Odmah pošto je Fabio Kanavaro, na žrebu u Moskvi, iz ‘bubnja’ ivzukao kuglicu u kojoj se krila cedulja sa imenom Srbije, jasno je bilo da će “orlovi” dogodine u Rusiji postati deo istorije Mundijala.

Rivalstvo između Srbije i Brazila ne spada među ona najveća fudbalska rivalstva, ali svakako ima svoju tradiciju. Ono je započelo na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine, a posle toga naša fudbalska reprezentacija se sa „Kariokama“ sastala još tri puta. Narednog leta u Moskvi sastaće se i po rekordni peti put, a isti broj međusobnih susreta u Rusiji će dostići još i reprezentacije Argentine i Nigerije.


Dok Brazilci uz rekonrdnih pet nastupa protiv jedne selekcije u grupnoj fazi Mundijala, mogu da se pohvale i sa rekordnih pet titula, „Orlovi“ se mogu podičiti dobrim skorom protiv najfudbalskije zemlje sveta.

Naša selekcija je u dosadašnja četiri susreta sa Brazilcima, na najvećoj fudbalskoj smotri, ostvarila po pobedu i poraz uz dva remija, pa se može reći da smo u omeru sa njima na pozitivnoj nuli. Poslednji susret na Svetskom šampionatu naša zemlja, tada pod imenom Jugoslavija, imala je davne 1974. godine a od tada su nam se putevi razdvojil. Sve do sada.

Takođe, tu je još jedan, za nas vrlo ohrabrujući podatak, a on kaže da je naša selekcija gotovo uvek uspešno prolazila grupnu fazu takmičenja, kada su se u njoj sastajali sa Brazilom. Dva puta čak i ispred njih. Sastav grupe za naredni Mundijal je takav, da Srbija s pravom može da se nada da će se ova tradicija nastaviti.

Montevideo 1930: ’Prvo pa muško’

Kao što rekosmo na početku teksta, prvi međusobni duel Srbija i Brazil imali su daleke 1930. godine u Montevideu, što je za obe ekipe bio prvi meč na Mundijalu ikad. Naša selekcija je u ovom susretu golovima Aleksandra Tirnanića i Ivice Beka slavila protiv južnoamerikanaca rezultatom 2:1.

Ovaj trijumf bio je ključan da se naša selekcija na kraju grupne faze nađe ispred „Karioka“, pošto su obe selekcije u svom drugom meču pobedile Boliviju sa po 4:0. Kao što pretpostavljamo svi već znate, polufinale nam je donelo susret sa selekcijom Urugvaja i eliminaciju. Ipak taj Montevideo ostao je najveći uspeh našeg fudbala.

Svi priželjkujemo reprizu 1950.

Verovatno, u ovom trenutku, nama najzanimljivije prvenstvo je ono prvo posleratno 1950. godine u Brazilu, gde smo imali gotovo identičan sastav grupe poput ovog za naredni Mundijal. Jedina razlika u odnosu na sadašnju Grupu E jeste u tome, što je uz Brazil i Švajcarsku tadašnjoj Jugoslaviji, iz takozvane KONKAKAF zone, zapao Meksiko umesto Kostarike.

Naša selekcija je u ovoj grupi završila kao drugoplasirana, a sigurno niko u Srbiji ne bi imao ništa protiv da istu slučaj bude i u Rusiji narednog leta. Ipak to tada nije bilo dovoljno za prolaz u narednu fazu, pošto je plasman u drugu rundu bio rezervisan samo sa prvoplasiranog.

Jugoslavija je pred meč sa domaćinom u poslednjem kolu bila u boljem položaju, pošto je ovaj duel sačekala sa bodom više od njih, nakon pobeda u prva dva susreta. U prvom kolu pala je Švacarska, rezultatom 3:0, a strelci za naš tim bili su Rajko Mitić, Kosta Tomašević i Tihomir Ognjanov. Ništa bolje nisu prošli ni Meksikanci, koji su poraženi sa 4:1, sa dva pogotka Čajkovskog i po jednim Bobeka i Tomaševića.

