U intervjuu koji je dao za naš portal, napadač je govorio o brojnim temama, životu u Koreji, reprezentaciji Crne Gore, ali i o svojim nekadašnjim saigračima…

Povezane vesti

Pre nešto više od pola godine on je odlučio da se sa ‘starog kontinenta’ preseli u Aziju, što se na kraju ispostavilo kao pravi potez.

Prodesionalni put ovog momka počeo je u njegovom rodnom gradu, ponikao je u Budućnosti iz Podgorice gde je odigrao i prvi profesionalni meč, a potom seli se u redove gradskog rivala Mladosti. Nakon godinu dana u tom klubu odlazi u Nemačku gde ostaje tri godine, a odatle ide u redove šampina Moldavije Šerifa. Momak koji će u narednom kvalifikacionom ciklusu zajedno sa Stevanom Jovetićem predstavljati udarnu ‘iglu tima’ koji vodi Ljubiša Tumbaković sada veoma dobre partije pruža u dresu Inčon Junajteda iz Južne Koreje za koji je postigao jedanaest golova ove sezone i nalazi se na trećem mestu liste strelaca.

FOTO:PRINTSCREEN

Kako si se navikao na život u Južnoj Koreji, s’ obzirom da si dugo igrao u Evropi?

– Na život u Koreji sam se navikao relativno brzo, lepo je za život, sve je čisto i sređeno, ljudi su ljubazni, pravo je uživanje sada kad saberem utiske nakon sedam meseci života ovde.

Možeš li stilski da uporediš fudbal ovde i tamo, pre sve kako se igra u Nemačkoj u odnosu na Koreju?

– Sigurno je da ma razlike, ovde se igra brzo, svi su tehnički obučeni dobro i trče mnogo, ima par ekipa koje prave razliku u ligi, a ostali timovi su egal, svako svakog može da pobedi. Dok u Nemačkoj znate i sami kakav se fudbal igra, Nemci su fanataci za fudbalom, i obraća se pažnja na svaki detalj.

Misliš li da je bilo rano za angažman u Aziji, s’ obzirom da si još mlad igrač, jel bilo ponuda da ostaneš u Evropi?

– Bio sam u Šerifu, osvojili smo titulu, igrali smo Ligu Evrope gde smo sakupili devet bodova, ali nažalost nismo uspeli da prođemo grupu. Ispred nas su bili Lokomotiva iz Moskve I Kopenhagen. Počela je nova sezona, krenule su pripreme i došao je poziv iz Inčona. imao sam još dve i po godine ugovora u Moldaviji, ali smo našli zajednički jezik i ja sam otišao, smatram da nisam pogrešio i da mi je drago sto sam dosao ovde.

Kako ti se čini klub i kakve su vam ambicije?

– Klub se poslednjih godina bori za opstanak, nažalost tako je i ove godine. Krenuli smo dobro prvih nekoliko kola, a onda su usledili lošiji rezultati. Kad si u donjem delu tabele mnogo je teško izdići se iznad toga, ali ima još 14 utakmica. Ja sam optimista uvek i nadam se da ćemo obezbediti opstanak u ligi.

FOTO:PRINTSCREEN

Crnogorska prezentacija ima dobru hemiju, borbenost, međutim kao da vam nešto fali da odete na neko završno takmičenje. Misliš li da je naredno Evropsko prvenstvo prilika koju ova generacija ne sme da propusti?

– To je tačno, krasi nas zajedništvo, borbenost i naravno sve što ide uz to. Kad igraš za svoju zemlju, to je nešto najlepše za bilo kog sportistu da bude reprezentativac svoje zemlje. Do sada uvek nam je falilo to malo i mislim da sad imamo i kvalitet i iskustvo da se kvalifikujemo na veliko takmičenje i tako obradujemo sve naše navijače.

 U oktobru vas očekuje duel sa Srbijom, jel razmišljate o tom meču i da je ta utakmica ‘drugačija od drugih’?

– Za nas je svaka utakmica bitna, samim tim što igra reprezentacija. Motiva nam nikad nije falilo ni za jednu utakmicu, tako da smatram da meč sa Srbijom nije drugačiji od drugih. Imamo prvo dve utakmice protiv Rumunije I Litvanije, pa ćemo tek posle njih cemo misliti o Srbiji.

 Jel se u Koreji viđaš sa čovekom koji je zasigurno najpopularniji od aktivnih igrača sa ovih prostora u Aziji, a tvojim kolegom iz reprezentacije, Dejanom Damjanovićem ?

Dejan Damjanović je ovde legenda u svakom smislu te reči. On je deset godina u Aziji, a u Koreji je ostavio dubok trag svojim igrama i golovima. Pre nego što sam došao u Koreju, čuo sam se sa njim, pitao ga o ligi, o zemlji, o životu ovde i rekao mi je da dolazim. Viđamo se spovremeno, kad nam slobodno vreme to omogući, jer igramo skoro svake nedelje po tri utakmice, ritam je paklen.

FOTO:PRINTSCREEN

Jel si savladao barem malo jezik i kako ti se čini hrana tamo, kakvi su generalno uslovi za život?

– Jezik je mnogo težak, neke osnovne stvari znam, samo koje se tiču fudbala, a ostalo na engleskom govorim. Hrana mi se sviđa, malo je ljuta ali je generalno zdrava. Ima i dosta evropskih restorana tako da i njih posećujemo, ali meni se sviđaju i korejski.

Jel se čujes sa Filipom Stojkovicem, sa kojim si igrao zajedno u Minhenu 1860 i da li misliš da će on uspeti da sa Crvenom zvezdom pobedi Salcburg i stigne do Lige šampiona?

– Čujem se sa Filipom Stojkovićem, pratim šta se desava, igraju dobro i drago mi je zbog njih. Mislim da mogu da uđu u Ligu šampiona, imaju kvalitet, imaju timski duh taj i to zajedništvo što je veoma važno. Tako da mislim da mogu ući i ja im želim svu sreću u tome, poručio je Mugoša.