Novi reprezentativac Srbije iz redova Partizana poslednjih dana je u centru pažnje zbog svog debija među ‘orlovima’, ali i sve boljih partija u dresu Partizana.

Povezane vesti

Leta 2017. godine Nemanja R. Miletić stigao je u Partizan kao povratnik u srpski fudbal, a već u prvim minutima u crno-belom dresu protiv Olimpijakosa u Humskoj pokazao je da će ga krasiti požrtvovanje i energija u igri.

Vrlo brzo je ‘uskočio’ u startnu postavu i kroz nešto više od godinu dana se nametnuo kao igrač bez koga je teško zamisliti odbranu ‘parnog valjka’. Uz to je postigao nekoliko važnih golova u Evropi, te dodatno kupio navijače i postao njihov miljenik.

Zato se na gotovo svakoj utakmici u Humskoj može čuti ‘Ćelavi, ćelavi’ u čast današnjeg sagovornika HotSporta.

 Ove 2018. si igrao u nokaut fazi Lige Evrope, postigao nekoliko važnih golova u crno-belom dresu, postao ljubimac Grobara, ušao u reprezentaciju… Može li se reći da je ovo tvoja godina karijere?

– Lepo se osećam. Ova 2018. godina je krenula nikad bolje, rezultati su bili dobri u Evropi, kasnije i dobio poziv u reprezentaciju. Prvi san bio mi je da igram za Partizan, drugi za nacionalni tim i presrećan sam što su mi se ispunila oba sna – počeo je priču za HotSport, Nemanja R. Miletić.

Kakvi su bili tvoji prvi fudbalski koraci? Pre odlaska u Belgiju i potpisa sa Partizan, stvorio si sasvim solidnu karijeru u Superligi Srbije.

– Mislim da sam sa nekih 16 godina otišao od kuće, trenirao sam do tada u Banetu iz Raške. Igrao sam u Prvoj ligi sa Slogom iz Kraljeva, imali smo dobru ekipu, ostao sam tamo šest godina, odigrao preko 100 utakmica, bio i kapiten u poslednjoj godini i tu sam stekao neko ime. Zatim je usledio izazov u Borcu, tada je došao trener Lalatović, imali smo strašnu sezonu, sećate se sigurno da smo dobili Zvezdu sa 5:1 na ’Marakani’. Posle je Lalatović otišao u Vojvodinu i pitao me da li bih želeo i ja da pređem tamo. Posle toga sam otišao u Vesterlo, pa je stigao poziv od Partizana koji nikako nisam mogao da odbijem.

 Interesantno je da si u reprezentaciji najviše vremena provodio sa Jovičićem i Rodićem.

Branka Jovičića znam jako dugo, trenirali smo u Banetu iz Raške, pa kasnije i u Borcu iz Čačka. Rodu (prim.aut. Milan Rodić) nisam poznavao tako dobro, ali su i jedan i drugi su fenomenalni momci. Znao sam još trojicu ili četvoricu iz reprezentacije, ali mi je Roda uz Jovičića najviše pomogao. Družimo se i van terena tokom sezone, a ne samo u nacionalnom timu.

(Izvor: youtube / HOT SPORT)

Selektor Krstajić je za tebe bio pun reči hvale, posebno time da si vozio satima da bi došao na okupljanje nacionalnog tima, jer si rodom sa Kosova i da ceni tradiciju i vaspitanje koje nosiš odatle?

– Mnogo mi znači. Stvarno se sve odigralo neverovatno brzo. Dobili smo od Partizana tri slobodna dana i rešio sam sa devojkom da odem kući, jer nisam bio sigurno tri ili četiri meseca. I bukvalno čim sam ušao u kuću, nije prošlo ni pola sata, dobio sam poziv iz kluba. Pitali su me: ’Nisi valjda napustio Beograd?’, ja sam odgovorio ’Nažalost, jesam’, ali kada su mi rekli da moram sutra u 12 sati da se javim u selektoru u Pazovi, ostao sam još sat vremena kod kuće i krenuo nazad. Selektoru hvala na poverenju, veoma mi prija i sve što je do mene ja ću dati da mu vratim na terenu.

 Pre utakmice sa Crnom Gorom od Marka Jankovića je stiglo ‘Čuvaj se, Ćelavi’, a šta su ti on, Nebojša Kosović i Aleksandar Šćekić rekli posle meča i pobede Srbije?

– Čestitali su mi na pozivu, a posle Rumunije kada sam debitovao. ’Mesko’ se uvek šali i to je bila mala šala, a nažalost on je vukao manju povredu, pa nije odigrao ceo meč.

Imaš pevačke gene, mada u timu baš i ne smatraju da si dobar pevač. Mi ćemo te pohvaliti kako si izveo ‘pesmu za krštenje’ u nacionalnom timu. Zašto baš pesma Šabana Šaulića?

