Da li će ovo biti ‘treća sreća’ za nekadašnjeg pitomca čuvene Partizanove škole vreme će pokazati.

Povezane vesti

Nakon pet godina van granica naše zemlje, Smiljanić ponovo oblači crno-beli dres.

– Doveo sam liniju do savršenstva. Pogotovo u ovim godinama, prvo je šti je naglasio popularni Lola.

Noćni izlasci koji su mu spočitavani, za njega su prošlost.

– Nije baš sve tako kao što je predstavljano u medijima. Svi smo tad bili mladi, ludi, ali nikad nisam uradio nešto pogrešno po klub. Bilo je grešaka, neću da kažem da nije, ali sam sve vreme bio profesionalac i nikad nisam propustio utakmicu zbog povrede ili neke greške, dodao je Smiljanić.

Prošle sezone je odigrao 29 mečeva za Hapoel, a sada kao slobodan igrač stiže u Humsku.

– U poslednje tri sezone igrao sam dosta i redovno. Formu sam doveo u red. Drago mi je što su ljudi iz kluba to prepoznali, a nadam se dobroj saradnji, kaže on.

Dogovor o povratku u Partizan sklopljen je veoma brzo.

– Iznenadio sam se kad me je pozvao sportski direktor. Nisam očekivao sa će to ostvariti. Drhtao sam dok sam se javljao na telefon, jer taj poziv ne može da se odbije. Nisam više klinac da pričam kako je igranje u Partizanu san, ali je suva istina da je ovo jedini klub u kome mogu da dam 100 odsto svojih mogućnosti. I više od toga. Svi pre ili kasnije želimo da se vratimo, tako da je moja sreća neizmerna.

Kao i prošli put na leđima će nositi broj 99.

– Imali smo odlične rezultate. Drago mi je što ću opet sarađivati s njim, poznajem ga dobro, znam šta želi, a i on zna da sam pošten igrač. Neće biti nikakav problem da mi poveri bilo što na taktičkom planu, dodaje on.

Kada je o ljubavi i emociji prema Partizanu reč, on se prisetio 128. večitog derbija.

– Te reči su bile posledica mladosti, izašle su iz mene… Neću da kažem da sam pogrešio, ali sad sam iskusniji i pametniji. Jedino je želja za pobedama u derbiju ista. Ona nikad neće prestati, rekao je Smiljanić.

Nakon Saše Ilića, Ivice Kralja, Niše Saveljića, Danka Lazovića, Zvonimira Vukića i Stefana Babovića, Smiljanić je ušao u krug igrača koji su nakon raspada SFRJ oblačili tri puta crno-beli dres.