Kraj sezone u Litvaniji Marko Tomić iskoristio je da poseti rodni Niš.

Povezane vesti

Talentovani vezista Žalgirisa priprema se za nastavak sezone, a praznike je proveo u individualnim treninzima na Čairu, gde je i lansirao svoju karijeru.

Žalgiris je sezonu završio na drugom mestu sa dva boda zaostatka za šampionom Suduvom, a zapaženu ulogu imao je Marko Tomić, univerzalac koji je dospeo u tim sezone A Lige.

– Iza sebe imamo dobru sezonu. Nedostajalo je malo sreće da završimo sezonu kao šampioni. Uz nekoliiko dobrih pojačanja i očuvanje tima, verujem da možemo da narednu sezonu završimo kao šampioni – počinje razgovor za Hotsport Tomić.

Tomić je više od deset godina proveo kao igrač Radničkog, u kome je počeo od kadeta, nastupao je i za Čukarički, a danas nosi zeleno-beli dres tima iz Viljnusa. Otkriva nam sličnosti i razlike između dve države i stilova fudbala.

– Moram da priznam da je život u Litvaniji mnogo mirniji nego u Srbiji. Ljudi su posvećeni svom poslu i kada se radi teško je sresti ljude po kafićima i prodavnicama. Što se fudbala tiče, mnogo je dinamičniji, igra se dosta agresivno. Dosta problema mi je pravila podloga na samom početku. Žalgiris igra na veštačkoj travi i bilo mi je potrebno vreme da se naviknem na to, kaže Tomić.

FOTO: STARSPORT

Potom se okrenuo samom početku karijere.

– Ponosan sam na to što sam karijeru počeo u trećem rangu takmičenja i izborio se za mesto u Radničkom. Nije mi bilo lako, ali moram da zahvalim Predragu Stamenkoviću i Nenadu Stamenkoviću  (pomoćni treneri u tom periodu prim. aut.) koji su u meni videli potencijal i doveli me u Radnički. Kod Dragoslava Stepanovića i i Saše Mrkića sam se grčevito borio za „mojih pet minuta“ a dolaskom Rastavca uspeo i da se izborim za minutažu i na kraju sam dobrim igrama uspeo da pridobijem simpatije publike i Nišlija, kaže Tomić.

Tomić ističe da su Litvanci iznenađeni kada im otkrije za koga navija.

– U razgovoru sa trenerima, saigračima i navijačima često me pitaju da li navijam za Zvezdu ili Partizan. Iznenadi ih kada kažem da sam ja dete Radničkog i da navijam samo za Radnički. Objasnio sam im da u Srbiji postoji jedan klub koji zovu Real sa Nišave i upoznao ih sa našom istorijom. Meraklija sam i time se ponosim, kaže Tomić.

Prelazak u novu sredinu uvek je težak. Kada je teško, uvek je tu prvi komšija, a tako je bilo i u slučaju Marka Tomića.

– Dolazak u novu sredinu je uvek težak, moram da priznam da je meni bilo jako teško da se naviknem na sve što život u novoj zemlji pruža, a od prvog trenutka pomogao mi je saigrač iz Hrvatske Slavko Blagojević. Dosta vremena provodim sa njim i njegovom porodicom i to mi znatno olakšava činjenicu da sam daleko od kuće.