Jedna od najtežih stvari u životu profesionalnog fudbalera i sportiste jeste period priprema.

(Od kapitena Voždovca iz Beleka – Miloš Pavlović)


Ne samo zbog fizičkih napora, već i zbog toga što često zna da bude i psihički naporno. Promena ritma života i menjanje navika, ali najteže od svega, kada si u toj situaciji, što ti nedostaje porodica.

Za one koji ne znaju, odlazi se u karantin, odvajamo se od porodice i prijatelja, provodimo sa saigračima 24h dnevno. Naravno sve to ima svrhu itekako. Bolje se upoznaju igrači i stručni štab, trener bolje prenosi svoju filozofiju igre na ekipu, i na kraju krajeva i saigrači postanu bliži, učvršćuju se veze u timu. Sve to nakon priprema rezultira boljom atmosferom u ekipi i naravno rezultatima, ako se kvalitetno radi.

Meni lično, jedan od najtežih momenata u pripremnom periodu jeste odvajanje od porodice, od moje supruge i dece. Navikao sam na to da nakon treninga provodim što više slobodnog vremena sa njima, ali tokom priprema sam uskraćen za to. Na početku karijere, kada sam bio mlađi, nisam bio oženjen i nisam imao svoju porodicu, sami treninzi su padali mnogo teže i bili najveće opterećenje. Kao iskusniji igrač, već sam mentalno naviknut na takav ritam rada i taj deo mi lakše pada sada, ali zato imam drugi problem, a to je odvajanje od moje porodice.

No dobro, nije sve tako crno, čim se uđe u autobus i krene put aerodroma, tu je ta dobra stara i pozitivna atmosfera koja vlada u našem klubu, za koju su zaduženi kako iskusniji igrači, Miša (Mihajlov), Mare (Jovanović) i Mika (Mikić), kao i mlađi igrači Duronjić, Lukec (Luković) i Purta (Purtić), koji je jedan od dvojice mojih fudbalskih sinova, pored Maksimovića.

Ali nikako ne smemo zaboraviti nekada perspektivnog fudbalera iz Jerkovića, Miloša Krnjajića, poznatijeg kao Krnja. Krnja je omiljeni deo ekipe i momak koji nam svojim šalama, ‘ljubaznošću’ i ‘smirenošću’, koje su njegov zaštitini znak, olakšava da svaki dan prođe brže i lakše.

Let od Beograda do Istanbula prošao je odlično i nakon dva sata leta sleteli smo u glavni grad Turske. Uvek ‘neizmerno zabavna’ pauza na aerodromima, ovoga puta je trajala dva sata. Toliko smo morali da sačekamo na let iz Istanbula do Antalije. Uglavnom to vreme na aerodromu prođe u šalama, pričama, ispijanju kafe i traženju što nutritivnije hrane na aerodromu. Nakon 45 minuta leta stigli smo u Antaliju. Tamo nas je sačekalo prijatno vreme u odnosu na beogradski snežni minus. Mislim da je bilo oko 15 stepeni kada smo sleteli u 8 sati uveče po Turskom lokalnom vremenu (U Antaliji je plus 2 sata razlike u odnosu na Beograd).

Nakon celodnevnog putovanja i sa obzirom na to da smo imali organizovan grupni doručak, koji je bio zakazan za 9 ujutru, čim smo stigli u hotel otišli smo na večeru, nakon koje smo se razišli u sobe. U sobi sam kao i u karantinima tokom sezone sa Maksom (Igor Maksimović).

Nakon večere otišli smo u sobu da se raspakujemo i javimo porodicama da smo sigurno stigli i da je hotel odličan, kao i hrana, jer ih uvek to najviše zanima. To mi je ujedno bio i najlepši deo dana, jer sam imao priliku da putem video poziva pred spavanje vidim svoju suprugu, ćerku i sina. Plašio sam se da li ću ih uhvatiti budne, ali sva sreća je da jesam, pa smo popričali, poželeli jedni drugima laku noć i poručio sam im da ih volim najviše na svetu.

