Gost redakcije HotSporta bio je advokat i narodni poslanik ispred Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, koji je govorio o stanju u srpskom sportu, porodičnom zvezdaštvu, predstojećem Mondijalu, ali i sve popularnijoj temi nove zajedničke lige koju bi činile ekipe iz bivše SFR Jugoslavije.

Povezane vesti

Jedan je od retkih ljudi iz političkog života koji ne kriju pripadnost jednom klubu i kog građani mogu često videti na sportskim dešavanjima. Narodni poslanik i pravnik Vladimir Đukanović je veliki navijač Crvene zvezde, a za HotSport je otkrio otkud ljubav prema crveno-belima i kada je odgledao svoj prvi meč na stadionu ‘Rajko Mitić’ ili nekada popularnoj Marakani. 

– Naravno da se sećam svoje prve utakmice, imao saм četiri godine, odveo me je otac, bila je to prijateljska utakmica, letnja pauza je bila, tada su se igrale prijateljske utakmice i razni turniri, tada su bili Brazilci u Beogradu. Ali, otac me je ranije ‘zarazio’ Crvenom zvezdom. To je kod nas bila stvar kućnog vaspitanja, malo ekstremnije, otac ne bi dao večeru ako bi se spomenuo neki drugi klub. Reći Partizan u našoj kući je bila stvar primizivizma. Zvezdaštvo je išlo sa kolena na koleno, ali se naš otac danas malo kaje, jer nije znao da ćemo danas brat i ja do te mere otići i postati vatreni navijači. Celo svoje detinjstvo sam išao na ‘sever’. I danas izvadim propusnicu, vodim decu na utakmicu – počeo je priču za HotSport, Vladimir Đukanović.

 Često te na utakmicama vidimo u društvu sinova, nisi jedan od roditelja koji su zagovornici teze da se deca ne mogu voditi na stadione zbog huligana na tribinama?

– To su gluposti i budalaštine koje neko namerno servira kako bi podištavao sport. Ako ti nekog ne diraš, ni tebe niko neće dirati. Sukobi huligana postoje svuda u svetu i Evropi, mislim onda niko ne bi trebalo da ide na utakmice. Pogledajte šta se dešava u Grčkoj, Italiji i Poljskoj, sad su navijači Liverpula u Velikoj Britaniji zasuli autobus sa igračima Mančester sitija. Prema tome, to se događa, onda nigde u svetu niko ne bi trebalo da vodi decu na stadion. Stadion je nešto dobro, nešto lepo, bolje deca tamo da budu da pogledaju neku fudbalsku utakmicu, nego da se ‘vucaraju’ po kafićima.

 Crvena zvezda se ove sezone posle 25 godina plasirala u evropsko proleće, kako ti se čini uspeh crveno-belih u Ligi Evrope?

– ‘Skockalo’ se dosta toga, vi u eri takvih finansija koje vladaju u svetu fudbala ne možete više da postignete ne znam kakav uspeh, kad pogledate nova pravila oko plasmana u Ligu šampiona mi sada možemo samo o tome da sanjamo, ne samo naši klubovi, već svi iz istočne Evrope. To je sada društvo ultra-bogatih i veliki sam protivnik toga, mada to pospešuje finansije. Jeste da se fudbal danas igra zbog para, bogati će biti još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Lepo je to što je Crvena zvezda prezimila u Ligi Evrope, ali to je utešno takmičenje koje služi nama iz istočne Evrope da se malo zadovoljimo. Jeste za nas značajna utakmica sa Arsenalom, ali objektivno ‘tobdžije’ su igrale sa trećim timom, nema tu onog pravog naboja i žara. O UEFA ima veoma negativno mišljenje, o toj organizaciji niko u Evropi ne misli lepo, sem bogatih koji su večiti šampioni i imaju milijarde kojima se razbacuju, a vi koji ste sirotinja ‘gulite krompir’.

 Da li je privatizacija jedini spas za srpski fudbal i sport uopšte?

– Privatizacija je to svakako i nije mi jasno da se neko tome ovde protivi. To je jedini model koji može da nas spasi, na kraju krajeva mi ćemo to morati da prihvatimo, u svetu fudbala sada važi pravili da mora da se zna ko ti je vlasnik, ne može više ovako. Zvezda i Partizan imaju velike probleme jer su udruženja građana i sada su neki građani vlasnici toga. Super, onda neka oni izvuku novac iz svog džepa, a ne da državna preduzeća umpumpvaju novac, ‘večiti’ danas žive na državnim jaslama. To će morati da se promeni uskoro, kako, ne znam, mnogo je tu različitih interesa, ima svega i svačega što me zabrinjava, ali šta da radimo – istakao je Vladimir Đukanović, a onda se osvrnuo na povezanost sporta i politike:

