U Beleku u hotelu ‘Belis’ sreli smo štopera Leha Nikolu Vujadinovića, momka kog su u svega šest meseci želeli Partizan i Crvena zvezda, evo šta nam je rekao o igranju u Poljskoj, ali i raznim drugim temama.

(Od specijalnog izveštača iz Beleka – Darko Noveski)

Nikola Vujadinović bio je tema svih srpskih medija 2017. godine kada se spekulisalo da će prvo pojačati Partizan, a onda i Crvenu zvezdu. Na kraju iskusni štoper se odlučio da pojača Leh iz Poznanja i nije pogrešio, igra za jedan od dva najveća tamošnja kluba. Poljska liga je jedna od najuzbudljivijih u Evropi.

– Upravo tako, izjednačena liga, ni na jednu utakmicu ne ideš sa sigurnošću da ćeš da pobediš bilo kod kuće ili u gostima. Zaista, jako izjednačena liga, igra se čvrst fudbal, slobodno da kažem muški, nije lako naći bodove nigde, iako smo po imenu i renomeu veći klub od ostalih – počeo je priču za ‘HotSport’, Nikola Vujadinović.

Cilj Leha je svakao titula na kraju, iako ima veliki zaostatak za Lehijom iz Gdanjska?

– Leh uvek ide na titulu, to je klub u kom moraš da si spreman na to. Zaostajemo devet bodova, ali to u Poljskoj nije nedostižna razlika.

U Poljskoj se igra plej-of kao u Srbiji, ne dele se bodovi, ali je prvenstvo ponovo veoma zanimljivo?

– Da postoji plej-of, ali se ne dele bodovi kao u Srbiji, igra svako sa svakim, ostao je po još jedan derbi, mnogo je do kraja prvenstva. Bodovna prednost ne mora ništa da znači. Delenje bodova u Srbiji ima neku svoju draž, u Poljskoj smo mi prošle godine bili prvi posle regularnog dela prvenstva, ali na kraju je Legija bila šampion, što nije bilo lepo iskustvo za nas. Ipak, bude zanimljivo, naš stadion je lep, fantastična je atmosfera i u plej-ofu bude više navijača, tako da je lep ambijent.

Uz Jageloniju je tvoj Leh poznat kao sjajan domaćin, ne gubite utakmice pred svojim navijačima?

– Zaista kući imamo lepu atmosferu, rivali sa mnogo respekta dolaze u Poznanj, igramo dobro kući, generalno pobeđujemo.

Tvoj saigrač je Darko Jevtić, momak o kom se pričalo da bi mogao da promeni boju nacionalnog tima i zaigra za Srbiju, da li možeš da ga preporučiš selektoru Mladenu Krstajiću?

– Iz ličnog iskustva, pošto igramo godinu i po dana zajedno, radi se o fantastičnom čoveku, kao fudbaleru mnogo ljudi priča o njemu, veliki talenat koji je prošao Bazelovu školu, ne bi ga oni uzeli da nema kvalitet. U Poljskoj se pokazao, odigrao je odlične utakmice, postiže golove, levonog je, sjajan je igrački, tako da je za svaku preporuku.

Igrao si u Španiji gde je fudbal mnogo brži, kasnije si prešao u Poljsku gde se više igra na duge lopte i snagu, kako si se adaptirao?

– U Španiji je bilo jako teško igrati, moja ekipa Osasuna se borila za opstanak i generalno kada se utakmice gube uđe nemir u ekipu, nismo imali dobre rezultate. Fudbal je jako brz, špicevi su jako nezgodni, traže leša štoperima, bilo ih je teško čuvati. Preći posle u Poljsku gde je fudbal kao što ste rekli jako fizički orijentisan, nije bilo lako. Ipak, meni odgovaraju duge lopte i dueli, imam visinu, nije mi bilo teško da se priviknem posle onako brzog fudbala i malih igrača koji ti non-stop prave problem. Lepo iskustvo u Španiji, Osasuna će mi zauvek ostati u srcu kao klub koji je sjajan, navijači koji su tu i kada se pobeđuje, ali i gubi, u dva navrata sam igrao tamo i nikada nisam čuo lošu reč ili zvižduk, veoma zanimljivo jer mi dolazimo iz neke sredine gde je to teško videti. Zato sam se tamo osećao sjajno.

Imao si period u Kini, šta je presudilo da se oprobaš u najmnogoljudnijoj zemlji sveta?

– U Kinu sam otišao iz ekonomskih razloga, imao sam dosta ponuda, ali su ponudili najizdašniji ugovor, zato sam se opredelio. Gledao sam i to da sa porodicom budem u gradu koji je dobar, Peking je sjajan grad koji ima sve, gužve jesu prevelike, ali imaju mesta kao što je ono gde smo mi živeli gde su sve stranci, tu su restorani, prodavnice, ne oskudevaš ni u čemu.

Kako ti se čini fudbal u Kini?

