Kao i svakoga jutra probudili smo se u 7.15 da bismo otišli na doručak kako bismo bili spremni za trening koji je počinjao u 9.30.

(Od kapitena Voždovca iz Beleka – Miloš Pavlović)


Sa obzirom na to da popodne igramo utakmicu od 15 časova sa Sonderjiskom, trening je bio dosta slabijeg intenziteta, i praktično je imao za cilj da se samo malo razgibamo i uvežbamo neke defanzivne i ofanzivne prekide koje bi trebalo da praktikujemo na utakmicama.

Trening nije trajao duže od 45 minuta, i sastojao se samo od ševe i već pomenutih prekida, a sa obzirom na to da je utakmica bila u 15 časova, ručak nam je pomeren na 11.30, da bi imali u obrok u optimalno vreme pred utakmicu. Nakon ručka imali smo sastanak sa stručnim štabom na kojem nam je predstavljeno kako je igrala prethodna ekipa koju je trenirao sadašnji trener Sonderjiska.

To je klasična skandinavska škola fudbala. Organizovana, disciplinovana i fizički dominantna ekipa, koja igra jak presing i ne daje protivniku mnogo šanse i priliku da igra neku lepršavu igru. Ako ovako bude i danas biće zaista teško. Videli smo njihov stil igre, kako izlaze u presing, kako se brane i videli smo nekoliko primera njihovih ofanzivnih prekida.

Nakon sastanka sa stučnim štabom pokupili smo opremu kod Krnje u ekonomatu i krenuli polako sa spremanjem za utakmicu, a sastanak na terenu bio je zakazan za 14.15 da bi se zagrejali kako treba. Čim je utakmica počela, videli smo na terenu ono što smo videli i na video analizi. Agresivna igra, mnogo trčanja, igraju visoki presing i fizički su dosta spremni. Takođe, ovo im je poslednji dan priprema, i dosta su laganiji od nas, što se lako dalo primetiti i na terenu.
Uspevali smo u nekoj meri da se suprostavimo na terenu, i na početku utakmice igra se uglavnom odvijala između dva šesnaesterca, bez nekih šansi i lepote u igri. Skandinavci te jednostavno nateraju da igraš baš, na oko, ružan fudbal, sirov.

Kao što rekoh, nije bilo nekih šansi, sve do 26. minuta kada smo primili jeftin pogodak, ali nismo padali psihički. Pokušavali smo da uspostavimo svoj ritam igre, što nam je na momente uspevalo, ali falilo nam je poluvreme da se konsolidujemo.

FOTO: FK VOŽDOVAC

Moram da se osvrnem na najnovije pojačanje, Dragoljuba Srnića, koji je započeo meč i odigrao zaista jednu odličnu utakmicu, i videlo se da se uklopio u ekipu. Pokazalo se ono što smo svi mi znali, biće zaista jedno odlično pojačanje u nastavku sezone, i drago mi je što će biti u našem timu. Na pauzu smo otišli sa jednom golom zaostatka, i realno ekipa Sondersjiska nam je napravila više problema nego ekipa Leha pre neki dan, zaista je sa njima bilo teže izaći na kraj, ali poluvreme nas je konsolidovalo i našli smo konačno svoj ritam u drugom poluvremenu.

Na pauzi nam je šef ukazao na kretanje naših protivnika i način na koji bi trebalo da ih sprečimo da nam u nastavku igre prave probleme. Ipak, i pored toga, sam početak drugog poluvremena protekao je u blagoj inicijativi Sonderjiska, lopta je bila više u njihovom posedu, ali ulaskom mlađih igrača, Nišića, Bošnjaka, Stoisavljevića i Maksimovića, ali i iskusnog Mikića počeli smo da uspostavljamo svoj ritam igre.

Odlične šanse su se nizale. Bošnjak, koji je takođe opet držao zadnju liniju stabilnom, je sjajno dugim pasom našao Stoisavljevića, koji je sjajno izašao isped štopera, spustio loptu grudima mirno i krenuo na centaršut, ali nažalost golman je pokupio loptu. Takođe Dragan je u sledećem napadu oduzeo loptu štoperu i sjajno aisistirao Lukoviću koji je bio u sjajnoj šansi, ali je malo sreće falilo da lopta završi u golu.

Inače, kao što sam rekao, Stoisavljević ima samo 15 godina, i to ih je napunio skoro u novembru, a igra kao makar deset godina stariji igrač. Morate da obratite pažnju na njega, jednog dana biće sjajan špic. Voždovac u svojim redovima ima potencijalnog najboljeg napadača u Srbiji.

Pokušao je i Nišić iz velike udaljenosti, ali nije uspeo, ali je uspeo da nekoliko minuta kasnije napravi sjajnu asistenciju. U 88. minuta, Nišić je sa svoje polovine uputio sjajnu dugu loptu, koja je pala tačno ispred Mašovića koji je bio ispred kaznenog Sonderjiska i koji je samo trebao da rutinirano smesti loptu u mrežu Danaca, što je i uradio. Odlična akcija za izjednačenje.

Zaista sam ponosan na sve mlade momke koji igraju u Voždovcu. Budućnost kluba je svetla i mislim da će Voždovac tek u narednom periodu da zajedno sa tim momcima čini velike stvari.

Nakon gola ostalo je još tri minuta utakmice u kojima nije bilo interesantijih dešavanja, te je sudija odsvirao kraj. Posle utakmice otišao sam u ambulantu na masažu, i nakon toga na večeru na kojoj je glavna tema bila kako ćemo provesti sutrašnji slobodan dan. Neko će otići do plaže, neko otići do grada, a neko posetiti prijatelje iz drugih klubova koji se takođe spremaju u Antaliji.

Što se mene tiče, proveriću do kada traje doručak i pokušaću da se što više naspavam i prvi put od kako smo u Antaliji da se ne probudim po mrklom mraku, već sa sunčevim zracima. Verovatno ću malo prošetati do plaže, i ako moj kum bude imao vremena, videću su se sa njim, jer je i on u Antaliji na pripremama sa ekipom Zemuna (golman Marko Milošević). Tačnije otići ću da gledam njihovu utakmicu, i nadam se da će nakon toga imati vremena da popijemo kafu.

Ostatak slobodno vremena iskoristiću da čitam knjigu i u razgovoru sa porodicom, i neću pisati sutra dnevnik, nemojte da zamerite, ipak je slobodan dan!

FOTO: FK VOŽDOVAC