Jedan je iz reda majstora ove igre, skroman kao malo koji brazilski momčić koji je dosegao do astronomskih ugovora.

Povezane vesti

Sigurno ste se nekada pitali gde je i šta radi onaj Anderson čiji su se dredovi vijorili po hladnom engleskom vetru dok je vešto zaobilazio čuvare na premijerligaškim terenima – imamo odgovor.

U Turskoj, drugoj ligi, ali u klubu koji ima ozbiljne ambicije za plasman u elitu. Više nema dredova, doduše ošišali su mu ih još u Mančesteru, ali to nije jedini razlog teškog prepoznavanja. Godine očito nisu na Andersonovoj strani, ali je još uvek fudbalski majstor. Uverili smo se, kao i većina stanovnika Adane koji su pohrlili ka stadionu Demirspora kada su čuli ko dolazi.

U ekskluzivnom intervjuu za HotSport, Anderson je govorio o svojim najsrećnijim i najtmurnijim danima karijere, iskustvu igranja sa velikim svetskim asovima, ali i srpski štoperima, Nemanjom Vidićem u Junajtedu i Milanom Mitrovićem u Adani.

Tvoj prelazak iz Porta u Mančester obeležila je najprestižnija nagrada za jednog mladog fudbalera – ‘Golden boy’. Kako si se osećao u tim momentima?

– Bilo je neverovatno, imao sam odličnu sezonu u Mančesteru te 2008. godine. Agent i moja majka su mi javili da sam upravo ja odabran za nagradu ‘Golden boy’. Dobro se sećam tih dana, igrao sam sa vrhunskim fudbalerima koji su mi tada ukazali veliko poštovanje. Tu su bili Kristijano Ronaldo, Vejn Runi, Rajan Gigs, Pol Skols, Rio Ferdinand i mnogi drugi momci koji su mi na terenu pomogli da dođem do jedne takve nagrade.

Mnogi stranci koji su zaigrali u Premijer ligi su pričali kako je najlakši deo potpisati za klub iz Engleske. Anderson je bio sve osim miljenik tamošnje javnosti, a pogotovo medija. Brazilac je prošao put od ‘novog Ronaldinja‘ do ‘najveće Fergusonove greške’ i na svojoj koži osetio surovost Premijer lige.

– Bio sam u Portu od svoje 16. godine i tamo se već moglo naslutiti da ću imati dobru karijeru, da me čekaju velike stvari. Nakon dve godine me je kupio Junajted i odmah po dolasku u Englesku sam se zadesio u specifičnoj poziciji. Sećam se da je Skols doživeo težu povredu i da sam morao da ga zamenim na terenu. Odradio sam to kako treba i tada prvi put osetio svu žar igranja tamo. Ali enleski novinari… Zapravo nikada nisam mario o tome šta oni pišu jer je jedino što sam hteo bilo da donesem najbolje klubu za koji igram i pomognem saigračima. Uopšte i ne volim poređenja jer je svaki igrač drugačiji i specifičan, a oni su me poredili sa Ronaldinjo Ronaldinjo je drugačiji od mene, i Kristijano Ronaldo je drugačiji, Kaka je drugačiji… To su sve fudbaleri sa nekim svojim kvalitetima i drugačijeg mentaliteta.

FOTO: ADANA DEMIRSPORT

Četiri puta si osvojio Premijer ligu i jednom Ligu šampiona, koji ti je trenutak iz tih sezona najdraži?

– Moj omiljeni momenat u Mančesteru bilo je finale Lige šampiona, trenutak kada sam izveo penal u tako velikoj utakmici. Veliki trenutak za moj ceo život, ne samo karijeru. Tako velika stvar u momentu kada još uvek nisam napunio ni 19 godina je nezaboravan za mene, moju porodicu, prijatelje… Naš san se ostvario te večeri i to je zapravo možda i najbolji momenat u mom životu. Osvojio sam dosta toga sa Mančester Junajtedom, Premijer lige, FA kup, Ligu šampiona… Iz utakmice u utakmicu sam živeo nezaboravne detalje.

Po čemu ćeš pamtiti finale sa Čelsijem na Lužnjikiju 21. maja?

– Sećam se kada se Gigs okrenuo ka Ser Aleks Fergusonu pred kraj utakmice i rekao mu: ‘Anderson je veoma dobar u izvođenju penala, ubaci ga u igru’. Ušao sam u finišu i nisam ni pipnuo loptu, nakon toga su usledili penali i to je nešto malo čega se sećam, pod velikim nabojem emocija te večeri.

A posle penala?

– Pamtim da su se neki momci odlično zabavljali posle osvajanja Lige šampiona, neki su i plakali jer je to stvarno bila jedna od najboljih godina u istoriji Mančeser junajteda. Osvojili smo tri trofeja i dosta priznanja za najbolje igrače, a i po pozicijama. Fudbaleri Mančestera su bili u svim prvim timovima takmičenja, i defanzivci, i vezisti, i napadači.

Da li ti fale te jake utakmice i derbiji kakvih ima samo u Premijer ligi?

