni u Evropi, jer potucati se po okolnim zemljama nije nimalo prijatno. Imali smo dobro gostoprimstvo u Segedinu i Sofiji, ovo gore u Budimpšeti je bilo hladno vreme, naši ljudi su iz Beograda išli na te utakmice, ali nije to bila ta atmosfera kao u Beogradu. Mogli smo opet proći dalje, ali dogodila se ta čudna utakmica u Sofiji protiv Sampdorije, ali je to završeno kako je završeno. Posle je bilo mnogo teško, na zalihama toga što smo imali i zaradili, Crvena zvezda je od toga živela, izdržavala se i živela uz mnogo poteškoća. Tako da sve u svemu bio je to veoma težak period kroz koji je prošla, a bila je na pragu da suvereno vlada još mnogo godina.

 U klub ste se vratili 2014. godine kada više nije bilo novca ni struja da se plati kada je Crvena zvezda bila skoro pred gašenjem?

– Moram da kažem da su ljudi i zvezdaši koji su bili u međuvremenu tu imali dobru nameru da klub bude na nivou prethodnih rezultata i da oni budu bolji. Verujem da niko ko je bio ovde nije imao drugu nameru, međutim razne sticaje i okolnosti, razne promašene stvari su dovele do toga da Crvena zvezda upadne u veoma težak period u kom su dugovi stalno rasli, a prihodi se smanjivali. Iz takve situacije se nije moglo očekivati neki značajniji razultati, naš najveći sportski rival Partizan je to iskoristio i približio nam se u rezultatima koje je Crvena zvezda postigla. Armiji zvezdaša to nije godilo. Šta se desilo? Desilo se to da smo pokušali kada smo došli da vratimo neke stare vrednosti koje su vladale u klubu. Da se vratimo sebi. Da jedino jak tim, moćan tim koji može da donese rezultate može da vrati Zvezdu na nivo s kog mogu da se rešavaju drugi problemi. To je počelo da se ostvaruje dolaskom Zvezdana Terzića, uspostavljeni su neki principi koji su ranije bili, ali uvedeni i neki novi principi koji su odraz vremena u kome se to dešava. Nonsens je taj da je tim koji je osvojio prvenstvo zbog problema koje smo imali i neisplaćenih zarada mogao da ode bez obeštećenja. Čak su i omladinci odlazili u druge klubve bez ikakve novčane nadoknade. Tada smo postavili osnovni zadatak jačanje omaldinske škole i preko omladinaca da pokušamo da vratimo Crvenu zvezdu na neke zelene grane. Ako se sećate projketa pet omladinaca (Grujić, Jović, Ristić, Jovanović i Rajković) koji su bila osnovica iz kojih su se rađali dalji pomaci i uspesi.

FOTO: STARSPORT

 Da li možete da povučete paralelu tog sastaka sa Džajićem i Cvetkovićem koji ste imali krajem osamdesetih godina i ovog sa Zvezdanom Terzićem kada ste krenuli da vraćate sistem koji je Zvezdu vratio na stare staze uspeha?

Zvezdan Terzić je čovek koji je bogat iskustvom u rukovođenju fudbalom. Od predsednika saveza, dugogodišnjeg radnika u OFK Beogradu koji se faktički izdržavao iz tog principa proizvodnje igrača, tako je stvarao uslove za opstanak i svoj dobar rad. Mi smo se dogovorili upravo o toj strategiji da je to jedini pravi način da se izađe iz krize. Imali smo podršku velikog sponzora u to vreme kada je Gasprom svojom angažovanošću izdejstvovao da dobijemo tu prvu licencu za takmičenje u Evropi. Onda smo krenuli napred. Taj sastanak je u suštini dao rezultat da su stvari počele sistematski da se odvijaju u pravom smeru – iskren je bio Mijailović.

FOTO: STARSPORT

 Pričali smo o petorici Zvezdine dece, Marku Grujiću, Mihailu Ristiću, Vukašinu Jovanoviću, Luki Joviću i Predragu Rajkoviću. Oni su mladi tada napustili klub, a vi ste čovek koji je nekada stvarao moćnu Zvezdu tako što je jedan tim igrao tri ili četiri godine zajedno. Da li vam je krivo što Jović pod vašim upravljanjem klubom nije odigrao još nekoliko sezona u dresu Crvene zvezde i tu pokazao sav potencijal koji danas pokazuje u Bundesligi?

