Rivaliteti među sportskim klubovima datiraju praktično od samog početka i nastanka fudbala. Navijači su kroz godine fudbalske klubove počeli da doživljavaju kao deo života, stadione kao drugu kuću, a fudbalere koji bi igrali za taj klub kao prošireni deo porodice. Naravno, neki fudbaleri su svojim stavom, kvalitetom i zalaganjem kod navijača “kupili” mesto u užem krugu “porodice”, pa je rastanak doživljavan krajnje emotivno. 

Povezane vesti

Ali, tokom fudbalske istorije dešavalo se i da nekadašnji heroji i ljubimci učine nezamislivo i pojačaju redove ljutih rivala, zbog čega su od strane navijača svog nekadašnjeg kluba u dobroj meri – prezreni. 

Moderan fudbal je u određenoj meri uticao na opadanje težine “zločina”, ali se neki transferi i dalje pamte, i još uvek njihova odluka predstavlja “nož u leđa” klubu, istoriji i navijačima.

Povod za ovaj tekst je povezivanje Filipea Kutinja sa Mančester Junajtedom, a kako je u toku njegovog nastanka objavljena i informacija o transferu Partizanovog bisera u Crvenu zvezdu, svakako je interesantno podsetiti se ko su najveće “izdajice” u svetu modernog fudbala.

Napomena – neće biti reči o (ostalim) prelascima iz Crvene zvezde u Partizan i obratno. O njima je ionako do sada sve dovoljno puta rečeno.

1. Fernando Tores

Tores je slavu stekao u dresu Atletiko Madrida, potom je usledio prelazak u Liverpul sa kojim nije uspeo da se domogne šampionske titule. Nije Tores pojačao velikog rivala, bar ne istorijski gledano, ali je način na koji je to uradio itekako dovoljan da se nađe na ovoj listi. Naime, Liverpul je u sezoni 2010/2011 bio blago rečeno očajan, u nakon osam kola su na tabeli od 20 timova bili 19, ali su u nastavku takmičenja uspeli da se koliko-toliko konsoliduju i vrate u gornji deo tabele, ali nisu uspevali da uhvate ritam. A onda je krajem januara usledio šok – prva zvezda tima Fernando Tores zvanično je zatražila transfer, samo dan nakon što je Liverpul odbio da ga pusti u Čelsi za 40 miliona funti. Odolevali su “redsi”, dobili su Toresov zahtev, ali je poslednjeg dana prelaznog roka Španac ipak parfirao saradnju sa “plavcima”, a navijači Liverpula odgovorili masovnim spaljivanjem njegovih dresova na ulicama širom Liverpula.

Da stvar bude još gora – Tores je u Česiju bio blago rečeno očajan…

2. Majkl Oven

Da biste shvatili težinu Ovenovog “prestupa” vratićemo se na 23. oktobar, dan kada je na “Enfildu” održana konferencija pred meč Lige šampiona između Crvene zvezde i Liverpula. U potrazi za programom utakmice potpisnik ovih redova je, spuštajući se ka pultu na kom je isti deljen, prošao pored čoveka koji neodoljivo podseća na Ovena. Kada sam prišao pultu i radoznalo pitao jednog od čuvara da li je to bio Oven, usledilo je kontrapitanje:

– Ko?

Nesvestan svojih reči, više razmišljajući o programu koji mi se u tom momentu našao u rukama, ponovo sam upitao:

Majkl Oven, bivši fudbaler Liv… 

Na tom “Liv” sam zastao ne zato što sam se uplašio da će mi čovek od dva metra i po slobodnoj proceni 150 kilograma razbiti voki-toki o glavu, već zato što sam shvatio da nije pametno čačkati rane koje ni posle čitave decenije (Oven je 2009. preko Real Madrida stiga ou Mančester Junajted) nisu ni blizu da zarastu.

3. Jan Rajt

Jan Rajt je šest godina nosio dres Kristal Palasa, na 254 meča postigao 100 golova, pa je – očekivano – usledio poziv brojnih klubova iz Engleske. Najuporniji je bio gradski rival Arsenal, pa je tada prva zvezda Palasa ubrzo zadužila dres “tobdžija”. I u dresu tima sa tadašnjeg Hajberija briljirao je Rajt, ali mu jedan gest navijači Palasa nisu oprostili. Naime, u sezoni 1992/1993 Palas je poražen od Arsenala u pretposlednjem kolu Premijer lige, čime su ispali u Čempionšip. Prvi gol je bio delo upravo Rajta, koji ga je proslavio tako što je pred navijačima Palasa koji su mu pevali pesme nazivajući ga Judom poljubio grb svog tadašnjeg tima.