– Golmani su im baš boljka, mnogo greše, ali su tehnički su jako potkovani, oni su sa loptom jako vešti i dobri, ali im fali mentalitet i ne gledaju fudbal kao mi takmičarski. Tu moraju mnogo da napreduju kao i u taktici. Tamo ne bi trebalo da se nerviraš, uradiš šta je do tebe, samo su tri stranca u ekipi, ne očekuješ mnogo od Kineza, a oni mnogo očekuju od tebe. Pogotovo kada je reč o špicevima i štoperima, ne daš gol ili ga primiš odmah je sve po nama jer smo mnogo plaćeniji, tako da je to bilo lepo isksutvo. Bio sam sa porodicom, trener mi je bio Aleksandar Stanojević, od početka sam bio prihvaćen.

Navijači Leha su poznati kao ‘ulatrasi’ širom sveta, kako su tebe dočekali?

– Zaista vole nas Srbe, dobrodošli smo u Poljskoj, nisam osetio ništa neprijatno kako od strane saigrača, tako ni u gradu, sjajni su navijači, mogu da budu veoma oštri pogotovo u trenucima kada nismo imali rezultate, ali kad pobešujemo je igrati fenomenalno.

FOTO: FC LECH POZNAN

‘Promašaj’ Crvene zvezde Rikaridnjo sada ima odlične partije u ligi Poljske?

Rikardinjo je u Visli Plok, postigao je dosta golova, ali njegova ekipa nažalost trenutno loše stoji, igra atraktivno.

Da li možeš da uporediš fudbal u Poljskoj i u Srbiji?

– Poljska liga je medijski jako propraćena, postoje emisije, analize i studiji. Stadioni su izgrađeni, Lehov stadion je fenomenalan, izgleda kao “Baj arena”. Tu je Poljska daleko ispred Srbije. Po kvalitetu, u Srbiji ima dosta dobrih igrača, tu ne bih mogao da kažem da je Poljska bolja.

Teniser Viktor Troicki ti je kum, od kad se znate?

– Viktor je moj drug i brat iz detinjstva, odrasli smo zajedno, išli smo u osnovnu školu zajedno, nije to veliko iznenašenje što smo postali kumovi.

Bio si želja Partizana i Crvene zvezde, zbog čega si na kraju rešio da odeš u Poljsku i dokle se tada stiglo u pregovorima sa ‘večitima’?

– Nisu bile ponude u istom trenutku, tačnije pregovori, jer ja nisam dobio ponude Partizana i Zvezde. Jednostavno, Partizan je došao u trenutku kada sam ja bio u Kini, gospodin Marko Nikolić, kog ja mnogo cenim, bio je samnom u direktnom kontaktu.. Ali, ja faktički nisam dobio konkretnu ponudu, bilo je tu nekih finansijskih detalja, ali se pojavila Osasuna, želja mi je bila da odem u Primeru, to je bio veći korak za mene i želeo sam da igram u najjačoj ligi na svetu.

Zvezda?

– Imao samo pregovore sa Zvezdom i mogu da kažem da smo bili veoma blizu, imao sam tada još neke ponude iz Azije ekonomski jače, ali sam se odlučio za Poljsku, a faktor je bio trener Bjelica, sadašnji trener Dinama iz Zagreba, on me je nagovorio da dođem u Leh. Pritisak je bio prevelik, poruke su stizale svakodnevno, ljudi oko mene su me savetovali da uzmem ugovor u inostranstvu. Zvezda je kasnije napravila sjajne rezultate, zaista su sjajni, bodrio sam ih svim srcem, tu je dosta mojih drugara. Igrao sam devet godina na ‘Marakani’, tako da ne mogu da budem ravnodušan.

Kako je kum Viktor reagovao na interesovanje Partizana?

– Kum me je nagovarao da potpišem za Partizan, ali evo malo šale i on je igrao za Zvezdu i ja sam išao da ga gledam, sve je to pomešano. Ostaće žal ako ne budem obukao dres Zvezde. Voleo bih da odigram jedan derbi, igrao sam ih u raznim zemljama, ali ne i u svojoj domovini.

Prošao si kompletnu omladinsku školu Crvene zvezde, bio šampion, ali svojih pet minuta na ‘Marakani’ nisi dočekao, šta se tada dešavalo?

– Moja generacija je bila sjajna, ali to tada nije bilo praćeno kao sada, bilo smo omladinski šampioni, ali se tada uprava nije oslanjala na svoju decu. Iz moje generacije je bilo sjajnih igrača, ali niko nije ništa napravio veliko, niti je dobio šansu u prvom timu. Guma Bogdanović i Bojan Pavlović su igrali u prvom timu, Pavika je odličan momak, eto on je branio. Bio je i Rade Veljović veliki talenat. Zvezda je veoma teška da se u njoj igra, veliki je tu pritisak – zaključio je Vujadinović u razgovoru za HotSport.