– Da se ne lažemo sport i politika su vezani, ne postoji danas mogućnost da vi razvijate sport, a da nema uticaja države. Ne bismo osvojili osam medalja na Olimpijskim igrama da država nije pomogla. Stanje je kud i kamo bolje, ali nema koncepta, nema razvoja. Uzmimo za primer vaterpolo, mi imamo sjajnu generaciju koja polako odlazi i ko će posle da igra. Nama su se svi klubvi ugasili, nemate vaterpolo klubove danas. O rukometu da ne govorim, to mi je veoma žao, ja posle fudbala strahovito volim rukomet da gledam, a šta ja danas mogu da vidim, liga je katastrofalna, taj Savez niko ne zna čemu služi. Ako ste gledali sada ovo Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj, mi igramo zaostali rukomet, takva dekadencija nije viđena, ne pamtim. Igramo rukomet sa 20 godina zaostatka za rivalima. O čemu onda mi to razgovaramo, nema nikakvog napretka, vi ćete uvek naći novac od nekog javnog preduzeća, oni će se isprsiti i dati pare, ali to nije rešenje. Privatizacija je jedini lek, ona je neminovna, ne možete više da opstanete u svetu, mora neko da se pita, ne možete nekom u Evropi da kažete da je vlasnik grupa građana, smejaće vam se. Gledaće vas belo, privatizacija je nešto što hitno mora da se uradi. Država će morati da preseče, ozbiljnost problema vidim kad čujem od predsednika države da nema snage sa tim da se izbori, ali moraće da se preseče.

 Iako veliki zvezdaš i vlasnik sezonske ulaznice ove sezone nije dolazio u Arenu i dvoranu ‘Aleksandar Nikoilić’, a razlog su katastrofalne odluke prvog čoveka kluba sa Malog Kalmegdana Nebojše Čovića?

– Ove godine nisam otišao ni na jednu utakmicu košarke kada igra Crvena zvezde, iako imam propusnicu. Besan sam i ljut zbog činjenice da je gospodin Čović bez ikakve potrebe rasprodao tim, igrali bismo fajnal-for, koji je ovde nacrtan da bi ga crveno-beli igrali, možda se domogli trofeja i verujem da bi tako bilo. Veličanstveno bi to bilo za Beograd, Arena bi bila puna, ovako mi smo bili epizodisti u tom takmičenju, ne znam ni što smo igrali na ovakav način, publika nije ni dolazila, prazna Arena. Pokriće kao osvajanje ABA lige mene kao navijača ne zanima. To ne može da bude pokriće za skandalozan potez da budemo epizodisti u Evroligi.

Reč i o slučaju ‘Omić’, to jest bojkotu Delija zbog dolaska Slovenca poreklom iz Bosne i Hercegovine?

– Ne radi se to oko Omića, nemam ništa protiv tog momka, verujem da je reč o odličnom košarkašu. Ali, ako pitaš navijače da ga dovedeš, a oni ti kažu nemoj da ga dovodiš, a ti ga dovedeš, onda si napravio glupost. Nije trebalo da pitaš navijače, trebalo je sve sam da uradiš i kažeš ‘ja ga dovodim’. Napraviš glupost i budalaštinu, povredio si te ljude, pokazao si da ti oni nisu bitni.

FOTO: HOTSPORT

 Fudbalska reprezentacija Srbije se posle osam godina posta plasirala na jedno veliko takmičenje, kakva su tvoja očekivanja pred najveću svetsku smotru?

– Prvo bih nešto rekao kada je reč o reprezentaciji, poćiću od sebe, to jeste strašno, ali je tako, nemam kult reprezentacije. Mnogo ljudi u Srbiji nema taj kult reprezentacije, što može da se vidi po našim utakmicama gde su stadioni prazni, na tribinama sede samo mamini i tatini sinovi koji su dobili karte od nekih javnih preduzeća kojima je savez dao karte. Tu nema fudbalske publike i naša reprezentacija je tu hendikepirana, jer nema pravu navijačku publiku. Na tome mora hitno da se radi kako bi se izgradio kult reprezentacije. Pitajte sve ljude koji prate našu ligu koliko prate i fudbalsku reprezentaciju i gledaće vas bledo, pola ni ne zna s kim igramo u grupi na Mondijalu – iskren je bio Đukanović i nastavio:

– Dobro je da smo se plasirali, nisam očekivao, šokiran sam da smo bili prvi u kvalfikacionoj grupi. Tamo šta nam Bog da. Imamo šanse za prolaz. Mora dosta toga da se poklopi. Najlakše će nam biti sa Brazilom, a najteže sa Švajcarskom. Najvažnija je prva utakmica u Samari, biće veoma teško, gradovi su veoma udaljeni jedni od drugih, vi od Kaljiningrada do Moskve imate dve i po hiljade kilometara, to sve utiče na igrače, menjate vremenske zone. Ipak, kako drugima, tako i nama, ne možemo da se žalimo.

