Gost redakcije Hotsporta i kompanije MaxBet bio je predsednik Mačve Ivica Kralj sa kojim smo razgovarali o mnogim, fudbalskim temama, a zatim je naš sagovornik odigrao humanitarni tiket čiji je potencijalni dobitak namenio humanitarnoj organizaciji ‘Zajedno za život’.

Povezane vesti

Kako sada klinci, oni koji većinu vremena ne provode za telefonima i tabletima (a ima takvih), na terenima ispred zgrade oponašaju Mesija ili Ronalda, tako su se nekada ranije utrkivali za one pozicije među stativama kako bi po cenu oguljenih kolena nakon dobre odbrane mogli da viknu: ‘Ivica Kralj’!

Slučajnost ili ne, ali u poslednjih nekoliko decenija naš nacionalni tim je uglavnom bio ‘osuđen’ na čuvare mreža sa dugoročnim stažom, kada se pronađe dobro rešenje na gol crti – striktno se drži njega. Čak 15 godina je dres Jugoslavije sa uspehom nosio Ivica Kralj. Kako je to samo moćno izgledalo kada kao sigurnost, poslednji igrač vašeg tima, na gabaritnim leđima nosi natpis Kralj.

Ivica je 1973. godine rođen u Kotoru, karijeru je započeo u Arsenalu iz Tivta, odakle je sa 14 godina prešao u omladinsku školu Partizana. Za crno-bele je debitovao 1989. godine i devet godina nosio dres Partizana uz kratkoročne pozajmice u Nišu i na Zvezdari. Potom je njegov ugovor otkupio slavni Porto, da bi kasnije prešao u PSV iz Ajndhovena. Međutim 2003. Ivica Kralj ponovo dolazi u Partizan, ostaje četiri sezone i seli se u Rostov, pa u Spartak Trnavu gde je završio karijeru. Fudbalom se više ne bavi sa rukavicama, već u odelu, kao predsednik Mačve iz Šapca u kojoj je učinio istorijski uspeh plasmanom u Superligu nakon 70 godina. U razgovoru za HotSport, Ivici smo postavljali pitanja o trenutnom, bivšem klubu, Njukaslu i još mnogo toga, pročitajte šta nam je sve on otkrio:

Kako ste zadovoljni prvom polusezonom nakon povratka Mačve u elitu posle više decenija?

– Povratak nakon 70 godina… U principu, novi smo u celoj ovoj priči. Moram da priznam da jesam zadovoljan, ali uvek postoji mesto za napredak i može bolje. Ali može i lošije… Iskusniji smo sa šest meseci igranja u Superligi, mnogo iskusniji. Videli smo kakva je situacija. Naši igrači su videli gde su u ostalu na ostale u elitnom rangu i da igranje u Superligi nije bauk. Videli su da mogu da budu konkurentni. Zbog toga očekujem da ćemo u ovom drugom delu biti barem za desetak, 20 odsto bolji nego u prvoj polusezoni.

Da li postoje zacrtane ambicije za nastavak šampionata sem opstanka?

– Realno je da želimo da sačuvamo superligaški status. Naravno, mi uvek imamo ambicije za nešto više što u ovom momentu nije izvodljivo. Treba još malo da uđemo u taj sistem i superligaški način igre, jer veći deo ekipe su momci koji su sa Mačvom igrali u nižem rangu. Naravno da je Superliga drugačija od naše druge ili treće lige. Prioritet je opstanak i ne sumnjam da ćemo uspeti da izguramo ono što smo zacrtali.

Kako ste zadovoljni odnosom Superlige prema manjim klubovima i suđenjem u domaćem prvenstvu?

– Mi smo svesni da smo novi u ovoj ligi i da moramo još organizaciono da se prilagođavamo i dosta drugih stvari da odrađujemo. Ja lično nemam nekih većih zamerki kada je suđenje u pitanju. Mačva jeste klub sa stogodišnjom tradicijom, ali ponavljam, ovde se 70 godina nije igralo u najkvalitetnijem takmičenju i smatram da treba polako da se uklapamo. Ponavljam, što se suđenja tiče, manje – više to je sve očekivano i u redu.