– Upravo to što kažeš je fudbal. Voleo sam da igram te velike utakmice, protiv Liverpula, Arsenala, Čelsija. Dobro je kada preko puta sebe imaš velika fudbalska imena. Bilo je dosta jakih utakmica u Ligi šampiona, sa Barselonom…

Posle slavnih dana, došli su i oni tmurniji. Ferguson je rečio da se povuče, preveliki zalogaj uzeo je Mojes, koji u svojoj taktici nije video Andersona, pa je Brazilac otišao u Seriju A na pozajmicu.

– Napustio sam Junajted jer sam želeo da igram malo više, bilo je vreme da se neke stvari promene. Fergi je otišao iz kluba, neka poznata imena su takođe napustila ekipu kada su igrači u pitanju. Dobio sam dobru ponudu da odem na šestomesečnu pozajmicu u Fiorentinu. To je jedan zaista sjajan klub sa fenomenalnim ljudima u njemu. Odlično sam se proveo tamo i srećan sam što sam stekao i takvo iskustvo. Ne kajem se što sam tada otišao iz Mančestera.

Da li je bio težak fudbalski povratak u domovinu?

– Bilo je teško, osetio sam da treba da se vratim kući zbog moje porodice, jer dug vremenski period nisam video moju decu, kao ni prijatelje. Od 16. godine nisam bio tu i bilo je vreme da se vratim, jednostavno sam morao. Osetio sam ono ‘sada je stvarno dosta’ u sebi.

FOTO: ADANA DEMIRSPORT

Igrao si i sa Ronaldinjom i sa Kristijanom Ronaldom, mogu li se takvi igrači uopšte porediti?

– Ne mogu da ih poredim, stvarno je teško podvući crtu i reći koji je u čemu bolji od takva dva igrača. Igrao sam sa puno fenomenalnih fudbalera, ne samo sa Ronaldinjom i Ronaldom, bio sam u timovima pored Karlosa Teveza, Vejna Runija, Kake… Svi su oni specifični i različiti. Naravno, najbolji ikada sa kojim sam igrao su Ronaldinjo i Kristijano Ronaldo, ali opet su tu i Gigs, Skols, pa i Robin van Persi koji je neverovatan. Kada su Ronaldinjo i Kristijano Ronaldo dobijali nagrade za najbolje fudbalere na svetu, igrao sam sa njima i video da je opravdano. Teško ih je porediti, glasam za obojicu.

U karijeri si igrao i sa jednim od najboljih srpskih igrača ikada, Nemanjom Vidićem, kakav je on utisak ostavio na tebe?

Nemanja Vidić je onaj pravi čovek – kapiten, kao što je to bio i Rio Ferdinand. Svi ti ljudi su imali predodređenu ulogu u Mančesteru, svojim fudbalskim znanjima i mentalitetom. Svi smo znali šta želimo, da budemo šampioni, Ferguson nas je naterao da verujemo u to i zato smo osvojili tolike trofeje. Dosta zabavnog vremena sam proveo sa Nemanjom u Engleskoj i bila mi je čast što sam igrao sa jednim tako dobrim čovekom i fudbalerom.

 Da li te je naučio neke reči na srpskom?

– Nažalost nije, sve vreme je govorio engleski.

Baš kakav je slučaj bio za vreme igranja u Junajtedu, i sada Anderson iza sebe ima jednog srpskog defanzivca. Reč je o Milanu Mitroviću koji je u Adanu stigao dve nedelje pre Brazilca, nakon što je bio pravi bedem ispred gola Vladimira Stojkovića u Humskoj.

Mitrović je naš šaljivdžija u ekipi. Sjajan jedan momak, obožavam ga. On stvarno igra odlično, rekao sam mu da bi mogao da se oproba u Premijer ligi i smatram da bi se snašao tamo sa svojim stilom. Jak je, dobro skače i igra glavom, ako bude imao priliku da ode u Premijer ligu, to će sigurno biti uspešno.

FOTO: ADANA DEMIRSPORT

Vidić i Mitrović igraju na istoj poziciji, vidiš li neke sličnosti?

– Kada bi Nemanja Vidić i Milan Mitrović igrali zajedno u timu, to bi bila jaka odbrana. Kada pogledam, Vida je igrao desno u centralnom delu odbrane, Mitro ovde igra levo, Srbija bi imala odličnu defanzivu u reprezentaciji sigurno kada bi se to sklopilo. Obojica su izuzetno posvećeni i koncentrisani, taj tandem bi stvarno bilo zanimljivo gledati. Imali biste jednu od najboljih odbrana na svetu. Ponosan sam što sam igrao sa obojicom.

Šta je prelomilo da se vratiš u Evropu i potpišeš za Adanu?

– Ja sam čovek koji voli izazove, uživam ovde šest meseci, tu sam sa porodicom i predsednik mi je dao veoma dobre uslove. Adana je klub koji ima veliku tradiciju ovde u Turskoj i ambicije da se vrati u elitu, tako da sam srećan što sam ovde. Svaki novi početak je težak, pogotovo ovde u Adani gde je klub doveo veliki broj pojačanja, ali mislim da odrađujem dobar posao i da značim timu. Svi su srećni.