 Čovek si iz političkog života, upućen si u dešavanja u svetu, da li očekuješ bojkot pojedinih zemalja kada je reč o Mondijalu u Rusiji?

– Pre dva meseca sam ovde u Beogradu pričao sa jednim kolegom ruskim novinarom, tada me je šokirao pitanjem da li će naša reprezentacija bojkotovati Mondijal. Pogledao sam ga belo i pitao šta on to priča i dobio sam odgovor da Rusi imaju indicije da će pojedine zemlje bojkotovati Svetsko prvenstvo. Takođe, rekao mi je da će sve početi posle pobede Vladimira Putina na izborima i kao što vidite, čovek me je ispravno pitao. Plašim se da će do samog turnira doći do velikog broja bojkota od strane raznih nacionalnih timova. Bila bi katastrofa za Englesku da sa onakvom reprezentacijom ne ode na Mondijal. Vidim da se Island već oglasio da neće u Rusiju, moguće je da odustanu još neke zapadnoevropske zemlje, samo se nadam da to sve što se danas dešava ne izađe iz okvira sporta, trenutno preovladavaju neki viši interesi, a nadam se da nas oni neće odvesti u neki veći sukob od fudbala.

 Da li je od bojkota veća opasnost od terorizma i huliganizma za Svetsko prvenstvo u Rusiji?

– Može to Rusija da spreči, ali to je ogromna zemlja i oni imaju prvo bezbednosni izazov da neka budala ne podmetne bombu negde, ne izvrši teroristički napad. Njihov FSB je već angažovan, 24 časa rade, ali da li vi sada možete sve da predvidite, ne možete, vi u Rusiji, što znate, što ne znate, imate više od 300 terorističkih aktivnosti, 301. prođe. Otkud znate, igra se na tolikom prostoru, na mnogo je kilometara to razuđeno, valja sve to ispratiti, ali mislim da su oni preduzeli sve potrebne mere, pogotovo kada su objekti na kojima će se utakmice igrati u pitanju.

 Za koga navijaš na Svetskom prvenstvu, a da to nije Srbija i koga vidiš na tronu?

– Za Rusiju – odgovorio je Đukanović kao iz topa – Pravo da ti kažem, Nemci su prvi favoriti, a najveći rivali za krunu biće im Brazil i Argentina.

 Vraćamo se za kratko na košarku i fajnal-for Evrolige koji se igra u Beogradu, da li vidiš Olimpijakos kao šampiona imajući u vidu da će Grci biti veliki favorit ako se plasiraju zbog bratske podrške navijača Crvene zvezde?

– Voleo bih da je tako, mada mislim da će biti jako vruće ako dođe i PAO. Biće zanimljivo kako će naši organi reda i mira sprečiti te sukobe. Iskreno, ta liga je postala degutantna, igraju klubovi sa novcem, a možda nisu ni među četiri u svojoj ligi. Verujem da će Fenerbahče stići do finala, zbog turskog lobija.

 Za kraj i o spasu za srpski fudbal i fudbal u regionu, zajednička liga bivše SFRJ o kojoj se sve intezivnije polemiše?

– Možemo mi da volimo i ne volimo, budemo nacionalisti, ali objektivno samo zajednička liga donosi kvalitet. Niti ja imam emociju prema bivšoj Jugoslaviji, niti sam nostalgičar, liga gde bi igrali Dinamo, Hajduk, Zvezda, Partizan, Sarajevo, Želja, Maribor i možda ekipe iz još nekih balkanskih zemalja bila bi kvalitetnija i regularnija. Nije isto kada ti ideš u Surdulicu i znaš da ćeš dati pet komada tom Radniku, koji ne može da bude kao Vardar iz Skoplja, jer se tamo treseš kad odeš na gostovanje ili u Tuzlu. Tako da ćemo pre ili posle naredbom UEFA morati da igramo, a na nama je da to prihvatimo što bezbolnije. Niti je meni drago, ja volim što je to tako, jer je to jedini način da opstanete i možda se kasnije kvalitetom domognete te neke Lige šampiona. Na prvom mestu bi bio kvalitet, a ne nameštanje utakmica i cirkus koji danas gledamo. Kada je reč o bezbednosti, eto neka to prvo vojska radi, ne može hiljadu ljudi na gostovanju da bude problem. Onda je to znak da su države nesposobne. Lično bih se radovao gostovanju u Splitu ili Zagrebu, to mi je jedini motiv da odem u Hrvatsku, ne prelazim nikada, nemam želju, ali bi voleo da gledam Hajduk – Zvezda ili Dinamo – Zvezda, to bi bilo super – zaključio je Vladimir Đukanović.