FOTO: HOTSPORT

Šta biste nam iz vašeg, golmanskog, ugla rekli o sadašnjim čuvarima mreže Mačve, Filipoviću i Puletiću?

– Pa to je sasvim dobro i u skladu sa onim što sam očekivao. Nama na golu treba stabilnost i sigurnost, to sa njima imamo. Ne treba da budu čudotvorci, ali ne treba ni da prave gluposti. Oni to sasvim dobro razumeju i rade. Mogu otvoreno da kažem da su nam doneli popriličan broj bodova i u prvenstvu, i u kupu, tako da sam i više nego zadovoljan radom golmana.

Da li pored redovnog posla koji obavljate, date i neki savet kao neko ko je svojevremeno takođe čuvao mreže?

– Pa da, samo savetima. Pre desetak godina sam završio karijeru i praktično da nisam više imao kontakt sa fudbalskom loptom. Bilo mi je dosta. Orijentisao sam se na tenis i basket. Košarka je uvek bila moj sport koji sam voleo da igram. Za ovih desetak godina sam fudbal odigrao desetak puta, i to uglavnom humanitarne utakmice. Tako da im u praktičnom delu nisam pomagao.

Kako Šapčani reaguju na Mačvu u Superligi i da li se nešto promenilo nakon povratka kluba u elitu?

– Ja se nadam da jeste. Nisam Šapčanin i nisam tamo živeo tako da ne znam kako je bilo ranije. Sigurno da je Šabac grad sporta, ima puno kvalitetnih timova u raznim sportovima tako da utakmica i sportskih događaja nikada nije falilo. Publika je prepoznala naš trud, mislim da smo nakon Crvene zvezde i Partizana najgledaniji u Superligi sa oko četiri, pet hiljada ljudi u proseku. To je za naše uslove i više nego dobro. Za njihovo poverenje i posetu se trudimo da na najbolji način odgovorimo – rezultatima.

Da li na Kup Srbije gledate isto kao i na Superligu, ili ste ipak skoncentrisani isključivo na opstanak?

– Realno, kako u prvenstvu, tako i u kupu, glavni favoriti su Partizan i Zvezda, a uz njih Vojvodina i Čukarički. Mi smo tu negde… Prošli smo do četvrtfinala, čeka nas duel sa Crvenom zvezdom pa ćemo videti, zašto da ne pokušamo… Ponovo kažem, treba da gledamo realno. Ne vidimo tu neki potencijalni ulaz u Evropu. To bi naravno bilo lepo. Ali mislim da tako nešto nije izvodljivo u ovom momentu. Ja bih lično voleo da mi budemo jedan stabilan superligaš koji postepeno raste, u svakom pogledu – pa u neko dogledno vreme, zašto da ne i neko evropsko takmičenje. Ali još je rano. Daleko od toga da mi odustajemo od kupa, ne, borićemo se. Ali nije cilj kluba da se preko tog takmičenja plasira u Evropu, već neke druge stvari. Ako se bude pružila prilika za neku takvu stvar, fenomenalno. Već u sredu igramo sa Zvezdom, pa ćemo videti.

Kakav je osećaj bio u novembru kada ste u Šapcu ugostili Partizan?

– Partizan je klub u kojem sam ja od 14 godine. Znam šta mi je sve dao. Emocije su bile pomešane, ali sam morao da budem profesionalac, kakav sam bio i kada sam igrao. Imao sam želju da moj klub pobedi, nebitno da li je to bilo realno. Moji igrači i ja uvek imamo želju za trijumfom sa kim god igrali. To što ima boljih ekipa je sastavni deo sporta kojim se bavimo. Partizan mnogo volim, taj klub mi je sve dao i nemam šta drugo da kažem.

Sada kad je prošlo malo više vremena, šta mislite o onom spornom jedanaestercu?