PONEDELJAK – DAN 1

Sutradan nas je čekao zanimljiviji dan. Zakazana su dva treninga i jedva čekamo da istrčimo na teren sa prirodnom travom, koja nam svima mnogo nedostaje.

Nakon buđenja imao sam osećaj da sam spavao dva sata. Ustao sam u 7 sati ujutru, a napolju je bio mrkli mrak. Složićete se da je to jedan od najgorih osećaja, kada ustaneš, a napolju je i dalje mrak.

Uz lagani doručak i prvu jutarnju kafu, polako sam se razbudio i spremao za prvi jutarnji trening. Sreća je što hotel u svom kompleksu ima tri odlična terena, tako da ne moramo da putujemo svakoga dana autobusom do terena , već smo udaljeni od njih dva minuta hodom.

Jutarnji trening. Svi koji su ikada trenirali fudbal znaju kada je poseban osećaj trenirati ujutru na travnatom terenu, dok je trava još mokra od jutranje rose.

Takvi uslovi omogućavaju nam i brži pas i bolju kontrolu lopte. Kao po običaju, prvi trening nakon putovanja je laganijeg intenziteta i počinje razgibavanjem, navikavanjem na podlogu, laganim vežbama sa loptom kao što su dodavanja i ‘ševa’

Nakon sat i po vremena, završili smo trening i došlo je vreme da svedemo utiske nakon prvog treninga za vest na klupskom sajtu. Imao sam prilike da pozdravim sve navijače i da odradim intervju sa Jovanom Simićem, novim članom našeg marketing i PR tima, koji je lagano uklapa u novu sredinu i naš ritam.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Izjava kapitena Miloša Pavlovića nakon prvog odrađenog treninga na pripremama u Antaliji ⚽ NAPRED ZMAJEVI! 🐉 #fkvoždovac #fkvozdovac #klubkaonijedandrugi #stadionshoppingcenter #zmajevi

A post shared by FK Voždovac (@fkvozdovac1912) on

U 12:30 zakazan je grupni odlazak na ručak, a nakon njega usledio je i najslađi deo dana – popodnevni odmor, ili kako mi to zovemo ‘balavljenje jastuka’ ili ‘ubijanje oka’. Nažalost to nije dugo trajalo, jer smo već u 15:30 imali popodnevni trening.

Prilikom izlaska na teren primetili smo da su ljudi koji održavaju teren posuli pesak po terenu, što je pokvarilo doživljaj u odnosu na jutarnji trening. Inače, za neupućene, običaj je da se nakon obilnih padavina po terenu pospe pesak, da bi se brže upijala voda i da se teren ne bi oštetio nakon treninga.

Popodnevni trening je počeo uz najlepšu vežbu, omiljenu kod svih profesionalnih fudbalera, koja diže atmosferu u ekipi, već pomenutu ‘ševu’. Nakon toga usledile su taktičke vežbe, o kojima ne smem detaljnije da vam pričam, i trajale su sat vremena. Nakon toga usledio je završni deo treninga, istezanje i odlazak u hotel.

Nakon puta koji smo imali, promene podloge na kojoj treniramo, promene klime i vremenske zone, jedva smo dočekali da odemo na oporavak.

Od čega se sastoji opravak? Od ulaska u led, dva puta po 3-4 minuta, a između dva ulaska u led ide se u Hamam, Saunu ili Tursko kupatilo, u zavisnosti od toga kome šta više odgovara.

To nam pomaže da se brže oporavimo i spremniji dočekamo napore koji nas čekaju več sledećeg dana. Naravno, nakon toga usledila je večera, a nakon večere najviše volim da odmorim u sobi, popričam sa porodicom, pitam sina kako mu je bilo u vrtiću i da pitam suprugu da li je Lara možda slučajno počela da hoda. I na kraju, da pitam i nju da li joj nedostajem. Večeras ću početi da čitam knjigu koju sam dobio od Purte za rođendan. Poznavajući njega kao vrlo emotivnog i osećajnog momka, nadam se da nije u pitanju neki ljubavni roman, jer to nije baš tip knjige koji preferiram.

Sutra nas očekuju dva treninga, prvi jutarnji u 09:30 i drugi u 15:30. Odoh da čitam knjigu i čujemo se sutra.