Jedan od stubova odbrane šampiona Srbije se nakon pet godina u Turskoj vratio u srpski fudbal i posle odigrane polusezone govorio za HotSport.

Povezane vesti

Ukoliko izuzmemo Vladimira Stojkovića od koga se očekivalo da će doprineti igri šampiona, Milan Mitrović bi mogao da bude igrač iz ‘senke’ koji se proteklog leta ispostavio kao najveće pojačanje crno-belih.

Pet godina je držao sve konce odbrane Mersina u svojim rukama, vodio ga do četvrte pozicije u turskom prvenstvu i pored mnogih tamošnjih giganata. Navijači su ga zvali ‘predsednik’ (‘džumbur baškan’), a gazda Mersina je odbijao mnoge velike klubove koji su želeli da mu ga ‘otmu’. Ipak, taj isti gazda je otišao iz kluba, nova uprava nije mogla da se izbori sa ‘krupnim zalogajem’, tim je ispao u niži rang, a ambicije Srbina u Turskoj nestale.

Čovek koji je u ‘centrifugu’ Superlige i Lige Evrope upao bez priprema sa klubom se uklopio skraćenim postupkom i učinio da kada je na terenu, odbrana Partizana izgleda stabilnije i čvršće.

Posle dosta vremena, Mitrović ponovo u srpskom fudbalu. Turbulentna tranzicija iz Turske, start sezone bez priprema, ali je posle toga sve došlo na svoje mesto.

– Veoma mi je bitno što sam, kada sam već odlučio da menjam sredinu, mogao da odaberem Srbiju. Nisam imao problema da se uklopim, ovde se govori moj jezik, moji ljudi, poznavao sam već nekoliko saigrača od ranije i prihvatili su me zaista lepo. Jedini problem je bio što nisam prošao pripreme, odmah sam ušao u takmičarski ciklus, pa i Evropa… Prvih deset utakmica sam odigrao na svežinu, ali ostale su bile problematične. Iskreno, srećan sam što nije bilo povreda i obećavam da od mene može još više da se očekuje od drugog dela sezone kada uđem nakon priprema, jer kao i kuća koja se gradi od temelja, pripreme su početak svega. Negde sam pročitao da je Miroslav Đukić kad god je vodio Partizan uvek bolje rezultate beležio u drugom delu, tako da jedva čekam nastavak, rekao je za HotSport Milan Mitrović.

Pet godina si bio van srpskog fudbala, da li si sada, kada si se vratio, uočio razliku ili napredak?

– Iskreno, osetio sam. Igrao sam u Radu i Zemunu, ali nije to isto kao i igrati u Partizanu. Ovde moraš svaki meč da budeš na maksimumu, stalno na pobedu i ništa drugo. Čak i neke minimalne pobede protiv ekipa koje su na papiru slabije od nas nisu prihvatljive. Danas svi igraju fudbal, ja sam igrao u Radu i jedva sam čekao utakmice protiv Partizana. Čak smo u tom jednom meču na Banjici, kada su igrali Iliev, Krstajić, Savić… postigli dva gola. Bilo je 2:2, mogli smo i da pobedimo. Takve ekipe su protiv Partizana duplo motivisane.

Mitrović je ponovo igrao na stadionima na kojima je nekada bio često, a ono što je posebno zanimljivo jeste što je postigao gol i protiv Zemuna i protiv Rada, ali i jedan autogol.

– U isto vreme mi je bilo i lepo i čudno. Pogotovo protiv Zemuna jer od kako sam napustio taj klub, nisam odlazio na njihov stadion. Bio sam u Radu tri godine, u Turskoj pet, i sada kada sam se vratio prvi put posle dosta dugog perioda na stadionu na kojem sam nekada igrao. Dosta se promenilo to mesto, pa mi je bilo i neobično. Čuo sam i neke šale da sam jedan gol dao njima, jedan za njih tako da se niko ne ljuti (smeh).

Kako je na tebe uticao taj autogol, očigledno te nije uzdrmao pošto si nastavio sa još boljim igrama?

– To se jednostavno dešava, da mi se tako nešto dogodilo kada sam imao 20 godina, sigurno da bi mi bilo teško, ali sada na takve situacije gledam kao na momenat koji se dešava. U toj situaciji sam želeo da postupim najbolje, reakcija je bila takva, takođe bio sam blizu gola. I malo je nemoguća situacija bila iskreno, lopta je samo tuda mogla da prođe da bi bio autogol, i prošla je.

FOTO: STARSPORT

Kako se osećaš u Partizanu, prošla je polusezona i već je vreme za prva sumiranja utisaka?

– Velika stvar za nas igrače je što imamo taj sportski centar, Teleoptik, gde su uslovi fenomenalni. Za ovih četiri, pet meseci u Partizanu sam osetio zaista jedan pravi profesionalni odnos. Sve je lepo uređeno. Ja čak volim da ostanem i pogledam trening ili utakmicu omladinaca. Tu sam zapazio da se u ovom klubu od malih nogu prave igrači za veliku scenu. Najbolji pokazatelj za to jeste koliko je igrača, koji su ponikli u Partizanu, kasnije napravilo odlične karijere.

Štoper crno-belih na terenu iza sebe ima samo jednog čoveka, ali to je sve sem ‘samo’ pošto je reč o Vladimiru Stojkoviću koji brani u odličnoj formi. Potvrda za to je i priznanje za najboljeg igrača od strane Fudbalskog saveza Srbije za 2017. godinu.

– Mnogo mi znači. Pričamo i na treninzima dosta, kao i na utakmicama naravno. Milion puta nas je spasio i kažu da je slučajno branio one prilike protiv Zvezde. Ništa tu nije slučajno, sve to isto radi i na treninzima. Nije mu se to desilo prvi put, mnogo puta je on činio takve stvari. A i samo priznanje igrača godine od Fudbalskog saveza Srbije pored stvarno odličnih fudbalera koje imamo, dovoljno govori.

Tokom prvog derbija od kako je postao igrač Partizana, Mitrović nije bio u igri, ali je osetio sa klupe za rezerve šta jedna takva utakmica znači.

– Bio sam na klupi, ali mi je bilo fenomenalno što se utiska tiče. Mogu da zamislim kako je na jednoj takvoj utakmici biti na terenu. Očekivao sam da ću okusiti to već u ovom delu šampionata, ali nigde ne žurim, biće prilike i još nekoliko ‘večitih derbija’ do kraja sezone. Igrali smo evropske utakmice, bio je pun stadion, ali derbi je jednostavno nešto drugo, van te priče.

Vođeni optimizmom, verovali ste u prolaz nakon žreba za grupnu fazu Lige Evrope, ali koliko se zaista očekivalo od tog takmičenja nakon eliminacije Videotona?

– Od prvog dana smo verovali, znaš kako je kada nešto zacrtaš. ‘Ubacili’ smo u glavu da ćemo proći, pozitivno smo razmišljali i istrajali smo u tome. Ne mogu da kažem da smo u svakom trenutku znali da ćemo ići dalje, ali smo verovali konstantno.

Da li verujete u jedan takav preokret u Superligi na proleće?

– Zašto da ne. Kada se pogleda, to je devet bodova. Jedan kiks Zvezde koji bismo iskoristili, već bi bilo šest. Podelom u plej-ofu, već tri. A i ima naših međusobnih duela do kraja koji mislim da bi mogli da reše pitanje prvaka. Ima još dosta utakmica da se igra i mnogo veće stvari su se dešavale u fudbalu tako da je ovo daleko od nemogućeg. Hajde na kraju da svodimo račune i da ne otpisujemo prerano.

FOTO: STARSPORT

Ko je bio najteži igrač za čuvanje što se utakmica u grupnoj fazi Lige Evrope tiče?

– Recimo, izdvojio bih onog momka iz Skenderbega, Soua. Paklen je. Pogotovo kada smo gledali analizu, svaki sprint mu je neverovatan, jak je i agresivan u igri, stvarno težak za čuvanje. Mada i napadači Jang Bojsa su bili nezgodni, iako su sušta suprotnost od njega. Onako mali, nezgodni, mislim da su ti tipovi špiceva najgori za čuvanje. Imali smo stvarno tešku grupu i smatram velikim uspehom plasman u dalju fazu takmičenja. Video si i taj Skenderbeg koliko je jedna dobra i opasna ekipa.

Kao i Mitrović, njegov sadašnji trener, Miroslav Đukić, je takođe bio štoper, a u svojoj 18-godišnjoj karijeri je ostavio dubok trag u Deportivu i Valensiji, a u Španiju je otišao iz Rada, u kojem je igrao i naš sagovornik.

– On dosta puta i tokom treninga zaustavi igru ukoliko je potrebno, voli da priča sa nama. Objašnjava nam kako bi on voleo da to izgleda, pogotovo sa defanzivcima, oko postavljanja. Daje nam svoje primere kako je možda lakše da izađemo na kraj prilikom skoka. Na nama je da li ćemo usvojiti ili ne, ali ja smatram da od njega ne možeš dobiti loš savet. Čovek je igrao toliko dugo u Španiji, o iskustvu neću ni da govorim. Usvajam svaki njegov savet, čak nekada i samoinicijativno priđem i pitam ako vidim da nešto mogu bolje da odradim.

Poslednji period u Superligi su obeležili veoma loši uslovi na terenima propraćeni snegom i blatom. Koliko je bilo teško igrati u takvim okolnostima, a ujedno se boriti sa zaostatkom za ‘večitim rivalom’?

– Imali smo nenormalno tešku utakmicu sa Vojvodinom, koja možda nije trebalo da se igra. Bilo je nemoguće. I mi posle jedne takve utakmice odemo u Kijev, pa se vratili u petak ujutru oko četiri, pa onda subota već Kruševac i Napredak. Tamo onaj teren… Još smo svi bili premoreni, dali smo maksimum, ali jednostavno ni to nekada nije dovoljno. U poslednjih nekoliko kola su tereni stvarno bili baš teški.

FOTO: STARSPORT

Plzen. Da li se već kuju planovi za Čehe?

– Napravili smo dobar posao, ali iz ove mirnoće u kojoj smo trenutno mislim da možemo da napravimo još veći uspeh. Prošli smo grupu i nismo dobili po mom mišljenju ekipu protiv koje ne bismo imali šanse kao što ih je bilo par na žrebu. Samo da mi prođemo dobro pripreme, da ne bude povreda, verujem da će čelnici kluba odraditi dobar prelazni rok i ako sve bude kako treba, verujem u dobar ishod dvomeča sa Plzenom.

Da li si pratio kvalifikacije u kojim je Srbije uspela da se izbori za učešće na Svetskom prvenstvu u Rusiji?

– Veliki uspeh naših igrača, pogotovo kada pogledamo neke ekipe koje se nisu plasirale poput jedne Italije, ili sa druge strane one koji su loše igrali kvalifikacije i nekako se provukli do Rusije. Ne znam otkud ta neka loša energija poslednjih par utakmica, možda smo odigrali malo slabije ali generalno jedne dobro odrađene kvalifikacije. I da smo loše igrali, bolje je da igraš loše, a prođeš, nego da sve bude idealno, a da Svetsko prvenstvo gledaš preko televizije.

Svako ko se bavi ovim sportom, jedan od razlika zbog kojih svakodnevno trenira i odriče se jeste nacionalni dres. Da li ti veruješ da bi mogao da se desi poziv?

– Očekujem, kao i svi. Zašto da ne? Zbog toga igramo fudbal. To je svakome san, trening i rad su put ka tome, ako poziv dođe biću presrećan naravno, a ako ne, šta da se radi… Ne znam koji su planovi Saveza i šta će se desiti oko putnika za Rusiju, ali moje mišljenje je da treba uvek biti spreman, maksimalno posvećen i klubu, pa uz dobre partije može doći i poziv.

U prethodnom intervjuu je posebno interesantan bio detalj o nekadašnjem gazdi Mersina koji je želju Crvene zvezde da dovede Mitrovića pobio time što je nudio čak i benzinske pumpe kako bi ostao u Turskoj. Sada smo saznali da je isti taj čovek odbio i Galatasaraj.

– Bilo je drugih opcija, pogotovo ranije. Mislio sam da će biti u Turskoj nekih boljih ponuda recimo kao što je slučaj bio sa Galatasarajem ranije, ali tada mi je predsednik Mersina ponudio bolji ugovor i potpisao sam na još dve godine.

FOTO: STARSPORT

Kada je reč o provođenju slobodnog vremena, Milan Mitrović to radi nešto drugačije od dela svojih kolega, i prilično autentično.

– Vozim kvadove sa bratom, puštam dron, uživam u prirodi… Čim odem kući u Prokuplje upalim kvad, vozim se do vikendice, dronovima ‘nadgledam’ okolinu (smeh). Takve stvari me opuštaju, nisam ja onaj tip koji će puno vremena provoditi u diskotekama ili ispijajući kafe. Naravno, ne kažem da to ne radim ili da je loše, ali umereno.

A kada nisi u Prokuplju, kako se opuštaš dok si u prestonici?

– Planiram i razmišljao sam da kupim bicikl, pa da sa njom idem na trening u Teleoptik pošto stanujem na Novom Beogradu. Ali situacija je takva da supruga treba da se porodi, moram ipak da budem na raspolaganju. Ali jedva čekam te stvari. Ispred zgrade imamo simpatičan teren gde svaki dan izvodim sina da igra fudbal ili košarku, draže mi je to nego da mu dam ‘Ajpad’ da gleda crtane filmove. Šetamo pored Dunava, Save, tako da se snalazimo i u Beogradu. Sa bratom planiram kupovinu još jednog kvada tako da će naša druženja tamo biti još zanimljivija.

Kako planiraš da provedeš novogodišnje praznike?

– Biću sa porodicom u Beogradu, ova Nova godina će biti posebna pošto očekujemo još jednu prinovu. Termin za porođaj moje supruge je 31. decembar, možda se to desi i 1. januara tako da ako Bog da i sve bude kako treba, u znaku toga ćemo provesti praznike. Naš trogodišnji sin će dobiti sestru tako da smo presrećni i biće ovo najlepša Nova godina.

FOTO: STARSPORT