– Pa ne znam… Kasnije kada sam pogledao izgleda i da je bio, a i da nije. Sa tribina se zaista nije činilo. Ali to je bilo i prošlo, ne treba se vraćati. Gledamo samo napred. Vidite i na ovim mečevima Lige šampiona i Lige Evrope, veliki klubovi pa neke banalne greške i čudne odluke.

Dosta se u prethodnih periodu pričalo o Regionalnoj ligi, šta Vi kao prvi čovek jednog superligaša mislite o takvom projetku?

– Za sada nas niko nije pitao šta mislimo o tome, ali ja sam uvek za tako nešto. To bi sigurno bilo kvalitetnije i znatno interesantnije takmičenje. Kako za sponzore, tako i za publiku. Veliki bi to mečevi bili, pitanje je ko bi igrao, kako bi bilo organizovano… Kao i šta bi se desilo sa ostalim savezima, kako bi išla domaća takmičenja i šta bi se radilo sa manjim klubovima. Da ne bude kao u košarci gde nije regulisano to na najbolji način pa su domaća takmičenja uglavnom oslabljena. Kako sada stvari stoje, to nije realna priča u nekih narednih par godina barem kada je reč o raspoloženju među ljudima.

FOTO: HOTSPORT

Kako biste ocenili rad Fudbalskog saveza Srbije?

– Što se saveza tiče, rezultati govore sve. Reprezentacija se plasirala na Svetsko prenstvo, mlađe selekcije imaju zapažene uspehe, ‘večiti’ su dočekali proleće u Evropi… Mislim da je to dovoljno da se oceni kao odličan rad. Dela su ta koja govore, pozitivnih rezultata ima i sve ostalo je u uzlaznoj putanji. Smatram da će to biti još bolje nakon Mundijala.

Kao predsednik jednog domaćeg kluba, koji je vaš stav o privatizaciji u srpskom fudbalu?

– To je i zakonski malo komplikovano, nije još ni definisano na najbolji način. Jedino je tu Čukarički, na određeni period privatizovan. Treba da se reguliše mnogo imovinsko pravnih odnosa i drugih stvari. Mislim da i to neće u neko dogledno vreme biti regulisano. Sigurno da je to jedini spas i lek, kako za fudbal, tako i za ostale sportove ovde.

Kakav je osećaj bio ponovo navući rukavice i stati na gol u akciji ‘Penal za život’ humanitarne organizacije ‘Zajedno za život’?

– Pa kao i svi penzoneri (smeh). Pa dobro, radilo se o humanitarnoj akciji koja je okupila zaista veliki broj dece. Trajalo je to šutiranje penala jedno dva sata i znate, to je ona prava, iskrena sreća koja se vidi kroz njihove osmehe i radovanje. To su prave stvari po mom mišljenju, ali nažalost, povodi za te akcije su te prirode kakve jesu, ali eto, nadam se da smo na takav način nekome nešto olakšali.

Bili ste takođe gost još jedne humanitarne akcije Jovana Simića, na meču ‘Asovi za decu’ na stadionu Partizana…

– Kamo sreće da je više takvih ljudi u našem društvu kao što je taj momak. On je pokazao mnogo puta do sada u organizaciji tih humanitarnih akcija i utakmica koliko je human. Svi mi smo tu da pomognemo u celoj situaciji, koliko je to moguće, da se olakšaju životi toj deci i njihovim porodicama. Sigurno da podržavam i da se odazivam bilo kom humanitarnom meču, bilo koje vrste.

Njukasl je bio davno, da li se sećate šta ste prvo Milivoju Ćirkoviću rekli nakon postizanja onog čuvenog gola?

– Pa pobegao je od svih… Mi smo bili na jednoj strani, a on je jurcao tamo sam prema korneru (smeh). Znate i sami, posle takvih situacija kreće zezanje uz neke naše interne stvari koje mi jedini razumemo. Najbitnije je da smo ostvarili ono što smo naumili u Engleskoj, iako je javnost oko nas bila skeptična nakon one prve utakmice koja se igrala na našem stadionu. Ali usledila je velika radost za sve nas, pogotovo za Milivoja.

