Igrajući za Askoli u Seriji B bivši fudbaler Partizana i mladi reprezentativac Srbije se vratio u prepoznatljivu formu.

Povezane vesti

Tokom zimskog prelaznog roka pre dve godine Nikola Ninković je napustio Partizan i preselio se u Kjevo, zatim je menjao klubove u Italiji. Redom Đenova, Empoli, a sada Askoli. Iako je veoma mlad, dosta toga je već prošao u svojoj karijeri Ninković, a mnogo tema smo i dotakli u novogodišnjem intervjuu. O tome kako ga je razočarao stav uprave crno-belih, oduševio u tom momentu Vinćenco Vivarini koji se zauzeo za njega kada crno-beli nisu.

Kako ti se čini Serija B i da li je drastična razlika u odnosu na elitu?

– Što se tiče Serije B, iskreno, kada sam došao ove godine stigao sam sa jedinim ciljem, jer je dolazak u Empoli bio prinudan i poslednjih dana prelaznog roka, jer su ispali nefer u Đenovi. Četiri dana pre kraja prelaznog roka su mi rekli da neću biti starter već druga opcija na mojoj poziciji, a meni je bitno da igram. Izdešavalo se svašta, pa sam otišao u Empoli tada. Tamo sam imao povredu, a i problem sa upravom i direktorom pa je godina prošla bezveze. Imao sam ponude timova iz Serije A ali ni tu nije bilo sigurno da ću biti prva opcija. Ovde me je pozvao trener koji mi je bio u Empoliju do decembra. Nije Askoli nešto što je moj cilj ali je veoma dobro što igram svaku utakmicu po 90 minuta i što sam trenutno najbolje ocenjeni igrač u Seriji B. Ostajem do kraja sezone pa na leto Serija A. Razlika je neverovatna, kao da je drugi sport u pitanju, nema mnogo sličnosti veći je kvalitet u Seriji A. Serija B je u odnosu na našu Superligu tu negde, ali što se tiče prve dve italijanske, drastična je razlika. Mnogo prijatelja mi je pričalo da će mi biti i teže jer se ekipe brane, ali iako malo znaš da igraš u Seriji B prolaziš i ‘peške’ iako ima dosta dobrih timova i igrača, pogotovo mladih. Serija B služi više da razvije mlade.

Da li su upravo strnci ti koji su ključni za razliku u kvalitetu?

– Između ostalog da, ali i Italijani. Recimo štoperi iz Juventusa su fenomenalni, a u Seriji B nemaš ni 30 posto takvog nečega. Malo igrača i iz Serije B pozanjem jer mi je tek druga godina, ali od 11 igrača sigurno je šest ili sedam do 20 godina. Normalno je da oni nemaju toliko iskustva.

Koliko ti je period saradnje sa Vivarinijem iz Empolija pomogao da se privikneš i u Askoliju?

– Svašta se izdešavalo oko kluba i mene u Empoliju, okrenulo se sve naglo, pa je i on otišao. Ni kod njega nisam igrao jer je bio do decembra, ali je on verovao u mene i znao je da mogu da se uklopim u njegov sistem igre. S obzirom da nisam igrao kod njega a dobio sam poziv da dođem u klub koji on vodi, razmislio sam i ipak odlučio da prihvatim. O njemu samo sve najlepše, predobar čovek, kao i trener. Uvek nam je na raspolaganju, priča sa nama. Ima roditeljski odnos, ne samo sa mnom već sa svima. Hvala Bogu priča se o meni ovde i piše, već sada me sele, ali bih ostao do juna i odužio se njemu jer nisam igrao prošle godine i nije bilo lako to što je uradio za mene. Bio sam mu prva želja, da se desila greška, on bi bio kriv.

FOTO: ASCOLI CALCIO 1898

A kako gledaš na period u Đenovi i trenera Mandolinija? Da li je on ključan za to što nisi ostao u Seriji A, pošto si to zaslužio na terenu?

– Kada sam došao bio je Jurić, imao sam 18 utakmica, dva gola i asistencije, sve je išlo odlično ali je takva uprava u Đenovi da ima dosta ljudi koji dovode igrače i rade transfere pa se ne zna ko je čiji. Bio je problem ko će igrati, otišli su nam dvojica najboljih i Veloso se povredio. Rezultati su krenuli loše i ja sam bio prvi kojeg je trener stavio na klupu. I Jurić je verovao u mene, ali se svašta dešavalo. Bukvalno su mi tri dana pred kraj prelaznog roka rekli da moram da idem. Mandolini je bio tri meseca i uporno mi je pričao da sam odličan i da se strpim da računa na mene. Imao sam utisak da me pravi budalom i on i cela uprava. Samo sam u početku bio zadovoljan kod njega.