Izvor:Youtube/dudd1982

Sa druge strane Brazil je pored lakog trijumfa nad Meksikom (4:0) remizirao sa Švajcarskom (2:2), pa im je u duelu sa našom reprezentacijom za prolaz u narednu fazu igrala samo pobeda. Oni su nažalost do nje i došli i to rezultatom 2:0, revanširavši se tako Jugoslaviji za poraz 20 godina ranije.

Izvor:Youtube/1986soccerman

Još povezanosti između nas, Brazilaca i Švajcarske

Priliku za novo odmeravanje snaga naša selekcija i Brazil su imali već na narednom Mundijalu, održanom u Švajcarskoj 1954. godine. Ovoga puta domaćin šampionata nije bio u grupi sa Jugoslavijom i „Kariokama“, ali su tu uz Francuze bili ponovo Meksikanci.

Ovaj turnir, koji je bio i prvi koji je prenošen putem televizije, imao je vrlo čudan sistem takmičenja gde u grupnoj fazi nije igralo svako sa svakim, već su dva nosioca, što su u našoj grupi bili Brazilci i Francuzi, igrla sa preostale dve ekipe.

Jugoslaviji ni podređeni položaj nije smetao, pa su najpre pogotkom Miloša Milutinovića srušili „trikolore“ minimalnim rezultatom, a prolaz u narednu fazu potvrđen je remijem sa Brazilom, rezultatom 1:1. Naša reprezentacija je u ovom meču povela pogotkom Branka Zebeca, početkom drugog poluvremena, da bi protivnik izjednačio u 69. minutu preko Didija. Usled nerešenog rezultata usledili su i produžeci, a kako ni nakon njih nije bilo promene ekipe su podelile bodove i zajedno prošle dalje.

Izvor:Youtube/sp1873

Kasnije su u četvrtfinalu eliminisane obe selekcije, pošto su od nas bili bolji zapadni Nemci (2:0), dok su Brazilci naleteli na „laku konjicu“ predvođenu Fenercom Puškašem od koje su poraženi sa 4:2.

Frankfurt, mesto poslednjeg susreta

Nakon dva uzastopna susreta na Mundijalima 1950. i 1954. usledila je nova pauza od 20 godina. Jugoslaviji i Brazilu putevi su se ponovo spojili na Svetskom prvenstvu 1974. godine u Zapadnoj Nemačkoj i to u prvom kolu.

Ova utakmica završena je miroljubivo, bez pogodaka, da bi naša reprezentacija već u narednom susretu protiv Zaira ispraznila sav „arsenal“ i ostvarila jednu od najubedljivijih pobeda u istoriji Svetskih šampionata, rezultat je glasio 9:0.

Nakon istorijske pobede nad afričkom selekcijom, Jugoslavija je za prolaz igrala protiv tvrdih Škota a vođstvo koje je našem timu doneo Stanislav Karasi u 81. minutu, sedam minuta kasnije je anulirao Džo Džordan.

Pošto su „ostrvljani“ u prethodnom kolu remizirali i sa Brazilom (0:0), došlo je do kruga od tri reprezentacije sa po pet bodova, gde je naš tim zbog ubedljive pobede nad Zairom imao najbolju gol razliku i završio kao prvi, dok su „Karioke“ za gol završile kao druge, ispred Škota.

Nastavak takmičenja bio je prilično neslavan po našu reprezentaciju, pošto su u novoformiranoj grupi sa Zapadnom Nemačkom, Poljskom i Švedskom završili sa sva tri poraza.

Brazilci su u svojoj grupi završili iza Holandije, koja je tako zakazala finale sa domaćinom, dok je Brazil u meču za treće mesto poražen minimalnim rezultatom od Poljaka.

Na osnovu svega navedenom možemo da zaključimo da su nam Brazilci u grupi do sada uglavnom donosili sreću, tj. plasman u narednu rundu takmičenja, dok mi njima baš i nismo pošto ni jednu od svojih pet titula nisu uzeli kada su naleteli na nas u prvoj rundi turnira.

Tako da, ako je suditi prema tradiciji, sastav grupe za naredni Mundijal u Rusiji može da nas raduje ali na zelenom terenu gde se sve odlučuje, izabranici Mladena Krstajića sigurno neće imati lak posao, da nastave tamo gde su njihovi prethodnici stali.