…ne ide vam baš najbolje? Pa i ne čudi, s obzirom na to da je teško poverovati da igde na svetu postoji tim koji bi zbog nečega što nema veze sa sportskim borilištem i rezultatima na njemu odlučio da se rastane sa svojom najvećom zvezdom. Zašto bi iko naštetio sebi i svojim rezultatima?

Povezane vesti

Jer, vrhunski sportisti su „brend“, praktično nedodirljivi, pa im je kao superzvezdama dozvoljeno da rade šta im je volja, bez ikakve odgovornosti. Sem one finansijske, naravno. 

Tako smo poslednjih nedelja svedoci priče o navodnom silovanju koje se dogodilo 2009. godine u Las Vegasu, kada je Kristijano Ronaldo, tada fudbalska zvezda Mančester Junajteda u usponu koja je potpisala ugovor sa Real Madridom, Da ne bude zabune, „navodno“ je napisano jer Portugalac za sad negira da je silovanja bilo i insistira da je sve bila obostrana želja.

Devojka po imenu Ketrin Majorga je od tad do sredine ove godine ćutala, a njene tvrdnje detaljnije je istražio nemački „Špigl“, i došao do nekih, bez namere da zvučimo senzacionalistički, šokantnih informacija. Naime, ovaj list tvrdi da u SAD postoje dokumenti po kojima je zvezda Juventusa priznala da je bilo silovanja! Zbog toga je ovoj devojci isplaćena suma od 375.000 dolara kako ne bi više spominjala ovaj događaj, ali je Majorga taj dogovor prekršila jer je, kako Špigl tvrdi, na njega bila prisiljena. 

No, to nije sve.

Naime, pojavili su se novi dokumenti, kako tvrdi dalje Špigl, po kojima je Ronaldo svojim advokatima ne samo usmeno priznao, već i do detalja opisao sam čin, više puta istakavši da je Majorga rekla da ne želi seksualni odnos. 

– Rekla mi je „ne“, a posle mi je nekoliko puta tražila da prestanem, napisao je Portugalac u dokumentu koji su mu advokati dali da popuni sa ciljem da ga što bolje pripreme za postupak. 

Da stvar bude gora, ovo je drugi put da Ronalda optužuju za silovanje, pošto je već jednom, i to 2005. godine, to isto učinila francuska sobarica koju je Ronaldo navodno napastvovao u Londonu, ali je i taj slučaj zataškan.

U međuvremenu, u nekom drugom univerzumu…

Superbol je spektakl i jedna od utakmica koje sa pažnjom – što zbog samog sporta, što zbog šou programa na poluvremenu – prati čitav svet. Ove godine jedan od glavnih favorita da se domogne borbe za prestižni trofej koji nosi ime po legendarnom Vinsu Lombardiju jesu Kanzas Siti Čifsi. Posle 12 nedelja, Čifsi imaju skor 9-2 i grabe bez gledanja ka prvom mestu AFC konferencije. Svi su ih maltene videli kao sigurne učesnike konferencijske runde (polufinala, po našem), a onda je na videlo posrednostvom portala TMZ izašao snimak na kom Karim Hant, možda i najveća zvezda ovog tima i momak od kog su svi očekivali da postane najbolji raning bek u istoriji kluba (osnovani 1960.) odguruje, a potom udara devojku. Nije pomoglo ni to što je Hant odreagovao tako nakon brojnih uvreda na rasnoj osnovi, liga je bila neumoljiva – sjajni trkač je suspendovan. Najveovatnije ga čeka pauza od šest mečeva, a uz malo veštine kazna je mogla da bude prolongirana za narednu sezonu.

A šta su uradili čelnici tima? Bez momenta razmišljanja, svoju prvu zvezdu su – otpustili. Razlog? Hant je lagao i uveravao ih da nikoga nije udario.

U čemu je razlika? 

U samom shvatanju sporta. U SAD, koliko god to čudno zvučalo jer je kod njih maltene sve biznis, i NFL i NBA i MLB i MLS imaju striktna pravila i ne prezaju da onoga ko ih prekrši kazne poprilično brutalno – primera radi, prva zvezda lige Adrijen Piterson morao je da propusti celu sezonu zbog zlostavljanja deteta, Zik Eliot je prošle godine zbog napada na devojku tokom koledž dana kažnjen sa šest utakmica zabrane igranja… No, ni taj Piterson, ni Eliot, pa čak ni legendarni Tom Brejdi nisu veći od lige, i dok su njeni članovi, moraju da se ponašaju na način na koji bi jedan vrhunski sportista trebalo da se ponaša.

U Evropi, od kad je čitava priča počela polako da se odmotava, ni čelnici Real Madrida, ni čelnici Juventusa, niti ljudi koji sede u foteljama UEFA i FIFA nisu se oglasili povodom optužbi da je prva zvezda evropskog i svetskog fudbala počinila tako gnusan zločin. I čini se da neće, jer za razliku od SAD, u Evropi nije bitno šta fudbaler radi u svoje slobodno vreme – sve dok na terenu isplaćuje uloženo. 

Probajte opet da zamislite svet u kom se Juventus odriče Ronalda zbog silovanja? Ne možete? Razumljvo, ali razlog ne leži u činjenici da je suludo otpuštati najboljeg igrača tima, već u nečemu mnogo gorem. Zašto ne leži? Pa jednostavno je – svakom prosečnom ljubitelju sporta bi trebalo da bude jasno da nijedan fudbaler, ko god bio, nije veći ne samo od kluba, već ni od sporta kao takvog, a klub čiji je član ima zadatak da sport sačuva mestom na kom pre svega vlada fer-plej. 

Otpuštanje Ronalda – i ne samo njega, već i svih koji se nalaze u sličnoj situaciji – bi značilo odricanje znatne sume novca, a svrha dolaska Kristijana Ronalda Juventus je, između ostalog, i finansijska „stabilizacija“ ovog kluba. Što je, bar za njih, priznaćete, ipak mnogo bitnije od celokupne slike koju ova situacija šalje u svet.  A i nije kao da ne postoje alternative. Ukoliko ga ne osude, super, „pravda je opet pobedila“. Ukoliko, pak, Ronalda proglase krivim, potrudiće se u Juventusu, ali i u Realu i UEFA da se to što pre zaboravi kroz neku novu Superligu ili nekog novog veštačkog „velikana“. 

Jer, dok je u SAD sport zapravo sport, sa sve hot-dogovima za navijače, u Evropi ipak predstavlja čistu potvrdu one stare, narodne – ispravite me ako grešim, mislim da je rimska? – poslovice – hleba i igara. A ko još mari za to što je hleb bajat, dok igre na TV-u lepo šljašte?