Da li si ovog leta imao i druge opcije, možda i da napustiš Italiju?

– Prvi cilj mi je bio da ostanem ovde ali sam hteo da odem u ekipu gde ću biti nosilac. Nisam hteo da ostajem u Seriji A jer bi bilo pitanje koliko bih igrao s obzirom da nisam imao kontinuitet. Pitanje kako bi to izgledalo, ne znači mi ništa da sedim na klupi. Ispostavilo se da je dolazak u Askoli pun pogodak. Zadovoljan sam, fenomenalni su i ljudi u klubu i navijači, imam tretman kao nigde, pa ni u Partizanu nije bilo ovako. Imao sam opcije za druge zemlje, ali nisam hteo da napuštam Italiju. Privikao sam se i naučio jezik, a i lepo je ovde za život i fudbal.

Kada je o transferima reč, bilo je priče i o tome da je trebalo da se vratiš u Partizan?

– Bile su neke priče, imao sam želju kao i uvek. Voleo bih jednog dana da se vratim u svoj klub i to mi je želja od prvog dana. Dogodilo se to da ljudi iz Partizana nisu bili zainteresovani i to me je posle svih priča i svega što su mi govorili i utiska da imam poštovanje tamo, pokazalo da od toga nema ni jedan posto i ne znam čime sam zaslužio tako nešto. Pogodilo me je… Pojavio se Italijan iz Empolija sa kojima nisam imao dobar odnos, Vivarini, sa kojim sam se čak i svađao. I pored svega, pojavio se niotkuda, čovek koji zna moj temperament i javlja se da stane iza mene i garantuje da ću biti nosilac igre. To me je najviše iznenadilo, da u tvojoj kući tvoji ljudi ne veruju u tebe, a pojavi se tamo neki Italijan koji te zna tri meseca i evo sad mu vraćam deset puta više. Jako mi je žao zbog Partizana, osetio sam se loše i poniženo, ali to je njihovo pravo, zaduženi su za to. Oni vode klub kako najbolje znaju. Da dovedu nekoga ili ne, njihovo je pravo. Oni biraju, samo tako.

Da li si ti osuđen na takve stvari pošto postoji verzija priče da je tvoj transfer u PAOK stopirao Zvonimir Vukić?

– Da, pre dve godine… Postojala je priča za PAOK. Ne mogu da se setim tačno ko me je pozvao, ali su mi rekli da je jedan Srbin to stopirao. Zašto, nemam pojma. Imao sam dobar odnos sa Zvonetom (Zvonimirom Vukićem) dok smo bili u Partizanu. Ne znam šta se izdešavalo, ali sam se baš iznenadio. Ne znam šta bih dalje rekao.

FOTO: ASCOLI CALCIO 1898

Sada se priča da je Spartak iz Moskve spreman da te angažuje?

– Kontaktirali su me ljudi iz Moskve ali to je sve na dugom štapu. Od toga je prošlo mesec dana, ništa nije sigurno, interesovanje postoji ali ništa više. Javljaju se sportskom direktoru i sve ostaje na tome. Što se mene tiče sigurno neću žuriti jer sam zadovoljan šta god da bude osim ako ne bude neka jako dobra prilika. Za sada bih ostao ovde.

Kako bi se privikao na boje Moskovljana?

– Malo bi mi smetale boje i trebalo bi mi vremena da se priviknem ali snašao bih se. Askoli ima treće crvene dresove, ali ih praktično i ne koristimo. Rekao sam već da imam sjajan tretman, to mi je dokazao čak i ekonom. Trebalo je u dva navrata da igramo u crvenoj garnituri, ali je ekonom promenio pošto sam mu rekao da neću da igram ako to ne uradi. Prvi put su u ovoj sezoni u tim dresovima igrali protiv Venecije kada sam suspendovan. U crvenim ne sme da se igra. Jednom sam samo igrao u crvenim štucnama koje su deo te kombinacije, jer smo morali zbog nekakvog znaka, ali su dresovi ipak ostali crno-beli. Naravno, to je sve zarad šale i dobrih odnosa u klubu, a što se boja Spartaka tiče, privikao bih se ako budem morao.

Da li pratiš Superligu i jesi li uvedio neki napredak u odnosu na dane kada si igrao ovde?