Iz ovog ugla, to je najjači Njukasl u poslednjih 80 godina sa Širerom i Robsonom, pravo je pitanje kako je jedan Partizan to uspeo?

– Pa ne znam, mi smo se nakon toga smejali… Oni su imali nekakav petogodišnji, desetogodšnji plan kao i u svakoj iole ozbiljnoj fudbalskoj državi. Oni su sebi zacrtali već nekih 70, 80 miliona funti zarade samo od Lige šampiona tada, ali desilo se to što se desilo. Lepe uspomene… Oni su bili odlični, ali mi smo odigrali dobro. Bila je to jedna iskusna ekipa Partizana, znali smo šta hoćemo i bili smo svesni da možemo puno da dobijemo, a sa druge strane, ako izgubimo, nije neuspeh. Meni motiva nikada nije falilo, ali kada ispred sebe imate jednog Alana Širera, oči u oči, to je samo motiv više.

FOTO: HOTSPORT

Što se Evrope tiče, kakav je utisak na Vas ostavila ova sezona Partizana?

– Mi kao navijači smo bili zadovoljni samim plasmanom u Ligu Evrope, pa je onda došao taj prolazak grupe, a onda glad za novim pobedama i još evropskih utakmica. Gledam sada, pojavilo se veliko razočaranje među ljudima što Partizan nije eliminisao Plzen. Sve to stoji, svi bismo mi voleli da se napravi više, da se ode još dalje, ali mislim da je ovo jedan lep uspeh. Neka se to sledeće godine nadogradi, pa da probamo još više. Ja sam jedan od onih koji stvarno gledaju pozitivno na ovo sve, te smatram da je dobar rezultat napravljen u Ligi Evrope što se crno-belih tiče, a i Zvezda je odigrala veoma lepo.

Da se kojim slučajem desi poziv iz Partizana za neki od čelnih pozicija, da li biste napustili Mačvu?

– Ja sam poprilično realan čovek i racionalan. Stanje je takvo kako jeste, Mačva je klub koji vodim i ulažem svu svoju energiju da funkcionišemo kako valja. Što se Partizana tiče, to je moj klub i svi mi imamo neke ambicije, tako i ja kao sportski radnik. Ali o tom, potom… Pričamo o nekim realnim stvarima. Partizan ima dobro rukovodstvo i predsednika, tako da ne vidim razlog za promene u Humskoj.

Imali ste veoma bogatu karijeru, da li biste mogli da sastavite najbolji tim od saigrača sa kojima ste igrali kako u klubovima, tako u nacionalnom timu?

– Uf, teško pitanje zaista. To je trajalo poprilično i sigurno ću preskočiti nekoga tako da se nadam da mi niko neće zameriti. Kao desnog beka bih odabrao Batu Mirkovića, a za štopere Žorža Koštu, kapitena Porta, i Sinišu Mihajlovića. Za levog beka biram Krstajića, da mogu on i Siniša da se menjaju (smeh). Gore u špicu moram da rezervišem jedno mesto za Van Nisterloja. Nezgodno je napred baš… Mora da bude mesta za Piksija Stojkovića, Peđu Mijatovića, Deja Savićevića… Što se naših tiče. A stranci… Zadnji vezni bi mi sigurno bio Mark van Bomel, igrali smo u PSV-u. Dejan Stanković svakako mora u vezni red. Desno Rui Baroš, jedan mali, iskusni igrač u to vreme kada sam bio u Portugaliji. Pa sigurno jedna ozbiljna ekipa.

HUMANITARNI TIKET

Ivica Kralj je na kraju intervjua napravio humanitarni tiket u saradnji sa našim sponzorom, kladionicom MaxBet. Ako tiket prođe, bivši golman Partizana i kladionica MaxBet će dobitak darovati humanitarnoj organizaciji ‘Zajedno za život’.

Evo tiketa koji je u MaxBet kladionici odigrao Ivica Kralj: