Kada pogledamo sadašnji tim Partizana slobodno možemo reći da je to spoj mladosti i iskustva.

Zvanični jubilej od 100 utakmica u dresu Partizana u subotu 16. marta 2019. godine obeležio je Nemanja (R) Miletić, dok su još četvorica odavno prešla taj broj: Nemanja (G) Miletić (128), Zoran Tošić (121), Nebojša Kosović (115), Filip Kljajić (107) i Danilo Pantić (144). Tu je i nekoliko igrača sa brojkom preko 200, poput Saše Ilića, Vladimira Stojkovića, Milana Smiljanića i Miroslava Vulićevića.


− Sećam se debija kao da je bio juče. Imao sam dvadeset godina, ušao sam umesto Moreire u Novom Sadu i pobedili smo 1:0. Od mene u tom trenutku nije bilo srećnije osobe! Em debituješ za voljeni klub, em odneseš pobedu! – ističe Zoran Bambi Tošić.

Utakmica koju pamtim?

− Sigurno je to sa ekipom Skenderbega u Beogradu za Ligu Evrope. Toliko tenzije je bilo prisutno, a nas je samo pobeda mogla održati u igri za prolaz dalje. Pun stadion, nikad bolji navijači i gol za koji mogu da kažem da je jedan od najdražih u karijeri. Definitivno, kao i prvu, tako i ovu, nikad neću zaboraviti!

− Toliko sam ih odigrao u karijeri da sam odavno prestao da ih brojim! Ali, da li je prva, pedeseta ili stota, svaka u dresu Partizana je posebna. Jedino se dres reprezentacije nosi sa ponosom kao i dres Partizana!

Nebojša Kosović pamti debi, ali i ‘večiti’ derbi na ‘Marakani’, preloman u borbi za titulu.

− Prva zvanična utakmica za Partizan i moj debi je utakmica protiv Borca iz Čačka u gostima koju smo dobili 1:3. Pamtim i po tome što je Saša Ilić legenda kluba debitovao takođe protiv istog kluba, ako se ne varam pre 22 godine. Bilo je pomešanih emocija, ali sam bio srećan što sam ostvario san!

− Moja omiljena utakmica je svakako derbi u kom smo pobedili na Marakani 1:3 i napravili veliki korak ka osvajanju šeste duple krune u istoriji kluba. Ušao sam u 70. minutu igre, a kad je sudija odsvirao kraj, bio sam možda u tom trenutku najsrećniji čovek na svetu!

Moja stota?

− Zaista se ne sećam koja je to zvanično bila, ali za nas koji smo u Partizanu, svaka utakmica je sveta!

Danilo Pantić je svoj san ispunio sa 16 godina.

− Debitovao za prvi tim Partizana na utakmici, koja je značila proslavu titule. Sećam se da je to bila utakmica protiv Spartaka, koju smo igrali kod kuće. Ujedno bih ova dva važna događaja spojio i tu utakmicu obeležio kao omiljenu. Što se tiče stote, znam da sam za to saznao nekoliko dana nakon odigrane utakmice. Drago mi je da sam ušao u taj čuveni klub 100 i nadam se da je još mnogo utakmica u dresu Partizana predamnom. Čast je igrati toliko utakmica za veliki klub kao što je Partizan.

Nemanja (R) Miletić je to učinio prethodnog vikenda protiv Spartaka iz Subotice.

− Debi je bio na pripremama u Sloveniji i utakmici protiv ekipe Kopenhagena kada sam još igrao na poziciji štopera. Šef je bio Miroslav Đukić i tu smo utakmicu pobedili. Te stvari se pamte zauvek.

Moja omiljena?

− Protiv Jang Bojsa u Beogradu.

Moja 100?

− Meni je posebno drago što sam ušao u klub 100 doslovno sa 100. utakmicom u 27. kolu. Doduše, osim brojke i jubileja ne mogu da kažem da će mi ostati u prelepom sećanju, jer em što sam se povredio i morao da napustim igru, em jer nismo ubeležili pobedu. Sa druge strane, kad dođeš do te brojke za godinu i osam meseci moraš biti ponosan.

Nemanja (G) Miletić je, interesantno, debitovao protiv kluba iz kog je došao u Partizan.

− Moja prva utakmica po dolasku u Partizan je bila upravo protiv ekipe Javora iz Ivanjice, tima iz kojeg sam i prešao u crno-bele. Sećam se da je preko mene napravljen i penal, da sam asistirao i čak pogodio i stativu na utakmici.

Moja omiljena?

− Mislim da je ne samo meni, već čitavoj ekipi te sezone najdraža utakmica protiv ekipe Jang Bojsa, koju smo igrali kod kuće kao petu u nizu i ujedno prezimili u Evropi posle 13 godina.

Moja 100?

− Neka bude samo pozitivan skor uvek za Partizan i tri boda, a koliko ih je odigranih, neka bude samo brojka za uspomenu.