– Morao sam da se spremim. Jovičić i ja smo kao debitanti, od samog okupljanja pričali šta ćemo da pevamo. Inače stvarno nisam stidljiv, ali tada kada ustanete pred saigrače, popnete se na stolicu i pogledate ih – nije prijatno. Tu pesmu u pola noći znam da odpevam, ali kada je trebalo da počnem, zablokirao sam. Jovičić i ja smo bukvalno dva sata učili tekst pesme i non-stop sam je pevušio, ali sam je ipak zaboravio. I onda se Ljajić oglasio, nije zaboravio na tradiciju, i rekao: ’Šefe, imamo nove momke, moraju da pevaju’. Stvarno sam dao sve od sebe, ali sam zbrzao jer tih 15 sekundi traju kao 15 minuta. Volim da pevam, ali tu se baš nisam pokazao. Ipak, da nisam fudbaler, pevač ne bih bio definitivno.

 Poslednji ‘večiti’ derbi bio je već tvoj četvrti, i po opštoj proceni – najbolji. Ipak, ponovo je izmakla pobeda.

– Bili smo bolji. Videli ste da smo u meč ušli da dobijemo od samog početka i da smo bili na tom putu. Pokazali smo veću želju i 60 minuta smo bili fenomenalni. Krivo mi je jer će se uvek pričati da li je bio gol ili nije. Nije moralo na takav način da se odluči ishod. Da je lopta cela ušla, da je bio čist gol, ne bi bilo nikakvih problema. Ali jesmo zadovoljni jer smo odigrali takav derbi, mislim da su i navijači bili ponosni na nas. To nam je satisfakcija, kad već nismo trijumfovali.

FOTO: HOTSPORT

 Naravno da prvenstvena trka nije gotova i sigurno među sobom razgovarate u svlačionici – da li očekujete čekate nekoliko kikseva Zvezde ili ste uvereni da možete da ih dobijete u preostala dva derbija?

– Imamo još dva derbija, sve je otvoreno, Mislim da je nemoguće da jedan tim, koliko god bio dobar, pobedi u 40 ili 50 utakmica koje odigra u sezoni. Sve što je do nas, mi ćemo pokušati da uradimo. Usredsređeni smo na to maksimalno i uradićemo sve što je do nas.

 Desni bek ili štoper?

– Celog života sam igrao i beka i štopera i išao sa jedne na drugu poziciju. Mislim da meni više odgovara štoper, iskreno. Ali već desetak utakmica sam uz desnu aut liniju i što se kaže ’namestio sam se’. Zavisi i od raspoloženja i nekih drugih stvari, ali mi ništa nije problem, jer na obe pozicije mogu da odigram onako kako šef zahteva.

Dao si nekoliko vrlo važnih golova i u Evropi i prvenstvu. Koliko si radio na tom polju napada i koliko tek navijači mogu da očekuju od svog ‘Ćelavog’?

– Nisam preterano radio na polju napada, ali mi timski uvežbavamo prekide, radimo na tim blokovima i od kako je došao Bata Mirković primamo baš malo golova i otvara se dosta toga na ofanzivnim prekidima. Dao sam u Viljnusu, zatim i protiv Danaca u Beogradu. Imam dosta samopouzdanja i nadam se da neću stati. Zacrtao sam neki broj u sebi, dao sam do sada četiri i kada bih dao još dva ili tri bio bih zadovoljan budući da sam defanzivac.

 Ovih dana se priča da ti se sprema novi, poboljšan ugovor, kako bi te Partizan ’sačuvao’ od evropskih klubova.

– Ima priče o tome, još je u procesu. Ja sam veoma zainteresovan za tu opciju i radimo na tome.

 Ti si već igrao u inostranstvu, u Belgiji. Koja je onako liga po tvom ukusu, imaš li želju gde bi voleo da zaigraš? Nekako se stiče utisak da bi ti po stilu igre najbolje ‘legla’ Serija A.

– Kao da ste znali, jutros mi je drug poslao poruku da je sanjao da ću potpisati za Torino. Ne bih se bunio, jer je lepa Serija A. Izdvojio bih i Španiju, a u Italiji bih imao dosta dobrih saveta od Bate Mirkovića, jer je on igrao u Juventusu.

 Kog protivničkog napadača pamtiš iz Belgije?

– Izdvojio bih iz Anderlehta Teodorčika. Kada sam ja bio tamo, bio je najbolji strelac lige. Kada je reč o Superligi, neka bude Boaći. Mada, kada malo bolje vratim film, Pešić mi je bio top špic. On i naš Tavamba su bili maestralni i svoj posao rade na fenomenalan način.

 Sa kojim trenerom si do sada ostvario najbolju saradnju, od koga si najviše naučio, odnosno, ko je iz tebe izvukao ono najbolje?

– Ne bih izdvajao nikoga posebno, od svakog sam pokupio neke stvari. Ne bi bilo fer da izdvojim nekog trenera. Na neki način sam voleo Lalata, na neki način Đuku, sada Batu. Ranije Neška Milovanovića. Od svih njih sam skupio neke stvari, pa vi slobodno sklopite sve njihove kvalitete i biće jasno da sam imao dosta toga da naučim.

Zapratite najjaču sportsku instagram stranicu HotSport. Hvala na poverenju.