– Žao mi jeste, ali Luka Jović je otišao u trenutku kada smo imali ’slučaj Bronovicki’. Kada smo morali da isplatimo 800.000 evra za dug koji je nastao pre deset ili petnaest godina. Da nismo tada napravili transfer Jovića izgubili bismo licencu. Čoveku može da bude žao, ali to su činjenice od kojih je zavisilo hoćemo li uopšte opstati kao Crvena zvezda.

 Cilj je opravdao sredstva. Prvo je Miodrag Grof Božović stvorio tim koji je vratio titulu na ‘Marakanu’, a kasnije je pod komandom Vladana Milojevića prvo igrana Liga Evrope, a potom i Liga šampiona?

– Ako pogledate šta smo mi kao ciljeve postavili, to je upravo to. Finansijska stabilizacija, osvajanje titule, učešće u evropskim takmičanjima i omladinska škola. To su ciljevi koje smo zacrtali na skupštini i toga smo se slepo držali.

 Da li ste pred revanš sa Krasnodarom (prvi meč 3:2 za Ruse) u plej-ofu za Ligu Evrope odigranom u Beogradu verovali u plasman u grupnu fazu takmičenja?

– Verovali su svi, a mi smo pre svega verovali u tim i Milojevićevo rukovodstvo timom. Zdušno smo svi bili udruženi. Sinergija koja se postigla u klubu je doprinela da se ostvari taj rezultat – rekao je Mijailović i dodao da je svima tada pao teg sa srca:

– Apsolutno je svima pao teg, Zvezda je čudna. Danas slavite, a sutra vas čeka nova utakmica. Uvek postoji taj stres kod svih zvezdaša. Ljudi ne mogu nijednu utakmicu Zvezde da posmatraju ravnodušno. Da ih bude baš briga za rezultat. O kakvom god meču se to radilo, bila to prijateljska utakmica ili nešto više. Javnost uvek očekuje pobede. Lično sam u svom sportskom radu doživeo to da budem šampion Evrope i sveta i pitao sam se šta meni još treba u ovim godinama. Ali, ipak sam sve to doživeo kao neki šlag na tortu.

 Usledio je plasman u Ligu šampiona što je možda i najveći uspeh posle osvajanja evropskog trona, a u oba istorijska trenutka vi ste imali važnu ulogu?

– Apsolutno, ogroman je uspeh s obzirom na format u kome se sada odvija ovo takmičenje. Veliki je uspeh taj rezultat koji je naš tim postigao. Ne treba ni porediti sa stanovišta onog vremena. Ovo je takmičenje u kome tako moćni klubovi učestvuju, da je zadovoljstvo što se Zvezda i našla uz tako moćne klubove. Ali, ne treba to vezivati za ime jednog čoveka. U taj uspeh uloženo je mnogo rada, mnogo truda, najpre igrača, menadžmenta i stručnog rukovodstva i to treba smatrati kao kolektivni uspeh. Što sam se ja sticajem nekih okolnosti našao dva puta na tom mestu je nešto što se čoveku jednostavno desi.

 Da li ste verovali u plasman u Ligu šampiona kada je Dabur sa ‘bele tačke’ pogodio za vođstvo Salcburga od 2:0?

– Zbog toga se fudbal i voli. Ništa ne očekujete i u jednom trenutku se to jednostavno desi. Dođe vam neka nagrada, možda je to vraćanje duga ranijim nesrećama koje su se desile Crvenoj zvezdi. Nesumnjivo, to je nešto što ostaje kao pečat nama koji smo bili tamo. U dva minuta stvari su se promenile i otišli smo u Ligu Šampiona.

 Apetiti navijača su sada porasli, želja je Evropa svake godine, vi ste reizabrani na mesto predsednika kluba i gde vidite Crvenu zvezdu u naredne četiri godine?

– Jednostavno, treba da nastavimo ovo što smo do sada uradili. Opravdan je zahtev svih koji očekuju da Zvezda napreduje. Treba biti jako realan, naše mogućnosti su takve, učinili smo napor da stvorimo tim i dovedemo igrače koji će biti dominantni u domaćem takmičenju, a to potvrđujemo iz dana u dan. Niz koji su naši igrači napravili je za svako poštovanje, svi očekujemo da nema diskontinuiteta, već da stalno imamo igrače koji će napredovati. Primarni zadatak je da se ne stvara tim na brzinu, već da se mora praviti tim i za sledeću takmičarsku sezonu – istakao je Mijailović.

FOTO: STARSPORT

 Klub je sada finansijski stabilan?

– Mi finansijski jesmo stabilan klub. Imamo još problema sa zaostalim dugovima. Na dobrom smo putu da to rešimo, Crvena zvezda danas ima zahvaljujući timu koji poseduje i veće obaveze finansijske prema sebi. Moramo da povećamo budžet, odnosno prihode. Imamo podršku sponzora koja čini značajnu stavku, a gledajući izveštaj od prošle godine najveće prihode imali smo od UEFA, kao i transfera ostvarenim u tom periodu. Pokrenuli smo i niz akcija koje imaju za cilj da povećaju prihodnu stranu Crvene zvezde, neke marketinške akcije koje su vezane za upotrebu društvenih mreža, da tu pokušamo da jedan deo prihoda generišemo. Odradićemo dosta novih sadržaja, sa druge strane želimo da poboljšamo našu navijačku infrastrukturu. Premašili smo 15 hiljada aktivnih članova, jedan značajan potencijal imaju mlađi članovi koji ne plaćaju članarinu, ali su aktivno uključeni u aktivnosti kluba. Imamo ideju da neke od humanitarnih, do podsticajnih aktivnosti finansiramo, poput stipendija, pomoći deci, veteranima koji su zadužili Crvenu zvezdi u niz drugih akcija kroz koje želimo da jačamo potencijal kluba. Zahvalan sam zbog toga što se jako puno zvezdaša vratilo u Zvezdu sa ciljem da daju doprinos daljem rastu Crvene zvezde. Na skupštini sam rekao da svako ima prava da bude ljut na nas, ali niko nema prava da se ljuti na Crvenu zvezdu. Odgovornost je na ljudima koji rukovode klubom, da prihvate svaku pomoć i usmere je u pravom smeru.

 Crvena zvezda je vodila borbu protiv FS Srbije i aktuelnog predsednika Slaviše Kokeze. Ipak, prilikom njegovog reizbora u nedelju podržali ste ga?

– Jednostavno, shvatili smo sledeće, Zvezda je deo Fudbalskog saveza, Srbije, a ‘ratovi’ koji se vode ne doprinose nikome. Mislili smo da je naš osnovni zadatak da radimo na svemu onome što će Zvezdu da unapredi, a da sa savezom stvaramo korektne odnose koji će omogućiti da naš rad ne bude ugrožen ponašanjem koja nisu vezana za pravilan odnos prema FK Crvena zvezda. Napravili smo takav dogovor da nećemo ulaziti u takve stvari, ali smo dobili uveravanja da će FS Srbije uvažavati poziciju Crvene zvezde – objasnio je Svetozar Mijailović.

 Da li je moguće primirje i sa Partizanom, svedoci smo godinama lošeg odnosa između večitih rivala?

– Mi smo zauzeli stanovište da nemamo razloga za polemiku sa Partizanom. Oni su naš sportski rival. Uvažavamo njihovu želju da budu bolji od nas, a treba i oni da uvaže našu želju da budemo najbolji, što u suštini i jesmo. Naši su napori da sportskim, korektnim odnosnom želimo da ostanemo najbolji na ovim prostorima, ali i u vrhu evropskog fudbala. To što oni neke razloge traže u nama kao njihovom najvećem problemu ostaje njima, pa neka oni o tome raspravljaju. Ne želimo takvu vrstu polemike. Želimo fer odnose, jer mislimo da je to interes svih, a ne da se bavimo problemima koji mogu da povuku ukupan fudbal na stranputicu sa koje nema povratka – rekao je Mijailović o odnosu sa Partizanom.

 Za kraj koja je vaša poruka navijačima, ‘Delijama’ koje su svaku utakmicu uz klub?

– Moja poruka je da vole svoj klub, da navijaju, da ga podržavaju i kada ne ide. Crvena zvezda će sve učiniti da napreduje i da rezultat dođe. Malo bih se našalio na na račun navijača, da smanje upotrebu pirotehnike, imamo više od trideset osuđujućih presuda, a nemamo utakmicu na kojoj nemamo taj problem – zaključio je Svetozar Mijailović.