4. Karlos Tevez

Ludi Argentinac je tokom čitave svoje karijere bio poznat po vrelom temperamentu, a na ovoj listi je zbog odluke da od svih klubova prihvati ponudu baš Mančester sitija, gradskog rivala svog tadašnjeg kluba Mančester junajteda, mada je i Junajted dobio novac i Tevez postao jedan od nosilaca igre Sitija.

Svejedno, isto kao i u slučaju Toresa, navijači Junajteda su spaljivali nejgove dresove, ali je taj prelazak uprkos tome što je u trenutku bio bombastičan ubzo praktično zaboravljen.

5. Luis Enrike

Luis Enrike je briljirao kao fudbaler a potom dodatno učvrstio status legende Barselone kao trener, ali je svemu tome prethodila izdaja koju mu navijači Real Madrida nisu oprostili.

Naime, Enrike je pre odlaska u Barselonu bio deo rotacije Reala, ali nikada nije postao previše važan faktor u igri “kraljevskog kluba”, pa je praktično kao otpisan igrač bez ugovora, nakon što mu je istekla obaveza prema Realu, zadužio opremu Barselone. I poverenje uzvratio – u Realu je postigao 18, a u Barseloni 109 golova. Dovoljno za dve titule šampiona Španije, pehar namenjen pobedniku Kupa pobednika kupova, Superkup Evrope…

6. Bernd Šuster 

Šuster je kao trener bio krajnje miran, staložen i nije odavao utisak nekoga ko izaziva probleme… za razliku od igračkih dana, kada je dres Barselone zamenio dresom Reala. A onda je po odlasku sa “Santjago Bernabeua” samo promenio adresu u Madridu, pošto je pojačao Atletiko Madrid.

7. Keni Miler

Utakmica između Seltika i Rendžersa ima veliku pozadinu u politici, religiji, stavu, načinu života… pa ova dva kluba poredstavljaju dve dijametralno suprotne ideologije. A onda se pojavio Keni Miler. 

Prvo je u sezoni 2000/2001 igrao za Rendžers, da bi 2006. godine stigao u Seltik. I za jedne i za druge je odigrao po 30 mečeva, kada je usledio novi odlazak iz Glazgova, u koji se vratio u sezoni 2007/2008, po drugi put zaduživši opremu Rendžersa.

A zatim još jednom, 2014. godine. Ukupno, za Rendžerse je odigrao devet sezona i postao legenda kluba, sa jednom mrljom u vidu godine provedene u zeleno-belom dresu.

8. Zlatan Ibrahimović

Legendarni Šveđanin je svoju karijeru u nebesa lansirao u dresu Ajaksa, odakle je stigao poziv iz Torina. Ipak, boravak u Juventusu protekao je u znaku “Kalčopolija” i izbacivanja u drugu ligu. Nije Ibra želeo u Seriju B, pa je tražio transfer. Odbijen je. Tražio je ponovo transfer, ponovo je odbijen, a onda je odlučio da pozove advokate.

Novostečenu slobodu odlučio je da kruniše potpisaši ugovor sa ne samo jednim od najvećih rivala svog bivšeg kluba, već i sa ekipom koja je bila jedan od najvećih zagovarača, ali i dobitnika nakon što je Juventus izbačen a titule mu oduzete – Interom.

A potom je preko Barselone stigao u Milan. I to nakon što je malo nedostajalo da pojača Real Madrid.

9. Luis Nazario da Lima Ronaldo

“Zuba” nije direktno išao iz kluba u klub, ali je jedan od retkih fudbalera koji su nosili dres Barselone, Real Madrida, Intera i Milana. A onda je po povratku u Brazil nakon nekoliko meseci koje je proveo u Flamengu oporavljajući se od poverede konačno zaigrao fudbal u – Korintijansu, rivalu u borbi za titulu, iako je Flamengo žarko želeo da ga vidi u svojim redovima.

10.  Sol Kembel

Totenhem je u vreme kada je Kembel bio stub odbrane ove ekipe bio prosečan tim, pa je odluka da napusti ekipu bila u dobroj meri očekivana. No, ono što navijači nisu očekivali je da Kembel iz Totenhema ode u Arsenal – i to kao slobodan igrač, nakon što je odbio ponudu Totenhema da produži ugovor, a Arsenal bio spreman da plati koliko je potrebno! 

11. Luis Figo

Iz Barse u Real, gađali ga svinjskom glavom… Figov prelazak godinama posle bio je jedna od najbolnijih tačaka po navijače Barselone, koji su u sjajnom Portugalcu videli nosioca igre koji bi lako mogao da postane neizbrisiva ikona kluba. To mu i jeste pošlo za rukom – ali u belom dresu tima iz Madrida.

Zapratite najjaču sportsku instagram stranicu HotSport. Hvala na poverenju.