– Pratim i ne vidim neki bitan pomak osim što je dobro ovo što Zvezda radi u Ligi šampiona, teška srca rečeno… Realan sam, za srpski fudbal je dobra stvar Zvezdino učešče u Ligi šampiona gde su pokazali u dobrom svetlu. Pobeda nad Liverpulom i remi sa Napolijem su veliki rezultati. Očigledno dobre nisu neke stvari koje svi vide u Superligi i šalju lošu sliku svetu. Nadam se da će napredovati.

FOTO: ASCOLI CALCIO 1898

Pratiš li i tvoje crno-bele?

– Pretprošle godine kada je iznenada Partizan uzeo titulu sa Leonardom, Đurđevićem i Tavambom, uzeo ju je jer je pogodio sa pojačanjima, sada nije. Koji su igrači došli, koji su otišli, ne bih da pričam o tome… Niti kako su procenili ljudi u klubu jer svakako da svi oni daju svoj maksimum. Žao mi je veoma što je Partizan u konstantnom problemu i što se igrača i navijača tiče. Siguran sam da bismo svi mi želeli da navijači budu zajedno, i mi navijači koji u tome ne učestvujemo, kao i igrači. Nadam se da će se to uskoro rešiti što se njih tiče, a i što se stvari u klubu tiče. Da se pripremi novi stari Partizan, što i zaslužuje.

Nikada nisi želeo da detaljnije pričaš o onom duelu sa Vojvodinom pre tri godine, šta se tačno tu desilo između Novosađana i Saše Ilića što te je onoliko uznemirilo?

– Toliko se i ne sećam tog meča, ali su utakmice Partizana i Vojvodine, posle Zvezde, jedan od najvećih derbija. One su teške, pune naboja i nervoze što je sa te strane normalno, ali sa druge i nije jer je to Saša. Mi navijači i igrači ne damo na njega, zna se ko je on, legenda. Imamo neizmerno poštovanje, mislim da svi igrači na terenu treba da ga poštuju. On je neko ko treba da se gleda sa poštovanjem. Tada se desilo tako zbog tenzije u žaru borbe, ali igrajući u Partizanu sam video da i protivnici imaju veliko poštovanje za njega.

O Iliću si uvek govorio u superlativima, koliko je on zaslužan za tvoj fudbalski razvitak a i lični?

– Od prvog dana u prvom timu je bio tu za mene, pomagao je puno i imao sam mnogo da naučim kao i svi mlađi igrači tamo. Imao sam puno od njega da naučim i van terena i na terenu. ugledao sam se na Saleta i pomogao mi je. Ostali smo jako dobri, čujemo se često i družimo se. On je jedan od mojih najboljih prijatelja i idol kada sam bio klinac.

Jesi li se pokajao zbog onog ‘čuvenog snimka’ prepirke sa navijačima Partizana?

– Što se snimka i svega tiče nisam se nikada pokajao, možda malo jer nije trebalo na taj način i tako jer se radilo o nekom lažnom navijaču. Hteo je da me isprovocira namerno. Takvih ima sigurno i među partizanovcima. Ne kajem se zbog reči, stojim iza toga. Krivo mi je što je bilo na taj način. Neprihvatljivo mi je da neki navijač vređa svoje igrače ili bivše igrače što je jako loša stvar kod nas. To ne viđam u Italiji toliko, i ovde navijači izražavaju nezadovoljstvo kada ide loše ali tokom utakmice ili kada se sretnu u gradu, nisam video neke uvrede.

Često smo mogli da te vidimo i u Pioniru od kad si otišao iz Partizane, pratiš li dešavanja u košarkaškom klubu?

– Pratim ih, gledam sve. Došao je Trinkijeri izgubili smo od Cedevite, pa sad tukli Olimpiju. Italijan je doneo nešto novo. Vidi se napredak u ekipi, dokaz je prolazak u drugu fazu Evrokupa, a ostaje i borba u ABA ligi. Ne sumnjam da će iz dana u dan ići sve bolje. Dosta me je igrača ovde pitalo kakav je košarkaški tim Partizana. Rekao sam im da ne mogu da im opišem, pogotovo atmosferu kada je derbi ili kada je Partizan igrao utakmice Evrolige. To ne može da se opiše, već mora da se doživi. Dosta su Italijani i upućeni u našu košarku, znaju i da Partizan ima sjajan košarkaški klub. Partizan treba da se vrati na evroligaški nivo. I naravno kada god mogu uvek odem da pogledam, obožavam Pionir i atmosferu tamo.

FOTO: STARSPORT